Presuda Vrhovnog suda o naknadi izgubljene dobiti i desetogodišnjoj zastarelosti

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Zrenjaninu P 131/2017 od 29.09.2023. godine, u stavu prvom izreke, obavezan je tuženi da plati tužiocu iznos od 4.822.861,30 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 30.05.2017. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da plati iznos od 73.749.362,70 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 30.05.2017. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parninog postupka u iznosu od 1.547.430,00 dinara.

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 131/24 od 26.03.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužioca kao neosnovana i potvrđena presuda Privrednog suda u Zrenjaninu P 131/2017 od 29.09.2023. godine u stavu drugom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je presuda Privrednog suda u Zrenjaninu P 131/2017 od 29.09.2023. godine u stavovima prvom i trećem izreke i presuđeno da se odbija zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu plati iznos od 4.822.861,30 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 30.05.2017. godine do isplate.

Obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove prvostepenog postupka u iznosu od 1.547.430,00 dinara.

Obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 340.658,00 dinara.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je podneo blagovremenu i dozvoljenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da Vrhovni sud pobijanu presudu preinači tako što će tužbeni zahtev tužioca usvojiti u celosti i obavezati tuženog da tužiocu naknadi troškove postupka ili da prvostepenu i drugostepenu presudu ili samo drugostepenu presudu ukine i predmet vrati na ponovno suđenje drugom veću prvostepenog ili drugostepenog suda.

Ispitujući pobijanu drugostepenu presudu u granicama revizijskih razloga u skladu sa članom 408. ZPP, revizijski sud nalazi da je revizija tužioca delimično osnovana.

U postupku donošenja drugostepene odluke nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja pred prvostepenim sudom, proizlazi da su parnične stranke zaključile ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji radi proizvodnje i prometa lekova od 14.03.2012. godine, a potom je 18.04.2012. godine zaključen ugovor o finansiranju proizvodnje između tužioca kao nosioca dozvole za stavljanje lekova u promet, pravnog prethodnika tuženog kao proizvođača lekova i Multi BG DOO Beograd kao ovlašćenog uvoznika i distributera lekova na veliko. Predmet ugovora predstavlja zajedničko finansiranje proizvodnje i prometa za definisane količine leka Ceftriakson za teritoriju Republike Srbije sa Kosovom i to Ceftriakson 1 gram prašak za rastvor za injekcije pakovanje 10h1g za količinu od 66400 bočica (6640 pakovanja od 10 bočica) – dve kompletne proizvodne serije u skladu sa dozvolom i Ceftriakson 1 gram prašak za rastvor za injekcije pakovanje 50h1 gram za količinu od 33200 bočica (664 pakovanja od 50 bočica) – jedna kompletna proizvodna serija u skladu sa dozvolom. U uvodnim napomenama stranke su saglasno konstatovale da je ugovor sačinjen na osnovu člana 2.3. Ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji radi proizvodnje i prometa lekova potpisanog između tužioca kao nosioca dozvole za stavljanje leka u promet i pravnog prethodnika tuženog kao proizvođača lekova; da parnične stranke kao ugovorne strane osnovnog ugovora saglasno utvrđuju potrebu da se ovim ugovorom uspostavi i detaljno reguliše poslovna saradnja sa preduzećem Multi BG DOO u značenju i funkcije ovlašćenog uvoznika i distributera lekova na veliko, a koje preduzeće prihvata da ispunjava poverene poslove i funkcije. Multi BG DOO se obavezao da finansira celokupnu proizvodnju i distribuciju lekova koji su predmet ugovora. Odredbom člana 6.11. Ugovora Multi BG DOO se obavezao da će po realizaciji isplatiti PENPHARM udeo u prodajnoj ceni obračunato u visini od 0,40 evra za jednu bočicu za prodate lekove koji su predmet ugovora, množenjem navedenog iznosa sa brojem bočica koje su prodate. Tako obračunat ukupan iznos udela u prodajnoj ceni koji pripada PENPHARM, Multi BG DOO će pre isplate umanjiti za potraživanje na ime plaćenih indirektnih troškova u ukupnoj vrednosti koje su PENPHARM i Multi BG DOO zajedno utvrdili evidencijom iz priloga ugovora, kao ukupan iznos zatvaranja evidencije uzimajući pri tome u obzir način obračunatog dela indirektnih troškova za eksterne konsultanske usluge iz člana 6.5. Ugovora. U prilogu 1. ugovora koji je u spisima na strani 195. nisu navedeni bilo kakvi troškovi, pa prvostepeni sud zaključuje da ne postoje dodatni troškovi za koje bi se umanjila dobit tužioca. Među strankama je nesporno da predmetni ugovor o finansiranju proizvodnje nije izvršen, jer je tuženi prethodno izgubio zaposlene sa odgovarajućim licencama za proizvodnju leka, zatim je svoje proizvodne pogone kao mesto proizvodnje leka Ceftriakson izdao u zakup trećem licu, dana 27.08.2013. godine i na kraju je izgubio i dozvolu za predmetni lek.

Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka utvrđeno je da je Multi BG DOO ukupno uvezao 664 kutije sa 50 bočica od 1 grama (33200 bočica) i 6501 kutija sa 10 bočica od 1 grama (65010 bočica) što ukupno iznosi 98210 bočica. Veštak je obračunao ugovorenu dobit tužioca za predmetnu količinu lekova koju je uvezao Multi BG DOO u skladu sa članom 6.11. Ugovora o finansiranju proizvodnje. Naime, da je distribuirana nabavljena količina predmetnog leka dobit tužioca bi iznosila 0,40 evra po bočici, odnosno za uvezenu količinu boca bi iznosila 98210h0,40 evra=39.284 evra što u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS za evro na dan utuženja (29.05.2017. godine) od 122,7691 iznosi 4.822.861,30 dinara.

Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev za navedeni iznos nalazeći da je to iznos izgubljene dobiti koju bi tužilac ostvario da je izvršen ugovor o finansiranju proizvodnje, odnosno izmakle koristi koju tuženi kao dužnik u vreme zaključenja ugovora o finansiranju proizvodnje morao predvideti kao moguće posledice povrede ugovora, s obzirom na činjenice koje su mu tada bile poznate ili morale biti poznate u skladu sa članom 266. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Prvostepeni sud nalazi da su ugovorom o finansiranju proizvodnje predviđene tačne količine leka Ceftriakson koji će se uvesti, a zatim nakon izvršenja ugovora, distribuirati u prodaju koju je Multi BG DOO bezmalo i uvezao, te zaključuje da su te činjenice bile poznate tuženom kao potpisniku ugovora o finansiranju proizvodnje. Tužiocu na navedeni iznos dosuđena je zakonska zatezna kamata od dana podnošenja tužbe 30.05.2017. godine do isplate.

Prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužioca za isplatu iznosa izgubljene dobiti od 73.749.362,70 dinara, a koju dobit bi ostvario da je stavljena u promet i količina leka Ceftriakson koju bi Multi BG DOO poručio od REIG JOFRE GROUP za dve i po godine, odnosno 30 meseci – period od izdavanja u zakup do isteka važenja dozvole za predmetni lek Ceftriakson. Navedeno sa razloga jer ove količine lekova nisu bile predviđene ugovorom o finansiranju proizvodnje koje je tuženi mogao da predvide kao moguće posledice povrede ugovora. Sa druge strane, ugovor bi bio ispunjen prodajom i distribucijom celokupne količine lekova koji su predmet ugovora pod uslovom da su sve ugovorne strane izvršile preuzete obaveze, a nijednom odredbom nije predviđeno da će se važenje ugovora prećutno produžiti i za druge količine lekova Ceftriakson mimo ugovorenih, te za nove količine morao je biti zaključen novi ugovor. Prvostepeni sud nalazi da tužilac nije pružio dokaz da je ovu količinu leka Multi BG DOO stvarno i kupio, kao što je dokazao za ugovorenu količinu istog leka na osnovu koje je tužiocu dosuđena izgubljena dobit.

Po stavu drugostepenog suda, prvostepeni sud je na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo kada je zaključio da tužilac neosnovano potražuje iznos od 73.749.362,70 dinara, prihvatajući gore navedene razloge.

Međutim, u pogledu usvajajućeg dela tužbenog zahteva Privredni apelacioni sud je u skladu sa članom 383. stav 3. i 4. Zakona o parničnom postupku zakazao raspravu pred drugostepenim sudom radi pravilnog utvrđenja činjeničnog stanja i otklanjanja bitnih povreda koje su učinjene u prvostepenom postupku, nalazeći da je žalba tuženog osnovana u ovom delu. Drugostepeni sud je utvrdio da je tuženi još u odgovoru na tužbu istakao prigovor zastarelosti potraživanja pozivajući se na odredbu člana 376. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima ukazujući da je od momenta saznanja za štetu do momenta podnošenja tužbe prošao subjektivni rok od 3 godine. Tužilac je osporio navode tuženog ističući da je tužilac objektivni rok za podnošenje tužbe računao od gubitka dozvole za lek od strane tuženog.

Drugostepeni sud je ocenom izvedenih dokaza utvrdio da je tuženi Ugovor o zakupu svih proizvodnih pogona zaključio 27.08.2013. godine sa privrednim društvom UNION MEDIC DOO Novi Sad, na osnovu koga je tuženi sve nekretnine, pokretne i sva prava intelektualne svojine ustupio zakupcu. Tuženi se obavezao i da će zakupcu dati sve neophodne saglasnosti kako bi isti dobio dozvolu za proizvodnju lekova od tuženog. Rešenjem Privrednog suda u Zrenjaninu St 300/2012 od 28.08.2013. godine data je saglasnost stečajnom upravniku tuženog za zaključenje predmetnog ugovora. Pre zaključenja ovog ugovora Multi BG DOO kao treća ugovorna strana iz ugovora o finansiranju proizvodnje, čija je obaveza bila da uvozi i distribuira lek Ceftriakson, je u dopisu dostavljenom tuženom 22.03.2013. godine, izjavio da raskida predmetni ukoliko „Jugoremedija“, odnosno pravni prethodnik tuženog u roku od 90 dana ne bude izvršila svoje obaveze kontrole i kvaliteta već uvezene količine predmetnog leka.

Polazeći od činjenice da tuženi nije postupio u skladu sa navedenim dopisom, drugostepeni sud zaključuje da je ugovor raskinut nakon isteka roka od 90 dana shodno članu 7.1. Ugovora, tj. dana 22.06.2013. godine, pre zaključenja ugovora o zakupu između tuženog i UNION MEDIS DOO Novi Sad. Drugostepeni sud nalazi da ta činjenica nije mogla ostati nepoznata tužiocu, a raskidom ugovora od strane Multi BG DOO ugovor više nije mogao da se realizuje s obzirom da je on bio uvoznik i distributer. Po stavu drugostepenog suda od 22.06.2013. godine teče subjektivni rok zastarelosti od 3 godine za podnošenje tužbe, na šta upućuje i činjenica da tužilac izmaklu dobit potražuje od tog datuma, jer mu je jasno da nema realizacije ugovora bez Multi BG DOO i da će zbog takve situacije trpeti štetu.

Shodno tome, drugostepeni sud zaključuje da je osnovan prigovor zastarelosti, jer je tužba za naknadu štete podneta nakon isteka roka od 3 godine od dana saznanja za štetu i štetnika, ali i nakon isteka roka od 3 godine od povrede ugovorne obaveze iz člana 376. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima, do koje je došlo pre svega nepostupanjem tuženog po dopisu Multi BG DOO od 22.03.2013. godine. Drugostepeni sud nalazi da nije ni bilo uslova za produženje ugovora na koje se tužilac poziva u prilog osnovanosti svog potraživanja, pa se poslovni odnos parničnih stranaka okončava istekom roka od 12 meseci od dana zaključenja Ugovora o finansiranju proizvodnje od 18.04.2012. godine. Po stavu drugostepenog suda, kao krajnji datum od koga se mogao početi računati subjektivni rok za podnošenje tužbe je dan zaključenja Ugovora o zakupu između tuženog i UNION MEDIS DOO Novi Sad, odnosno 27.08.2013. godine, pa kako je tužba podneta 29.05.2017. godine, proizlazi da je istekao rok od 3 godine. Iz ovih razloga je odbio tužbeni zahtev za isplatu iznosa od 4.822.861,30 dinara sa zakonskom zateznom kamatom.

Ceneći navode tužioca kao revidetna, revizijski sud nalazi da su delimično osnovani u pogledu pogrešne primene materijalnog prava prilikom ocene prigovora zastarelosti potraživanja.

Tužilac, tužbom potražuje 4.822.861,30 dinara na ime izgubljene dobiti jer nije realizovan ugovor o finansiranju proizvodnje od 18.04.2012. godine zaključen između tužioca kao nosioca dozvole za stavljanje lekova u promet, pravnog prethodnika tuženog kao proizvođača lekova i Multi BG DOO Beograd kao ovlašećnog uvoznika i distributera lekova na veliko. Predmetni ugovor nije izvršen jer je tuženi kao proizvođač lekova i nosilac dozvole za lek izgubio dozvolu za predmetni lek, a čemu je prethodio gubitak zaposlenih sa odgovarajućom licencom za proizvodnju leka i davanje u zakup trećem licu proizvodnog pogona kao mesta proizvodnje leka Ceftriakson, dana 27.08.2013. godine.

Odredbom člana 6.11. Ugovora o finansiranju proizvodnje predviđeno je da će Multi BG DOO po realizaciji isplatiti PENPHARM udeo u prodajnoj ceni obračunat u visini od 0,40 evra za jednu bočicu za prodate lekove. Tako obračunati ukupni iznos udela u prodajnoj ceni koji pripada PENPHARM, Multi BG DOO će pre isplate umanjiti za potraživanje na ime plaćenih indirektnih troškova u ukupnoj vrednosti koje su zajednički utvrdili evidencijom iz Priloga 1. ugovora. Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da u prilogu 1. ugovora nisu navedeni bilo kakvi troškovi, niti su isti dokazani. Predmet Ugovora o finansiranju proizvodnje od 18.04.2012. godine je zajedničko finansiranje proizvodnje i prometa za definisane količine leka Ceftriakson 1g prašak za rastvor za injekciju bočice za teritoriju Republike Srbije sa Kosovom i to pakovanje 10h1g – za količinu od 6640 bočica (6640 pakovanja od 10 bočica) – dve kompletne proizvodne serije u skladu sa dozvolom i pakovanje 50h1 gram za količinu od 33200 bočica (664 pakovanja od 50 bočica) – jedna kompletna proizvodna serija u skladu sa dozvolom.

Sledi da tužilac ima pravo na izgubljenu dobit koju bi ostvario da je izvršen ugovor o finansiranju proizvodnje, koju je tuženi mogao da predvidi u vreme zaključenja ugovora kao moguću posledicu povrede ugovora primenom člana 266. Zakona o obligacionim odnosima, s obzirom na činjenice koje su mu tada bile poznate ili morale biti poznate, i to u visini tačno opredeljene količine Ceftriaksona koji će uvesti Multi BG DOO i po izvršenoj kontroli od strane tuženog, distribuirati. Iz nalaza veštaka proizlazi da je Multi BG DOO ukupno uvezao 664 kutije sa 50 bočica od 1 grama (33200 bočica) i 6501 kutija sa 10 bočica od 1 grama ovog leka (65010 bočica), što ukupno iznosi 98210 bočica, pa dobit za uvezenu količinu bi iznosila 4.822.861,30 dinara (98210h0,40 evra = 39.284 evra, što u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS za evro na dan utuženja 29.05.2017. godine od 122,7691 dinara).

Po stanovištu revizijskog suda predmetno potraživanje nije zastarelo.

Iz uvodnih napomena Ugovora o finansiranju proizvodnje od 18.04.2012. godine, proizlazi da su se sve tri ugovorne strane saglasile da je ugovor o finansiranju proizvodnje sačinjen na osnovu člana 2.3. Ugovora o poslovnoj tehničkoj saradnji radi proizvodnje i prometa lekova (osnovni ugovor) potpisanog između PENPHARM kao nosioca dozvole za stavljanje leka u promet i „Jugoremedije“ kao proizvođača lekova. Parnične stranke, kao ugovorne strane osnovnog ugovora, a posebno u skladu sa članom 2.2, 3.2. i 3.3. osnovnog ugovora radi realizacije finansiranja proizvodnje i vršenja poslova uvoza poluproizvoda, odnosno gotovih proizvoda i veleprodaje gotovih lekova saglasno utvrđuju potrebu da se ovim ugovorom uspostavi i dalje reguliše poslovna saradnja sa preduzećem Multi BG DOO u značenju i funkciji ovlašćenog uvoznika i distributera lekova na veliko. Preduzeće Multi BG DOO, ispunjava poverene poslove i funkcije iz ovog ugovora, potvrđujući svojim potpisom da je upoznat i saglasan sa svim odredbama osnovnog ugovora. U članu 2. i 3. ugovora regulisane su obaveze tužioca i tuženog tako da iste ostaju u celosti utvrđene u skladu sa članom 2. i 3. osnovnog ugovora sa pripadajućim aneksima uz dodatnu obavezu da u vezi sa realizacijom aktivnosti i poslova koji su predmet ugovora o finansiranju proizvodnje pravovremeno informišu Multi BG DOO, kao i da bez saglasnosti Multi BG DOO ne preuzimaju nikakve finansijske ili druge obaveze, niti da bilo kojim trećima stranama ustupaju prava distribucije, odnosno prometa na veliko za lekove koji su predmet ugovora. Članom 7. navedenog ugovora predviđeno je da će ugovor biti raskinut u celini u slučaju pismenog obaveštenja dostavljenog 90 dana ranije od strane bilo koje ugovorne strane ostalim dvema ugovornim stranama.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da je Multi BG DOO kao treća ugovorna strana iz ugovora o finansiranju proizvodnje čija je obaveza bila da uvozi i distribuira predmetni lek u dopisu dostavljenom tuženom 22.03.2013. godine izjavila da raskida ugovor ukoliko „Jugoremedija“ u roku od 90 dana ne bude izvršila svoje obaveze kontrole i kvaliteta već uvezene količine predmetnog leka. Kako tuženi nije postupio u skladu sa navedenim dopisom sledi da je ugovor raskinut nakon roka od 90 dana, odnosno 22.06.2013. godine, kako pravilno zaključuje drugostepeni sud.

Po stavu revizijskog suda u konkretnom slučaju primenjuje se rok zastarelosti predviđen članom 376. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima prema kome potraživanje naknade štete nastale povredom ugovorne obaveze zastareva u vreme određeno za zastarelost te obaveze. Za tužioca je nastala šteta povredom ugovorne obaveze od strane tuženog nevršenjem kontrole kvaliteta već uvezenog predmetnog leka, odnosno nepostupenjem po dopisu Multi BG DOO. Međutim, pogrešno drugostepeni sud kvalifikuje ugovor o finansiranju proizvodnje kao klasičan ugovor o prometu roba i usluga. Naime, ceneći sadržinu zaključenog ugovora i preuzete obaveze ugovornih strana, revizijski sud zaključuje da se radi o povredi ugovora koji sadrži u sebi elemente ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji, pa naknada štete nastala povredom ugovorne obaveze tuženog zastareva u roku od 10 godina. Kako opšti propisani desetogodišnji rok nije protekao od dana 22.06.2013. godine kada je predmetni ugovor raskinut, do dana utuženja 29.05.2017. godine, revizijski sud je preinačio drugostepenu presudu u ovom delu i usvojio tužbeni zahtev za iznos od 4.822.861,30 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana utuženja do izvršene isplate na ime izgubljene dobiti, primenom člana 266. Zakona o obligacionim odnosima.

Revizijski sud prihvata u potpunosti razloge koje su dali nižestepeni sudovi u pogledu odbijanja tužbenog zahteva za iznos od 73.749.362,70 dinara sa zakonskom zateznom kamatom bez potrebe za posebnim obrazloženjem, s obzirom na utvrđeno činjenično stanje i primenu materijalnog prava od strane nižestepenih sudova saglasno članu 396. ZPP, a u vezi člana 419. ZPP, pri čemu tužilac svojim revizijskim navodima nije doveo u pitanje pravilnost odluke nižestepenih sudova u ovom delu.

Shodno navedenom revizijski sud je odlučio kao u izreci presude primenom člana 416. i 414. ZPP.

Revizijski sud je potvrdio odluku o troškovima prvostepenog postupka koji su dosuđeni tuženom primenom člana 153, 154. i 163. ZPP, a odbio zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka, jer nije uspeo u sporu u delu u kome je izjavljena žalba.

Tužiocu su srazmerno uspehu u sporu dosuđeni troškovi revizijskog postupka primenom gore navedenih članova u iznosu od 734.368,00 dinara i to za sastav revizije 75.000,00 dinara i za taksu na reviziju i odluku po reviziji u ukupnom iznosu od 649.368,00 dinara.

Predsednik veća-sudija

Tatjana Matković Stefanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković