Rešenje Vrhovnog suda o sudskoj nadležnosti u sporu za ništavost zaloge

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Miljuš, predsednika veća, Jasmine Stamenković i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici po tužbi tužioca Republika Srbija, Ministarstvo odbrane, koga zastupa Vojno pravobranilaštvo Beograd, protiv tuženog Privredno društvo VZK DOO Beograd, MB ..., čiji je punomoćnik Đorđe Brekić, advokat u ... i tuženog Lilly drogerie DOO Beograd, MB ..., čiji je punomoćnik Branka Đukić Obradović, advokat u ..., odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda 1Pž 2302/21 od 06.12.2023. godine, u sednici veća održanoj 05.12.2025. godine, doneo je

R E Š E Nj E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda 1Pž 2302/21 od 06.12.2023. godine u IV i u VI stavu izreke, u delu u kojem je odbijena kao neosnovana žalba tužioca i potvrđeno rešenje Privrednog suda u Beogradu P 2/19 od 25.05.2023. godine i odbijen zahtev prvotuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

USVAJA SE revizija, UKIDA SE rešenje Privrednog suda u Beogradu P 2/19 od 12.12.2020. godine u delu u kome se sud oglasio nenadležnim za odlučivanje o tužbi kojom tužilac traži da sud utvrdi da je ništava registrovana zaloga na pokretnim stvarima i rešenje Privrednog apelacionog suda 1Pž 2302/21 od 06.12.2023. godine u I stavu izreke kojim je potvrđeno prvostepeno rešenje u navedenom delu, i odluka o troškovima postupka sadržana u rešenju Privrednog suda u Beogradu P 2/19 od 28.01.2021. godine i P 2/19 od 02.03.2021. godine i u rešenju Privrednog apelacionog suda 1Pž 2302/21 od 06.12.2023. godine u II, III i V stavu izreke, i predmet se u tom delu vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje, dok se u preostalom delu u odnosu na stav I izreke rešenja Privrednog apelacionog suda 1Pž 2302/21 od 06.12.2023. godine revizija ODBIJA, kao neosnovana.

O b r a z l o ž e nj e

Privredni sud u Beogradu je doneo rešenje 13P 2/19 dana 12.12.2020. godine, kojim se oglasio nenadležnim za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari, ukinuo sprovedene radnje u postupku i odbacio tužbu. Privredni apelacioni sud je rešenjem 1Pž 2302/21 od 06.12.2023. godine u I stavu izreke odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio navedeno prvostepeno rešenje.

Privredni sud u Beogradu je rešenjem P 2/19 od 28.01.2021. godine ispravljenim rešenjem od 17.02.2021. godine obavezao tužioca da naknadi drugotuženom 21. Maj DOO Fabrika turbomotora i transmisija Beograd, koje je promenilo naziv u Privredno društvo VZK DOO Beograd, iznos od 506.370,75 dinara, na ime troškova postupka. Privredni apelacioni sud je rešenjem 1Pž 2302/21 od 06.12.2023. godine, u II stavu izreke odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio navedeno prvostepeno rešenje.

Privredni sud u Beogradu je rešenjem P 2/19 od 02.03.2021. godine obavezao tužioca da naknadi prvotuženom iznos od 506.370,75 dinara na ime troškova postupka. Privredni apelacioni sud je rešenjem 1Pž 2302/21 od 06.12.2023. godine u III stavu izreke odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio rešenje Privrednog suda u Beogradu P 2/19 od 02.03.2021. godine.

Privredni sud u Beogradu je rešenjem P 2/19 od 25.05.2023. godine, odbio preinačenje tužbe. Privredni apelacioni sud je rešenjem 1Pž 2302/21 od 06.12.2023. godine, odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio navedeno prvostepeno rešenje, u stavu IV izreke.

U stavu V rešenja 1Pž 2302/21 od 06.12.2023. godine, Privredni apelacioni sud je odbio kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka i u stavu VI odbio kao neosnovan zahtev prvotuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv rešenja Privrednog apelacionog suda 1Pž 2302/21 od 06.12.2023. godine, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju.

Tuženi Lilly drogerie DOO Beograd podneo je odgovor na reviziju tužioca.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije po odredbama člana 420. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2013 … 10/2023 - dr. zakon) i zaključio da je revizija nedozvoljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda 1Pž 2302/21 od 06.12.2023. godine u stavovima IV i VI izreke, u delu kojim je drugostepenim rešenjem odbijena žalba tužioca i potvrđeno rešenje Privrednog suda u Beogradu P 2/19 od 25.05.2023. godine kojim je odbijeno preinačenje tužbe, i u delu odluke o troškovima postupka kojom je odbijen zahtev prvotuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka. Prema odredbi člana 420. Zakona o parničnom postupku, stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan (stav 1.), u sporu u kome bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude (stav 2.). Revizija je uvek dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim se izjavljena žalba odbacuje, odnosno kojim se potvrđuje rešenje prvostepenog suda o odbacivanju žalbe izjavljene protiv prvostepene presude u delu kojim je odlučeno o glavnoj stvari (stav 3.), kao i protiv rešenja drugostepenog suda kojim se potvrđuje rešenje prvostepenog suda o odbacivanju revizije izjavljene protiv pravnosnažne presude u sporovima u kojima bi bila revizija dozvoljena (stav 4.), i protiv rešenja drugostepenog suda kojim se odbacuje predlog za ponavljanje postupka i rešenja drugostepenog suda kojim se potvrđuje rešenje prvostepenog suda o odbacivanju predloga za ponavljanje postupka (stav 5.). Navedeno prvostepeno rešenje, koje je potvrđeno drugostepenim rešenjem u stavu IV izreke, koje se pobija revizijom, ne spada u navedena rešenja protiv kojih bi revizija bila dozvoljena. U stavu VI izreke odbijen je zahtev prvotuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka, pa tužilac nema pravni interes za podnošenje revizije. Stoga je primenom odredbe člana 413. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku Vrhovni sud odbacio reviziju tužioca kojom se pobija drugostepeno rešenje u navedenom delu.

Revizija je dozvoljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda 1Pž 2302/21 od 06.12.2023. godine u stavu I izreke, u delu kojim je odbijena žalba tužioca i potvrđeno rešenje Privrednog suda u Beogradu P 2/19 od 12.12.2020. godine, kojim se Privredni sud u Beogradu oglasio nenadležnim za odlučivanje i ukinuo sprovedene radnje u postupku, te odbacio tužbu. Navedeno rešenje spada u rešenja iz odredbe člana 420. stav 1. i 2. Zakona o parničnom postupku. Doneto je u parnici po tužbi tužioca protiv navedenih tuženih, kojom tužilac traži da sud utvrdi da sredstva upisana u registar založnog prava na pokretnim stvarima nisu mogla biti predmet izvršne isprave po rešenju o izvršenju Privrednog suda u Beogradu Iv 1387/16 od 04.11.2016. godine, da sud utvrdi da je ništavo rešenje registra založnog prava na pokretnim stvarima i pravima od 12.09.2016. godine i da je ništava registrovana zaloga na pokretnim stvarima, rezervnim delovima prema Specifikaciji broj 1 i broj 2, kao i osnovna sredstva – oprema prema Specifikaciji 3, založnog dužnika ovde prvotuženog, u kojoj je vrednost predmeta spora dinarska protivvrednost iznosa od 999.175,21 evra, u kojem sporu bi revizija bila dozvoljena protiv pravnosnažne presude po odredbi člana 485. Zakona o parničnom postupku. Nakon što su se tuženi izjasnili o tužbi i tužbenom zahtevu, tužilac je izjavio da preinačuje tužbu tako da traži da sud utvrdi da sredstva upisana u registar založnog prava na pokretnim stvarima i pravima ZL br 12819/16 od 24.10.2016. godine, ne proizvode pravno dejstvo po donetom rešenju o izvršenju Privrednog suda u Beogradu Iv 1387/16 od 04.11.2016. godine, i da se utvrdi da je ništav ugovor o zalozi na pokretnim stvarima od 12.08.2016. godine, zaključen između prvotuženog i drugotuženog kao i aneks ugovora, a sud je 25.05.2023. godine doneo rešenje kojim ne dozvoljava preinačenje tužbe.

Revizijski sud je ispitao rešenje iz stava I izreke pobijane odluke donete u drugom stepenu po odredbama člana 408. i 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku i zaključio da je revizija delimično osnovana.

O apsolutnoj nenadležnosti i o odbacivanju tužbe prvostepeni sud je odlučio na osnovu zaključka da je Zakonom o postupku registracije u Agenciji za privredne registre propisan postupak po pravnim sredstvima protiv odluke registratora, koji se primenjuje na rešenja o upisu u registar čiju ništavost tužilac utvrđuje predmetnom tužbom. Smatra da je predviđen upravni postupak u kome se može utvrditi da je ništavo rešenje registra založnog prava na pokretnim stvarima i pravima i da je ništava registrovana zaloga na pokretnim stvarima. Drugostepeni sud smatra da je prvostepeni sud pravilno ocenio da je za postupanje po tužbenom zahtevu iz tužbe od 31.12.2018. godine, apsolutno nenadležan i da se u konkretnom slučaju o radi o upravnoj stvari.

Vrhovni sud nalazi da nižestepena rešenja nisu pravilna, u delu u kome je tužilac tužbom tražio utvrđenje da je ništava registrovana zaloga, jer se u tom delu traži utvrđenje ništavosti pravnog odnosa po osnovu zaloge, u materijalnoprvnom smislu, a ne pobija se odluka registratora kako to obrazlažu nižestepeni sudovi. Takva tužba je dozvoljena po odredbi člana 194. stav 1. Zakona o parničnom postupku, radi pružanja pravne zaštite u sporu iz imovinskopravnog odnosa povodom zaloge koja je stvarno pravo. Tužbom za utvrđenje ništavosti zaloge pokreće se parnični postupak, u kome se odlučuje se o postojanju ili nepostojanju tog prava, u smislu odredbe člana 1. Zakona o parničnom postupku. Stoga je rešenje doneto u drugom stepenu u navedenom delu zahvaćeno bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. taka 2. Zakona o parničnom posutpku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Podnesak kojim je tužilac nastojao da preinači tužbu, o čemu je odlučeno rešenjem koje se ne može preispitivati u postupku po reviziji, mora se uzeti u obzir i sa aspekta uređenja tužbe preciziranjem tužbenog zahteva.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u drugom stavu izreke, po odredbi člana 415. u vezi člana Zakona o parničnom postupku i posledično ukinuto je i rešenje o troškovima celog postupka, po odredbi člana 165. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

U preostalom delu pobijano rešenje iz stav I izreke drugostepene odluke je pravilno, nema razloga za usvajanje revizije u tom delu jer ne stoje razlozi navedeni u reviziji, niti ima razloga na koje revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, te je u tom delu revizija odbijena kao neosnovana po odredbi člana 414. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković