Nedozvoljenost posebne i redovne revizije u privrednom sporu male vrednosti

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Miljuš, dr Ilije Zindovića i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici po tužbi tužioca AA iz ...., čiji je punomoćnik Aleksandar Radivojević, advokat u ..., protiv tuženog Navip AD Beograd - u stečaju, čiji je punomoćnik Smiljana Cvikić, advokat u ..., radi utvrđenja, vrednost predmeta spora 10.000,00 dinara, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 4899/18 od 09.07.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 18. februara 2021. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE DOZVOLjAVA SE posebna revizija tužioca, izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 4899/18 od 09.07.2020. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 4899/18 od 09.07.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Beogradu P 3054/17 od 04.06.2018. godine odbijen je tužbeni zahtev, kojim tužilac traži da se utvrdi da je nosilac stanarskog prava, odnosno nosilac trajnog zakupa na neodređeno vreme sa pravom na otkup stana, na jednosobnom stanu br. ..., površine 37,84 m2, koji se stan nalazi na potkrovlju zgrade u objektu ... lamela ... u bloku ... na ..., ul. ... br. ..., što je tuženi dužan priznati i trpeti, kao neosnovan. Obavezan je tužilac da naknadi tuženom troškove postupka u iznosu od 33.950,00 dinara.

Privredni apelacioni sud je pobijanom presudom Pž 4899/18 od 09.07.2020. godine odbio žalbu tužioca kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu.

Protiv drugostepene tužilac je izjavio posebnu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Po odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11...i 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za izuzetnu dozvoljenost revizije, predviđeni citiranom zakonskom odredbom.

Revizijom pobijanom drugostepenom presudom je pravnosnažno odlučeno o zahtevu tužioca da se utvrdi da je nosilac stanarskog prava, odnosno nosilac trajnog zakupa na neodređeno vreme, sa pravom na otkup, određenog stana.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane pobijane odluke nižestepenih sudova prema utvrđenom činjeničnom stanju, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi koje propisuje odredba člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku za izuzetnu dozvoljenost revizije.

Revident izlaže o primeni prava u konkretnoj situaciji, kada nakon poništaja, pravnosnažnom sudskom odlukom, odluke o raspodeli stanova i o dodeli konkretnog stana, donete u postupku kod tuženog, tuženi nije doneo novo rešenje o dodeli stana, niti je zaključen ugovor o korišćenju stana sa tužiocem. Međutim, po stavu revidenta pogrešna primena materijalnog prava od strane sudova ne znači da je dozvoljena posebna revizija, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku, posebno ne da je potrebno novo tumačenje prava o osnovu sticanja stanarskog prava i prava trajnog zakupa stana i prava na otkup stana. Nije izražena potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Revizijom se ne ukazuje na postojanje drugačijih sudskih odluka u istim ili sličnim činjeničnopravnim situacijama.

Sa iznetih razloga, na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije na osnivu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11... 18/20) i našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba je podneta dana 13.06.2017. godine. Vrednost predmeta spora je 10.000,00 dinara.

Članom 485. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11..., 18/20), propisano je da revizija u privrednim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

S obzirom na to da vrednost revizijom pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi vrednost od 100.000 evra, ista je ispod zakonom propisanog limita za dozvoljenost revizije iz člana 485. Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić