Odbacivanje revizije u privrednom sporu male vrednosti zbog nedozvoljenosti

Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi predviđeni odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

U ovom sporu pravnosnažno je usvojen tužbeni zahtev za isplatu iznosa od 591.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana podnošenja tužbe do isplate, primenom odredbi čl. 17, stav 1, 210. i 214. ZOO. Prema stanovištu nižestepenih sudova, parnične stranke su bile u poslovnom odnosu po osnovu usmeno zaključenog Ugovora iz 2013. godine, koji po svojoj prirodi predstavlja ugovor o delu, a po kojem je tuženi izveo radove na objektu tužioca i tužiocu na ime izvedenih radova ispostavio račune. Potpisivanjem i overom pečatom Zapisnika i Knjižnog odobrenja od 25.12.2013. godine, tuženi je priznao da je izveo radove koje je fakturisao predmetnim računima i da navedeni radovi nisu bili ugovorenog kvaliteta, a na osnovu čega je tužilac ostvario pravo na umanjenje cene. Na navedeni način, prema zaključku nižestepenih sudova, tuženi je priznao dug prema tužiocu u utuženom iznosu u smislu člana 387. stav 2. Zakona o obligacoinim odnosima. Budući da tuženi nije isplatio navedeni iznos, to je usvojen tužbeni zahtev za isplatu utuženog iznosa sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.

Revizija izjavljena po osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku može se izjaviti isključivo zbog pogrešne primene materijalnog prava koja je takve prirode da iziskuje novo tumačenje prava, razmatranje pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, odnosno radi ujednačavanja sudske prakse ukoliko je sudska praksa o predmetnom pravnom pitanju neujednačena. Suštinski, revident iznosi svoje viđenje činjeničnopravnih pojedinosti konkretnog slučaja, odnosno osporava činjenično stanje usled pogrešne ocene dokaza – Zapisnika i Knjižnog odobrenja, te ukazuje na to da je bilo od značaja da se tuženi sasluša u svojstvu parnične stranke, što se ne može prihvatiti kao relevantan osnov da se dozvoli odlučivanje o reviziji, kao o izuzetno dozvoljenoj. Tuženi u reviziji, takođe, ukazuje na to da se ugovori o građenju zaključuju u obaveznoj pisanoj formi. Navedeno je, međutim, irelevantno budući da se u konkretnom slučaju radilo o ugovoru o delu. Posebna revizija služi kao izuzetno i krajnje pravno sredstvo, čiji cilj nije da se preispituju pravnosnažne presude shodno pojedinostima konkretnog slučaja, već da se kroz konkretni slučaj reši pitanje od posebnog (šireg) interesa, a koje se može podvesti pod jedan od osnova iz 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Revident ne navodi nijednu sudsku odluku koja bi se zasnivala na istoj ili sličnoj činjeničnopravnoj situaciji u prilog neujednačenosti sudske prakse, pa nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse. Ne postoji potreba ni za razmatranjem pitanja od opšteg interesa, pitanja u intersu ravnopravnosti građana, niti za novim tumačenjem prava.

Kako se revizijom tuženog ne ukazuje na pravno relevantne razloge za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, niti su ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku da bi se dozvolilo odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11 ... 10/23 – dr. zakon) i našao da revizija tuženog nije dozvoljena.

Tužilac je protiv tuženog podneo tužbu sa predlogom za izdavanje platnog naloga dana 25.09.2023. godine. Vrednost predmeta spora revizijom pobijanog dela iznosi 591.000,00 dinara.

Odredbom člana 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da u postupku u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, ako ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 479. stav 6. ZPP je propisano da u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o privrednom sporu male vrednosti iz odredbe člana 487. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud nalazi da izjavljena revizija shodno odredbi člana 479. stav 6. istog zakona nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Matković Stefanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković