Rešenje o odbacivanju posebne revizije u privrednom sporu radi duga

Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije tužioca, izjavljene na osnovu citirane zakonske odredbe, Vrhovni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava, kao ni razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana.

Pobijanom drugostepenom odlukom potvrđeno je rešenje prvostepenog suda kojim je odbačena tužba sa predlogom za izdavanje platnog naloga radi isplate duga od 1.470.960,00 dinara s pozivom na član 455. stav 1. i 4. ZPP i član 52. stav 3. i 300. stav 2- 4 Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Članom 455. stav 1. ZPP propisano je da ako se tužbeni zahtev odnosi na dospelo potraživanje u novcu, a to se potraživanje dokazuje verodostojnom ispravom priloženom tužbi u izvorniku ili overenom prepisu, sud će, pod uslovom da je priložen dokaz o uručenoj opomeni za plaćanje dospelog potraživanja, da izda nalog tuženom da isplati tužbeni zahtev (platni nalog), a stavom 4. je propisano da ako na osnovu verodostojne isprave može da se traži izvršenje u skladu sa zakonom kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje sud će da izda platni nalog samo ako tužilac učini verovatnim postojanje pravnog interesa za izdavanje platnog naloga. Ako tužilac ne učini verovatnim postojanje pravnog interesa za izdavanje platnog naloga, sud će tužbu da odbaci. Članom 52. stav 2. tačka 3. Zakona o izvršenju i obezbeđenju propisano je da je verodostojna isprava i račun domaćeg ili stranog lica sa otpremnicom ili drugim pismenim dokazom o tome da je izvršni dužnik obavešten o njegovoj obavezi. Pozivanje tužioca na pogrešnu primenu materijalnog prava i rešenje Vrhovnog kasacionog suda Prev 285/2021 ne predstavlja osnov relevanatn za izjavljivanje revizije u smislu člana 404. ZPP, imajući u vidu drugačiji činjenični osnov i predmet odlučivanja u odnosu na predmet spora u ovom postupku.

S obzirom na navedeno, a na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, 72/11...10/23) i našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Prema odredbi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku propisano je da u sporovima male vrednosti protiv drugostepene odluke nije dozvoljena revizija

Tužilac je podneo tužbu dana 31.01.2025. godine. Vrednost predmeta spora je 1.470.960,00 dinara.

Prema odredbi člana 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku predviđeno je da u postupku u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Prema članu 420. stav 1. i 2. stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim se postupak pravnosnažno okončava. Revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.

Iz navedenih razloga Vrhovni sud je primenom odredbe člana 14. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Matković Stefanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković