Nedozvoljenost revizije u postupku za utvrđivanje tržišne vrednosti akcija

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu predlagač je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa i u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse i potrebe za novim tumačenjem prava.

Protivnik predlagača je podneo odgovor na reviziju, u kome je tražio naknadu troškova postupka.

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 10/23-dr. zakon), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od 5 sudija, prema odredbi člana 404. stav 2. ZPP. Ove odredbe primenjuju se i u vanparničnom postupku, po odredbi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“ br. 25/82 i 48/88 i „Službeni glasnik RS“ br. 46/95- dr. zakon, 18/2005-dr. zakon, 85/2012, 45/2013-dr. zakon, 55/2014, 6/2015 i 106/2015-dr. zakon).

Drugostepenim rešenjem pravnosnažno je utvrđena vrednost jedne akcije privrednog drušva izdavaoca Izdavačko štamparskog društva Savremena administracija AD Beograd oznake ... kod ..., ISIN broj ... u iznosu od 4.391,00 dinar, što predstavlja niže utvrđenu vrednost od one koju je rešenjem utvrdio prvostepeni sud. Predlagač je bio manjinski akcionar protivnika predlagača, čije su akcije otkupljene u postupku prinudnog otkupa akcija, na osnovu Odluka o prinudnom otkupu akcija Skupštine protivnika predlagača, kojom je vrednost jedne akcije protivnika predlagača na dan donošenja odluke utvrđena u iznosu od 4.330,00 dinara. Sporno je da li se pri utvrđivanju procenjene vrednosti jedne akcije protivnika predlagača isključuju odložene poreske obaveze, u kom slučaju procenjena vrednost akcije na isti dan iznosi 4.426,00 dinara. Prvostepeni sud je prihvatio procenu vrednosti akcija bez uzimanja u obzir odloženih poreskih obaveza, jer smatra da odložena poreska obaveza nije postojala kao dospela poreska obaveza na dan 14.07.2022. godine na koji se utvrđuje vrednost akcija, i ne bi ni postojala da nije procene u ovom predmetu, već će nastati u budućnosti. Sama procena vrednosti akcija saglasno odredbi člana 516. stav 2. Zakona o privrednim društvima ne može umanjiti vrednost akcija koja se utvrđuje na dan 14.07.2022. godine. Drugostepeni sud polazeći od sadržine odredbe člana 516. stav 2. Zakona o privrednim društvima prema kojoj se cena akcija koje su predmet prinudnog otkupa utvrđuje prema vrednosti akcija na dan koji ne prethodi više od tri meseca danu donošenja odluke o prinudnom otkupu, ne uzimajući u obzir njeno bilo kakvo očekivano povećanje ili smanjenje kao posledicu te odluke, obrazlaže da odložene poreske obaveze ne bi bile obračunavane da nije doneta odluka o prinudnom otkupu, ali to ne znači da te obaveze nisu teretile imovinu protivnika predlagača na dan donošenja te odluke. Odložene poreske obaveze predstavljaju razliku između knjigovodstvene vrednosti nepokretnosti i njene stvarne tržišne vrednosti, koja razlika postoji na dan procene, a ta razlika će biti predmet oporezivanja u momentu prodaje ili knjiženja stvarne vrednosti, te da u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima, i navedene poreske obaveze treba uključiti u postupku procene vrednosti akcija, što za krajnji rezultat ima njihovu nižu vrednost, koju je i utvrdio drugostepeni sud.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima je zasnovana drugostepena odluka, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Revident osporava pravilnost utvrđene činjenice o vrednosti imovine protivnika predlagača, na osnovu koje je utvrđena vrednost akcija. Uzimanje u obračun odloženih poreskih obaveza tiče se utvrđenja vrednosti imovine protivnika predlagača. Predlagač smatra da odložene poreske obaveze protivnika predlagača moraju biti isključene iz procene vrednosti akcija, kao računovodstvene kalkulacije koje ne predstavljaju realnu obavezu izdavaoca po kom osnovu bi se umanjila njegova imovina. Imajući u vidu da parametri za obračun vrednosti imovine zavise od činjeničnog korpusa kojima se takve vrednosti izražavaju, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju ne postoji pravno pitanje koje treba razmotriti u interesu ravnopravnosti građana ili u opštem interesu, niti je potrebno novo tumačenje prava u vezi sa utvrđivanjem vrednosti akcija u vanparničnom postupku. Pored toga, u reviziji se ne ukazuje na drugačiju sudsku praksu u predmetima sa istovrsnom činjeničnopravnom sadržinom.

To su razlozi zbog kojih Vrhovni sud ne nalazi da su ispunjeni uslovi za izuzetnu dozvoljenost revizije predlagača, pa je odlučio kao u prvom stavu izreke primenom odredbe člana 404. stav 1. i 2. ZPP.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11... 10/23) i našao da revizija protivnika predlagača nije dozvoljena.

Revizija je u vanparničnom postupku dozvoljena po odredbama Zakona o vanparničnom postupku iz člana 27. prema kojima je u vanparničnom postupku u kome se odlučuje o statusnim stvarima i o vanparničnim stvarima koje se odnose na stanarsko pravo protiv pravnosnažnog rešenja drugostepenog suda revizija dozvoljena, ako tim ili drugim zakonom nije drukčije određeno (stav 1.), a u postupku u kome se odlučuje o imovinsko-pravnim stvarima, revizija je dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinsko-pravnim sporovima, ako tim ili drugim zakonom nije drukčije određeno. Odredbom člana 485. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija u privrednim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U predlogu, predlagači nisu označili vrednost predmeta spora, a imajući u vidu da sudska taksa nije određena niti plaćena, to je Vrhovni sud za potrebe revizijskog postupka kao merodavnu vrednost uzeo vrednost utvrđene akcije u iznosu od 4.391,00 dinar.

Imajući u vidu da u ovoj pravnoj stvari utvrđena vrednost jedne akcije ne prelazi cenzus od 100.000,00 evra, predviđen odredbom člana 485. Zakona o parničnom postupku u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja predloga, Vrhovni sud zaključuje da revizija nije dozvoljena.

Na osnovu izloženog, Vrhovni sud je primenom procesnih ovlašćenja iz člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u stavu drugom izreke.

Odluka o troškovima doneta je shodnom primenom odredbe člana 153. i člana 154. Zakona o parničnom postupku, tako što je odbijen zahtev predlagača za naknadu troškova postupka po reviziji jer sa revizijom nije uspeo, i zahtev protivnika predlagača, jer trošak odgovora na reviziju nije bio nužan radi vođenja postupka.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković