Rešenje o odbacivanju revizije zbog male vrednosti spora i ništavosti punomoćja

Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 10/23) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Postupajući na osnovu citirane zakonske odredbe, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji u skladu sa odredbama člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema razlozima nižestepenih sudova, u predmetu koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku P 117/22, ovde tuženi Parfex d.o.o. Čačak kao tužilac podneo je tužbu protiv preduzetničke radnje ovde tužilje, sa zahtevom za povraćaj duga u iznosu od 8.484.028,85 dinara koji je preduzetničkoj radnji dat sukcesivno u periodu od 2015. godine do 2022. godine. Tužba je podneta od strane advokata Ivana Ćalovića po punomoćju priloženom uz tužbu, a koje punomoćje je predmet zahteva za utvrđenje ništavosti u ovom postupku. Punomoćje je potpisano od strane BB i overeno pečatom privrednog društva Parfex d.o.o. U momentu podnošenja tužbe članovi privrednog društva Parfex d.o.o. bili su BB i AA, sa po 50% udela u društvu. Nižestepeni sudovi su zaključili da tužbeni zahtev nije osnovan, jer je podneta tužba u predmetu P 117/22 u odnosu na preduzetničku radnju, a ne u odnosu na člana društva AA, pa za podnošenje tužbe nije bila potrebna odluka skupštine akcionara u smislu člana 200. stav 1. tačka 20. Zakona o privrednim društvima, kojim je propisano da skupština društva odlučuje o pokretanju postupka i davanju punomoćja za zastupanje društva u sporu protiv člana društva. Spor nije pokrenut protiv člana društva AA, već protiv preduzetničke radnje člana društva. Stoga je tužbeni zahtev odbijen primenom odredbi članova 200, 266. i 83. Zakona o privrednim društvima.

Prema sadržini tražene pravne zaštite, načinu presuđenja i razlozima na kojima je zasnovana drugostepena odluka, Vrhovni sud nalazi da nema potrebe za novim tumačenjem prava, razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, niti pravnih pitanja u interesu građana, niti za ujednačavanjem sudske prakse. Revizijski navodi kojima se tumače relevantne zakonske odredbe, uključujući odredbe Zakona o privrednim društvima, ne ukazuju na potrebu za novim tumačenjem prava, koja bi bila od značaja za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Tužilja neosnovano ukazuje na presudu Privrednog apelacionog suda Pž 249/22 od 19.01.2022. godine kao primer drugačije sudske prakse, navodima da je u toj odluci zauzet stav da je AA koja je jednovremeno i član društva Parfex d.o.o. i preduzetnik Pr Londessa Srb Konjevići - istovetno lice i da je za utuženje iste neophodna prethodna odluka skupštine društva Parfex d.o.o. Prema sadržini navedene presude, odlučeno je u sporu između saosnivača BB protiv privrednog društva i AA radi poništaja odluke donete od strane skupštine privrednog društva, te promene podataka kod Agencije za privredne registre. Odbijen je tužbeni zahtev jer je odluka skupštine proizvela pravno dejstvo, a pravo tužioca ili drugog lica koje ima pravo na podnošenje tužbe je povređeno u manjoj meri, pozivom na odredbu člana 381. Zakona o privrednim društvima. Iz navedenog sledi da ne postoji neujednačenost sudske prakse na način na koji se to ukazuje revizijom, jer je u navedenoj parnici predmet spora zahtev za poništaj odluke skupštine društva, i u odnosu na člana društva AA, dok je u ovoj parnici predmet spora valjanost pravnog posla kojim se daje ovlašćenje za zastupanje od strane privrednog društva – punomoćja i sporazuma. Osim toga, u rešenju Vrhovnog suda Prev 662/2024 od 03.10.2024. godine izraženo je pravno shvatanje da član društva nema isti pravni status u privrednom društvu kao isto lice kada kao vlasnik preduzetničke radnje stupa u pravne odnose sa privrednim društvom u obavljanju delatnosti.

Kako nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, primenom odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Tužba je podneta 28.12.2022. godine, a vrednost predmeta spora je 10.000,00 dinara.

Odredbom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku propisano je da u sporovima male vrednosti protiv drugostepene odluke nije dozvoljena revizija. Odredbom člana 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da u postupku u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Prema odredbi stava 3. tog člana, kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac naveo u tužbi, što je u ovom predmetu 10.000,00 dinara, ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 33. stav 2. Zakona o parničnom postupku).

Kako se u konkretnom slučaju radi o privrednom sporu male vrednosti, koja ne prelazi dinarsku protivvrednost 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija prema odredbi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga je na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Miljuš,s.r.

a tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković