Presuda o naknadi štete i kriterijumima za utvrđivanje izmakle koristi

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Matković Stefanović, predsednika veća, Tatjane Đurica i Jasminke Obućina, članova veća, u pravnoj stvari tužioca stečajna masa d.o.o. Hotel „Union“ Beograd, čiji su punomoćnici Bogdan Volarević, advokat iz ... i Radoje Stefanović, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Beograda, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo Grada Beograda, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 3219/25 od 26.11.2025. godine, u sednici veća održanoj 12.03.2026. godine, doneo je

P R E S U D U

1) ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 3219/25 od 26.11.2025. godine u delu stava I izreke kojim je potvrđena presuda Privrednog suda u Beogradu P 4109/22 od 19.09.2024. godine u stavu I izreke, kao i protiv stava III i IV izreke drugostepene presude.

2) ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 3219/25 od 26.11.2025. godine u delu stava I izreke kojim je potvrđena presuda Privrednog suda u Beogradu P 4109/22 od 19.09.2024. godine u delu stava II za:

- iznos od 1.834.789,61 dinar na ime izrade idejnog projekta,

- iznos od 20.071.609,12 dinara na ime troškova uređenja građevinskog zemljišta i

- iznos od 409.049,58 dinara na ime uvećanja troškova priključka na vodovodnu, kanalizacionu, elektro, ptt mrežu i daljinsko grejanje, za uvećanje kvadrature od 456,41m2 ili 11,36%.

3) UKIDAJU SE presuda Privrednog apelacionog suda Pž 3219/25 od 26.11.2025. godine u delu stava 1. izreke u delu kojim je potvrđena presuda Privrednog suda u Beogradu P 4109/22 od 19.09.2024. godine u delu stava 2. izreke kojim je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade stvarne štete plati:

- 3.488.502,31 dinar na ime troškova izrade glavnog projekta,

- 1.445.076,65 dinara na ime troškova izazvanih odlaganjem početka radova- nabavke opreme i materijala,

- 510.000,00 dinara na ime plaćanja kazni po rešenjima komunalnih i drugih inspekcija iz razloga što hotel nije na vreme rekonstruisan sa zakonskom zateznom kamatom i to: na iznos od 20.000,00 dinara od 05.07.2006. godine, na iznos od 10.000,00 dinara od 10.04.2006. godine, na iznos od 180.000,00 dinara od 14.08.2006. godine i na iznos od 300.000,00 dinara od 11.04.2008. godine do isplate;

kao i za iznos od 920.448.844,74 dinara, na ime izgubljene dobiti sa zakonskom zateznom kamatom od 27.08.2013. godine do isplate, zatim u stavu 2. drugostepene presude u kome je preinačena odluka o troškovima postupka i u stavu 5. izreke, kao i presuda Privrednog suda u Beogradu P 4109/22 od 19.09.2024. godine u delu stava 2. izreke kojim je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade stvarne štete plati:

- 3.488.502,31 dinar na ime troškova izrade glavnog projekta,

- 1.445.076,65 dinara na ime troškova izazvanih odlaganjem početka radova- nabavke opreme i materijala,

- 510.000,00 dinara na ime plaćanja kazni po rešenjima komunalnih i drugih inspekcija iz razloga što hotel nije na vreme rekonstruisan sa zakonskom zateznom kamatom i to: na iznos od 20.000,00 dinara od 05.07.2006. godine, na iznos od 10.000,00 dinara od 10.04.2006. godine, na iznos od 180.000,00 dinara od 14.08.2006. godine i na iznos od 300.000,00 dinara od 11.04.2008. godine do isplate;

kao i za iznos od 920.448.844,74 dinara, na ime izgubljene dobiti sa zakonskom zateznom kamatom od 27.08.2013. godine do isplate, i stavu 4. izreke i u ovom delu se predmet VRAĆA prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Beogradu P 4109/22 od 19.09.2024. godine, stavom 1. odbijen je zahtev za izuzeće sudskih veštaka Ivane Komnenić i Zagorke Kovačević, kao neosnovan. Stavom 2. delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu plati na ime naknade stvarne štete iznos od 27.759.027,27 dinara i to: na ime preuranjenosti troškova izrade idejnog projekta od izvršenih plaćanja do 14.11.2012. godine u iznosu od 1.834.789,61 dinar, na ime preuranjenosti troškova izrade glavnog projekta za period od izvršenih plaćanja do 14.11.2012. godine u iznosu od 3.488.502,31 dinar, na ime preuranjenosti troškova uređenja građevinskog zemljišta za period od izvršenih plaćanja do 14.11.2012. godine u iznosu od 20.071.609,12 dinara, na ime troškova izazvanih odlaganjem početka radova – nabavke opreme i materijala za period od izvršenih plaćanja do 14.11.2012. godine u iznosu od 1.445.076,65 dinara, na ime plaćanja kazni po rešenju komunalnih i drugih inspekcija iz razloga što hotel nije na vreme rekonstruisan u iznosu od 510.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom i to na iznos od: 20.000,00 dinara od 05.07.2006. godine, na iznos od 10.000,00 dinara od 10.04.2006. godine, na iznos od 180.000,00 dinara od 14.08.2006. godine i na iznos od 300.000,00 dinara od 11.04.2008. godine do isplate, na ime preuranjenosti uvećanja troškova priključka na vodovodnu, kanalizacionu, elektro, PTT mrežu i daljinsko grejanje, za uvećanje kvadrature od 456,41m2 ili 11,36% za period od izvršenih plaćanja do 14.11.2012. godine u iznosu od 409.049,58 dinara kao i na ime naknade izgubljene dobiti iznos od 920.448.844,74 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana veštačenja 27.08.2013. godine do isplate. Stavom 3. odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je tužilac tražio obavezivanje tuženog da mu plati zakonsku zateznu kamatu na iznos od 27.249.027,27 dinara od 14.11.2012. godine do isplate kao neosnovan. Stavom 4. obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 5.502.120,00 dinara u roku od osam dana od prijema prepisa presude.

Rešenjem Privrednog suda u Beogradu P 4109/22 od 11.12.2024. godine obavezan je tuženi da plati iznos od 213.174,46 dinara na ime doplate za preduzete radnje u vezi sa izvršenim veštačenjem, a u roku od osam dana od dostavljanja rešenja.

Rešenjem Privrednog suda u Beogradu P 4109/22 od 01.07.2025. godine, nastavljen je postupak u ovoj parnici prekinut rešenjem tog suda P 4109/2025 od 10.03.2025. godine.

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 3219/25 od 26.11.2025. godine, stavom 1. izreke odbijene su kao neosnovane žalbe stranaka i potvrđena presuda Privrednog suda u Beogradu P 4109/22 od 19.09.2024. godine u stavu prvom, drugom i trećem izreke. Stavom 2. preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu četiri izreke presude Privrednog suda u Beogradu P 4109/22 od 19.09.2024. godine i obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 5.559.770,00 dinara. Stavom 3. potvrđeno je rešenje Privrednog suda u Beogradu P 4109/22 od 01.07.2025. godine, a stavom 4. potvrđeno je rešenje Privrednog suda u Beogradu P 4109/22 od 11.12.2024. godine. Stavom 5. odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv prvanosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjene u postupku pred drugostepenim sudom i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23) Vrhovni sud je našao da je revizija tuženog delimično nedozvoljena, delimično neosnovana, a delimično osnovana.

Član 403. stav 1. ZPP propisuje da se revizija može izjaviti protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu. Prema članu 410. stav 1. tačka 2. ZPP revizija je nedozvoljena ako je izjavljena protiv pravnosnažne presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. stav 1. i 3.) osim iz člana 404. ovog zakona. Takođe, članom 420. stav 1. ZPP je predviđeno da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan.

Rešenjem Privrednog suda u Beogradu P 4109/22 od 01.07.2025. godine, nastavljen je postupak u ovoj parnici prekinut rešenjem Privrednog suda u Beogradu P 4109/22 od 10.03.2025. godine. Rešenjem istog suda P 4109/22 od 11.12.2024. godine obavezan je tuženi na doplatu troškova veštačenja. Ova rešenja potvrđena su stavom 3. i 4. izreke presude Privrednog apelacionog suda Pž 3219/25 od 26.11.2025. godine. Stavom 1. izreke prvostepene odluke, odbijen je zahtev za izuzeće veštaka, kao neosnovan, u kom delu je ovo rešenje sadržano u prvostepenoj presudi potvrđeno stavom 1. izreke drugostepene odluke.

Kako se u konkretnom slučaju ne radi o rešenjima protiv kojih je revizija dozvoljena, a što je propisano članom 420. stav 1, 3, 4. i 5. Zakona o parničnom postupku, to je na osnovu člana 410. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP, u preostalom delu, kojim je odlučeno o tužbenom zahtevu tužioca, Vrhovni sud nalazi da je revizija tuženog delimično osnovana.

Predmet tužbenog zahteva tužioca je naknada stvarne štete i izmakle koristi koju je tužilac pretrpeo u periodu od 01.01.2007. godine do 31.12.2012. godine, zbog neefikasnog postupanja organa tuženog u postupku izdavanja potvrde prijave radova na rekonstrukciji i dogradnji hotela „Union“ u Beogradu u ... ulici br. ... .

Prema utvrđenom činjeničnom stanju rešenjem Sekretrijata za urbanizam i građevinske poslove Grada Beograda broj 351-367/04 od 10.06.2004. godine tužiocu je odobrena rekonstrukcija i dogradnja petog sprata hotela „Union“ u ulici ... br. ... u ... na katastarskoj parceli broj .../... KO ... . Sastavni deo tog rešenja bio je idejni projekat i akt o urbanističkim uslovima za rekonstrukciju i dogradnju hotela „Union“. Dana 07.10.2004. godine isti organ je rešenjem, koje je postalo pravnosnažno 25.10.2004. godine izdao hotelu „Union“ odobrenje za izgradnju po priloženoj – izmenjenoj projektnoj dokumentaciji za rekonstrukciju i dogradnju petog sprata hotela „Union“ u ulici ... broj ... . Tužiocu je odobrena rekonstrukcija dogradnjom novog spratnog objekta, s tim da se formira šest hotelskih soba u nivou dvorišnog dela mansarde II, ukupne građevinske površine 276,60 m2. Tužilac je dana 02.12.2005. godine podneo tom organu prijavu početka radova, a podneskom od 20.01.2006. godine dostavio je izmenu idejnog arhitektonskog projekta rekonstrukcije i izgradnje na objektu u hotelu „Union“ uz molbu za izmenu odobrenja za gradnju. Rešenjem Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove grada Beograda od 28.06.2006. godine broj 351-24/06 odbijen je zahtev tužioca za izdavanjem odobrenja po izmenjenoj dokumentaciji. Rešavajući o žalbi tužioca protiv tog rešenja, Ministarstvo za kapitalne investicije Republike Srbije je 12.04.2007. godine donelo rešenje kojim je poništeno prvostepeno rešenje i predmet vraćen na ponovni postupak sa nalogom da se u ponovnom postupku utvrdi da li je investitor tražio potvrdu prijema dokumentacije u skladu sa već izdatim odobrenjem ili izdavanje novog odobrenja. Nakon toga Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove Grada Beograda je rešenjem od 25.09.2008. godine odbio kao neosnovan zahtev hotela „Union“ za izdavanje rešenja o odobrenju za izgradnju po izmenjenoj dokumentaciji za rekonstrukciju i adaptaciju hotela „Union“ u ulici ... broj ... na katastarskoj parceli broj .../... KO ... . Rešenjem Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja Republike Srbije od 13.08.2009. godine poništeno je ovo rešenje prvostepenog organa i predmet vraćen na ponovni postupak sa nalogom da se sasluša podnosilac zahteva da bi se razjasnilo na šta se odnosi njegov podnesak od 20.01.2006. godine, odnosno šta je predmet njegovog zahteva. U ponovnom postupku rešenjem prvostepenog organa od 18.10.2010. godine odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za izdavanje rešenja o odobrenju za izgradnju po izmenjenoj dokumentaciji za rekonstrukciju i adaptaciju hotela „Union“ u ulici ... broj ..., na katastarskoj parceli .../... KO ... u ... . Rešenjem Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja Republike Srbije od 07.03.2011. godine poništeno je i citirano rešenje prvostepenog organa od 18.10.2010. godine i predmet vraćen na ponovni postupak. Zaključkom Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove gradske uprave Grada Beograda od 25.05.2012. godine odbačena je kao nedopuštena žalba tužioca izjavljena protiv akta tog Sekretarijata kojim je naloženo hotelu „Union“ da otkloni nedostatke u tom aktu u roku od 8 dana. Rešenjem Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja od 12.07.2012. godine odbijena je žalba tužioca izjavljena protiv navedenog zaključka. Novim rešenjem Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove gradske uprave Grada Beograda od 05.09.2012. godine odbijen je zahtev tužioca za izdavanje potvrde o prijemu dokumentacije radi početka izgradnje radova na rekonstrukciji i dogradnji petog sprata hotela „Union“ u ulici ... broj ... na katastarskoj parceli .../... KO ... u ... . Odlučujući o žalbi tužioca protiv tog rešenja Ministarstvo građevinarstva i urbanizama Republike Srbije donelo je rešenje od 14.11.2012. godine kojim je poništeno citirano prvostepeno rešenje od 05.09.2012. godine-stav prvi izreke. Stavom drugim je potvrđen prijem dokumentacije radi početka izvođenja radova na rekonstrukciji i dogradnji petog sprata hotela „Union“ u ulici ... broj ... na katastarskoj parceli .../... KO ... u ..., čija izgradnja je odobrena na osnovu rešenja o odobrenju za izgradnju od 10.06.2004. godine i rešenja o odobrenju za izgradnju po izmenjenoj dokumentaciji od 07.10.2004. godine izdatih od strane Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove gradske uprave Grada Beograda. U upravnom sporu po tužbi Gradskog javnog pravobranilaštva i Republičkog javnog pravobranilaštva, Upravni sud je doneo rešenje U broj 105/13 od 08.07.2014. godine kojim je tužba podneta protiv rešenja Ministarstva građevinarstva i urbanizma Republike Srbije od 14.11.2012. godine odbačena.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2628/2015 od 24.02.2016. godine potvrđena je presuda Višeg suda u Beogradu P 1773/10 od 12.03.2015. godine, kojom je odbijen zahtev tužioca da mu tuženi isplati 948.207.872,01 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom i obavezan tužilac da tuženom nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 2.428.295,00 dinara.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev 1103/2016 od 30.01.2020. godine usvojena je revizija tužioca i ukinuta presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž 2628/2015 od 24.02.2016. godine i presuda Višeg suda u Beogradu P 1773/10 od 12.03.2015. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Navedenim rešenjem naloženo je prvostepenom sudu da u ponovljenom postupku, saglasno pravnom shvatanju Vrhovnog kasacionog suda u ovom rešenju o postojanju osnova odgovornosti tužene za štetu zbog nepravilnog i nezakonitog rada organa tužene, raspravi sve pravno relevantne činjenice za utvrđenje njene visine i potom donese novu odluku o tužbenom zahtevu.

U ponovljenom postupku, a na osnovu nalaza i mišljenje Komisije sudskih veštaka, prvostepeni sud zaključuje da je tužilac pretrpeo stvarnu štetu na ime troškova izrade idejnog projekta i dokumentacije potrebne za dobijanje dozvole za dogradnju i rekonstrukciju hotela koja se sastoji iz tehničkog ispitivanja za izradu projekta, ekonomske studije opravdanosti projekta, revizije ekonomske studije i izrade tehničke dokumentacije u iznosu od 1.834.798,61 dinar, zatim troškove izrade glavnog projekta i dokumentacije potrebne za podnošenje prijave za početak radova koja se sastoji iz izrade tehničke dokumentacije glavnog projekta i revizije, troškove potrebnih saglasanosti i dozvola komunalnih organizacija i državnih organa u ukupnom iznosu od 3.488.502,31 dinar, troškove naknade za uređenje građevinskog zemljišta u iznosu 20.071.609,12 dinara, zatim troškove izazvane odlaganjem početka radova na rekonstrukciji i izgradnji i to nabavkom materijala za adaptaciju, i nabavkom nove opreme koji su bili skuplji nego da su izvršeni u okviru rekonstrukcije i dogradnje, koji su priznati u iznosu od 50% od plaćenog iznosa, odnosno u iznosu od 1.445.076,65 dinara, troškove plaćanja kazni po rešenjima komunalnih i drugih inspekcija zato što hotel nije na vreme rekonstruisan u ukupnom iznosu od 510.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom bliže opisanom izrekom presude, kao i troškove priključaka za vodovodnu, kanalizacionu, elektro, PTT mrežu i daljinsko grejanje prilikom radova na rekonstrukciji ... ulice izazvanih odlaganjem rekonstrukcije koji su obračunati u visini od 11,36%, odnosno u ukupnom iznosu od 409.049,58 dinara, takođe sa kamatom obračunatom do 14.11.2012. godine. Pored stvarne štete, na osnovu nalaza Komisije veštaka, nižestepeni sudovi tužiocu priznaju i izmaklu korist u ukupnom iznosu od 8.056.713,00 evra u dinarskoj protivvrednosti od 920.448.844,74 dinara. Izmaklu korist nižestepeni sudovi su tužiocu obračunali za period od 01.01.2007. godine, za kada je planirana eksploatacija rekonstruisanog objekta tužioca pa do 14.11.2012. godine, kao datuma prekida zabrane izvođenja radova prema rešenju Ministarstva građevinarstva i urbanizma br. 351-03-00136/2012-06 od 14.11.2012. godine. Utvrđeni su ukupni prihodi koji bi hotel očekivano ostvario prema nalaženju nižestepenih sudova u navedenom periodu u iznosu od 22.900.868,00 evra, na osnovu projekcije očekivanih poslovnih rezultata u posmatranom periodu. Utvrđeni su i ukupni rashodi u iznosu od 14.378.195,00 evra koji čine materijalni troškovi od 20% u ukupnim prihodima hotela, smeštajnih kapaciteta i 65% u prihodima restorana, kao i troškovi amortizacije zgrade i opreme i troškovi zarada zaposlenih. Oduzimanjem od projektovanih ukupnih prihoda, ukupnih rashoda utvrđena je neto dobit od 7.670.407,00 evra, na koji iznos je dodat i gubitak tužioca u poslovanju koji u navedenom periodu iznosi 386.306,00 evra.

Nasuprot revizijskim navodima nižestepeni sudovi pravilno nalaze da prigovor aktivne i pasivne legitimacije nije osnovan, obzirom da je radnjama organa tuženog iskazan pravno relevantan osnov odgovornosti tuženog ustanovljen članom 172. ZOO, kako je navedeno u revizijskoj odluci Vrhovnog kasacionog suda Rev 1103/2016 od 30.01.2020. godine.

Prema članu 155. ZOO šteta je umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog uvećanja (izmakla korist), kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalna šteta). Članom 172. stav 1. ZOO je propisano da pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija, a članom 189. stav 1. ZOO da oštećeni ima pravo kako na naknadu obične štete, tako i na naknadu izmakle koristi. Prema stavu 2. ove odredbe visina naknade štete određuje se prema cenama u vreme donošenja sudske odluke, izuzev u slučaju kad zakon naređuje nešto drugo. Stav 3. propisuje da se pri oceni visine izmakle koristi uzima u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem. Članom 154. stav 1. ZOO je propisano da ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je, osim ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. Navedena odredba podrazumeva da svako činjenično stanje obaveze naknade štete mora da sadrži pored štetne činjenice i nedopuštene štete i uzročnu vezu između štetnog događaja i štete i odgovornosti. Stoga odgovornost za štetu snosi lice koje je štetu prouzurokovalo.

Kada je u pitanju odgovornost pravnog lica za štetu iz člana 172. stav 1. ZOO potrebno je da je šteta nastala kao posledica protivpravnosti odnosno nezakonitog ili nepravilnog rada organa, što podrazumeva da oštećeni ostvaruje pravo na naknadu štete od pravnog lica po pravilu odgovornosti za drugoga, pa je pored opštih uslova za građansko-pravnu odgovornost neophodno dokazati da je šteta pričinjena nepravilni radom organa pravnog lica u vršenju svojih funkcija, odnosno nezakonitim radom.

U konkretnom slučaju postupak pred organom tuženog trajao je neprimereno dugo i nije odlučivano u rokovima koji su propisani zakonom, pri čemu je tužilac vršio plaćanja koja su u toj fazi postupka bila nužna: angažovanje stručnih lica radi izrade idejnog projekta, plaćanje naknade za uređenje građevinskog zemljišta, kao i naknade za priključke javnim preduzećima na ime povećanja kvadrature objekta. Stoga su neosnovani revizijski navodi tuženog u pogledu stvarne štete koju je tužilac pretrpeo na ime izrade idejnog projekta, obzirom da je izrada idejnog projekta bila neophodna za dobijanje građevinske dozvole, a to obuhvata i izradu studije izvodljivosti, reviziju studije izvodljivosti, ispitivanje konstruktivnih elemenata i tehničku dokumentaciju za rekonstrukciju. Dalje, tužilac je na osnovu rešenja za izgradnju Grada Beograda – Gradske uprave, Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove br. 351-367/04 od 10.06.2004. godine, odnosno 07.10.2004. godine, zaključio ugovor sa Direkcijom za građevinsko zemljište i izgradnju čiji je predmet regulisanje naknade za uređenje građevinskog zemljišta i rekonstrukciju i dogradnju za rekonstrukciju i dogradnju petog sprata hotela u ulici .. br. ..., tako da je nova spratnost Po+P+5+M na kat.parc.br. .../... KO ..., kojim je članom 3. stav 3. konstatovano da uplatom u ugovorenom roku iznosa definisanog članom 2. ugovora, tužilac kao investitor izmiruje obavezu za konačnu obračunsku površinu od 585,98m2 novodobijenog poslovno-uslužnog prostora u ... ..., za koji je nalazom veštaka utvrđeno da je plaćen. Najzad, nižestepeni sudovi na osnovu pravilno utvrđenog činjeničnog stanja, zaključuju da tužilac trpi stvarnu štetu i na ime uvećanja troškova priključka na vodovodnu, kanalizacionu, elektro, PTT mrežu i daljinsko grejanje po osnovu više plaćenih obaveza na ime uvećane glavne kvadrature od 456,41m2 što je 11,36% uvećanje u odnosu na postojeću površinu i dosuđuju srazmerni iznos u odnosu na plaćeni.

U odnosu na gore navedeno nižestepni sudovi su pravilnom primenom člana 154. i 172. stav 1. ZOO usvojili tužbeni zahtev pa je primenom člana 414. ZPP odlučeno kao u stavu dva izreke. Dosuđene iznose smatrali su nužnim troškovima čije plaćanje je u toj fazi postupka bilo neophodno. Tužilac je pretrpeo stvarnu štetu po osnovu navedenih troškova, s obzirom na neprimereno dugo nepostupanje organa tuženog po zahtevu tužioca od 20.01.2006. godine, odnosno nepostupanje u skladu sa zakonskim propisima koji propisuju rokove postupanja u upravnom postupku, odnosno po nalozima drugostepenog organa, pri čemu je tek rešenjem drugostepenog organa od 14.11.2012. godine potvrđen prijem prijave početka izvođenja radova. Kada državni organ donosi odluke u neprimereno dugim rokovima on postupa nepravilno. Takvo postupanje organa tužene ne predstavlja zakonom dopušteno iskazivanje sopstvenog pravnog stava o predmetu odlučivanja, već grubo kršenje imperativnih odredbi Zakona o opštem upravnom postupku. Stoga je u radnjama organa tužene iskazan pravno relevantan osnov njegove odgovornosti ustanovljen odredbom člana 172. ZOO za štetu koja je tim povodom pričinjena tužiocu, što je konstatovano još u ukidnom rešenju Vrhovnog kasacionog suda. Uzročna veza postoji jer su učinjeni izdaci bili nužni i neophodni za postupak izdavanja dozvole i pristupanje radovima, a nisu opravdani u razumnom roku zbog nepravilnog i nezakonitog rada organa tuženog.

U pogledu preostalog iznosa dosuđenih na ime stvarne štete osnovani su revizijski navodi u pogledu odsustva razloga o uzročno-posledičnoj vezi između utvrđenja osnova štetne radnje i svakog pojedinačnog vida štete, a što se istovremeno odnosi i na iznos izgubljene dobiti. Pomenutim ukidnim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda iskazan je stav da u radnji tuženog postoji relevantan osnov njegove odgovornosti, štetnja radnja, ali ne i o kojim vidovima štete se radi. Stoga nižestepeni sudovi moraju obrazložiti uzročno-posledičnu vezu kod svakog vida vosuđene štete. Mora se jasno i sa sigurnošću utvrditi da je zahtevani vid štete posledica nepravilnog (nezakonitog) rada organa. To se pre svega ogleda u isticanju razlike između idejnog i glavnog projekta, koja je konstatovana dopisom tuženog br. 151.2-1637/05 od 20.06.2006. godine da se radovi glavnog projekta ne mogu podvesti pod odredbu člana 97. tada važećeg zakona jer se ne radi o adaptaciji tog dela objekta već potpunoj rekonstrukciji. Zatim iz spisa predmeta, upisa u javne knjige, proizlazi da je navedeni prostor zajednička svojina (javna svojina, svojina tužioca, svojina vlasnika stambenog prostora) pa je izostalo utvrđenje da li su u konkretnom slučaju bile potrebne saglasnosti i ostalih suvlasnika – zajedničara na navedenom prostoru za radove iz glavnog projekta, obzirom da se tokom postupka insistira samo na tuženom i Jugoslovenskoj kinoteci, a ukoliko jeste, kako je to tužiocu moglo ostati nepoznato. Nije razjašnjeno ni u kojoj fazi postupka je tužilac navedene saglasnosti trebao da pribavi, pa samim tim da li je svojim radnjama činjenjem, odnosno nečinjenjem prouzrokovao štetu po ovom osnovu.

Na ime troškova izazvanih odlaganjem početka radova – nabavke opreme i materijala za period plaćanja do 14.11.2012. godine tužiocu je dosuđen iznos od 1.445.076,65 dinara, što predstavlja 50% od izvedenih radova na objektu i nabavke materijala i opreme pri čemu je procenat od 50% određen paušalno uz mišljenje veštaka da je to šteta koju trpi tužilac. Kao radovi koji su izvedeni i materijal koji je nabavljen za izvođenje radova nabrojani su i popravka lifta izrada dimnjaka, gletovanje i krečenje zidova, izrada podstanice, demontaža starih veza, popravka veza i ugradnja novih ventila na radijatorima, pregledi i popravka krova, popravka zidova i krečenje zidova i dr. U odnosu na navedeno propušteno je da se utvrdi koji radovi su troškovi tekućeg održavanja namenjeni održavanju funkcionalnosti objekta da bi se sprečila oštećenja koja nastaju uobičajenom upotrebom stvari i da bi zgrada zadržala zadovoljavajući nivo upotrebljivosti. Nije razjašnjeno koji radovi predstavljaju uobičajenu zamenu potrošnog materijala, redovno servisiranje uređaja i zbog čega navedeni radovi predstavljaju stvarnu štetu.

Paušalni navodi nižestepenih sudova odnose se i na dosuđenu naknadu štete po osnovu rešenja o kažnjavanju. Nižestepeni sudovi su prihvatili nalaz veštaka o izvršenim plaćanjima kazni bez ocene sadržine rešenja o kažnjavanju, za koji prekršaj je određena kazna, a samim tim ostala je neutvrđena i kvalifikacija dela, odnosno radnja koja je preduzeta, ili koja nije preduzeta od strane tužioca što je za posledicu imalo kažnjavanje istog. Stoga, uzročno- posledična veza između štete dosuđene po ovom osnovu i radnji tuženog nije utvrđena.

Postojanje životnog događaja i štete, ne iscrpljuje obavezu dokazivanja uzročne veze između istog i zahtevane štete, stoga se mora jasno utvrditi kakva je uzročna veza nepostupanja organa tuženog u odnosu na troškove glavnog projekta, izdataka koji se zahtevaju po osnovu održavanja objekta, ali i rešenja o kažnjavanju. Dakle, mora biti utvrđeno da je nepravilan, odnosno nezakonit rad organa tuženog isključivi i odlučujući uzrok zbog čega su ti izdaci plaćeni.

Predmet tužbenog zahteva je i naknada štete u vidu izmakle koristi. Prema članu 189. stav 3. ZOO pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a čije je ostavrenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem. Izmakla korist je pravni institut koji se zasniva na dokazanim činjenicama. Na obim i visinu štete utiču objektivne okolnosti na osnovu kojih je šteta pričinjena u svakom konkretnom slučaju. Za razliku od izmakle koristi, projekcija prihoda je ekonomska kategorija koja nema pravnu težinu (služi kao polazna tačka za planiranje pod pretpostavljenim okolnostima). Cilj naknade štete po osnovu izmakle koristi je dobitak koji bi oštećeni osnovano ostvario prema svom uobičajenom načinu života i rada, a u konkretnom slučaju poslovanja, na koje okolnosti se ukazuje ovim rešenjem. Takođe članom 192. stav 1. ZOO propisano je da štetnik koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu.

Polazna osnova za utvrđivanje dobiti prilikom veštačenja bila je Studija izvodljivosti i Izveštaj o reviziji studije izvodljivosti, koji dokumenti su predstavljali osnov za odluku tužioca, kao kupca subjekta privatizacije, da nakon privatizacije 2002. godine, pristupi rekonstrukciji, nadogradnji i adaptaciji Hotela. Nalaz veštaka koji su nižestepeni sudovi prihvatili, zasniva se na pretpostavljenim projekcijama prihoda koji su zasnovani na planiranim – pretpostavljenim kriterijumima, odnosno projekcijama počev od datuma početka radova i okončanja istih, zatim pretpostavljane kategorizacije hotela, popunjenosti smeštajnih kapaciteta, kreditne sposobnosti kao i pretpostavljene, stabilne finansijske situacije tužioca. Ovakav metodološki pristup obračuna visine naknade izmakle koristi nije u skladu sa gore navedenom zakonskom odredbom koja reguliše izmaklu korist, pri čemu je za razliku od izmakle koristi, projekcija prihoda ekonomska kategorija koja nema pravnu težinu.

Osnovni preduslov za dogradnju i rekonstrukciju hotela, a potom i za realizaciju prava na izgubljenu korist je postojanje novčanih sredstava za dogradnju i rekonstrukciju hotela na strani tužioca. Iz nalaza veštaka proizlazi da prema Studiji izvodljivosti planirana rekonstrukcija i nadogradnja treba da se finansira delimično iz sopstvenih sredstava, a delimično iz kredita. Sud ovo prihvata bez utvrđivanja likvidnosti tužioca i njegove kreditne sposobnosti, nemajući u vidu vrednost hipoteka koje su upisane na imovini tužioca. Nižestepeni sudovi utvrđuju vrednost hipoteka koje su upisane na imovini tužioca, na hotelu „Union“, koje su date radi obezbeđenja potraživanja poverilaca tužioca, ali i potraživanja prema trećim licima. Dokaz kreditne sposobnosti tužioca, nije i ne može biti dopis bilo koje banke iz 2013. godine, niti razgovori sa predstavnicima banaka kojim se obećava kreditiranje, bez utvrđivanja zaduženosti i likvidnosti tužioca u označenom periodu – odnosno kreditne sposobnosti. Međutim, ove dokaze nižestepeni sudovi ne cene niti utvrđuju odnos duga i imovine za sporni period, odnosno koeficijent zaduženosti tužioca.

Zatim, nalazom veštaka polazi se od pretpostavke da je hotel bio kategorisan sa 4 zvezdice, a iz dopisa Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja br. 7-00-00053/2012-18 od 20.06.2012. godine i rešenja o odobrenju za izgradnju IX-04 br. 351-367/04 od 10.06.2004. godine proizilazi da hotel nema propisani minimum površine za hotel sa 4 zvezdice. Polazeći od kategorizacije koja se zasniva na prepostavci, a ne na izvesnoj činjenici dalje se utvrđuju svi ostali elementi koji su korišćeni za obračun: cena smeštaja, popunjenost smeštajnih kapaciteta i svih ostalih elemenata zasnovanih na Studiji izvodljivosti i planiranoj projekciji ostvariivanja prihoda od zakupa poslovnog prostora i kongresne sale, projektovanog prihoda od restorana i prihoda od kazina. Smeštajna popunjenost kapaciteta cenjena je prema popunjenosti uporednih hotela kategorisanih sa 4 zvezdice, koji ne mogu biti uporedni s obzirom na gore navedeno.

Polazeći od pretpostavljene kategorizacije hotela u odnosu na postojeću, veštaci izgubljenu korist obračunavaju u odnosu na druge hotele sa 4 zvezdice, počev od procenta popunjenosti smeštajnih kapaciteta, cene smeštaja kao i pretpostavke da hotel ne bi kreditirao svoje goste, navodeći da pojedini elementi za obračun nisu bili javno dostupni, što je neprihvatljivo, obzirom da Turistička organizacija Beograd redovno objavljuje podatke o turističkom prometu kao i Poslovno udruženje hotelijera restoratera Srbije (HORES) koji imaju i svoje interne baze i analize popunjenosti smeštajnih kapaciteta po kategorijama hotela. Nejasno je da li je procenat popunjenosti smeštajnih kapaciteta tužioca utvrđivan primenom procenta popunjenosti koji su ostvarili u posmatranom periodu uporedni hoteli, ili pak preraspodelom već ostvarenih noćenja, što bi inače bilo pravilno, čime bi se ukupan procenat popunjenosti smeštajnih kapaticeta smanjio, a time i procenat popunjenosti projektovanog smeštajnog kapaciteta tužioca. Na bazi projektovanog procenta iskorišćenosti kapaciteta i na bazi projektovanih cena noćenja u hotelima sa 4 zvezdice nižestepeni sudovi utvrđuju projekciju prihoda za period 2007-2012. godina. Obračun zasnovan na pretpostavljenim kriterijumima iz Studije izvodljivosti ne može se prihvatiti kao pravilan način obračuna za utvrđivanje izmakle koristi. Planirani i projektovani prihodi nisu i ne mogu biti izmakla korist. Izmakla korist se dokazuje na način kako je to predviđeno citiranim članom 189. stav 3. ZOO. Stoga, između planiranog prihoda, odnosno praniralane dobiti i izmakle koristi ne može se postaviti znak jednakosti.

Pored prihoda po osnovu smeštajnih kapaciteta, projektuju se i drugi očekivani prihodi po osnovu prihoda od restorana i kongresne sale, kazina i zakupa lokala. Nižestepeni sudovi prihvataju bez bilo kakve analize i obrazloženja i ovaj projektovani – pretpostavljeni prihod, ne ceneći realne pokazatelje, koji nalazom veštaka nisu ni posebno razjašnjeni.

Konkurentnost renoviranog objekta i pogodonosti koje se projektuju i planiraju zasnivaju se između ostalog i na parking prostoru (garažnom prostoru) koji bi tužilac obezbedio kupovinom 700m2, a za šta nije dostavljen ni jedan dokaz od koga, odnosno ko su ti subjekti koji imaju na tržištu navedeni prostor, imajući u vidu i lokaciju hotela na koju se veštaci pozivaju, a nižestepeni sudovi prihvataju bez bilo kakvog obrazloženja i bez utvrđivanja izvora finansiranja.

Oduzimanjem od ukupnih prihoda, utvrđenih navedenom metodologijom, projektovanih rashoda, na ime izmakle koristi utvrđuje se iznos od 7.670.407,00 evra koji je planirana (projektovana dobit), što nižestepeni sudovi prihvataju kao izmaklu korist, suprotno gore iznetom stanovištu suda da planirana – projektovana dobit nije izmakla korist. Ovaj iznos uvećan je za 386.306,00 evra na ime poslovnog gubitka koji je hotel ostvario u poslovanju u navedenom periodu.

Poslovni gubitak je ekonomsko – knjigovodstvena kategorija i nije izvor obligacije u pravnom smislu. Iskazivanjem poslovnog gubitka opisuje se negativno stanje kapitala, to nije pravni akt kojim se stvara obligaciono pravni odnos između stranaka, pa kao takav nije mogao biti iskazan kao obaveza tuženog i uračunat u visinu izmakle koristi.

Kako za pravilnu primenu materijlanog prava nisu raspravljene sve pravno relevantne činjenice ista je morala biti ukinuta, a na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, pa je odlučeno kao u stavu 3. izreke.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će na osnovu dokazanih, a ne, projektovanih pretpostavki utvrditi činjenice bitne za utvrđenje obima i visine štete, napred ukazanih ceneći i doprinos tužioca neprimerenom trajanju upravnog postupka uz utvrđenje u kojoj fazi postupka je tužilac bio u obavezi da pribavi saglasnosti suvlasnika-zajedničara na podrumskom prostoru, a zatim i izvore finansiranja rekonstrukcije hotela, ozbirom na likvidnost i kreditnu sposobnost tužioca. Prilikom procene uporedni hoteli mogu biti samo oni koji po svojoj kategorizaciji odgovaraju stvarnoj kategoriji hotela „Union“, a popunjenost smeštajnih kapaciteta utvrditi preraspodelom već ostvarenih noćenja u posmatranom periodu uz pribavljanje podataka od institucija i organizacija koje tim podacima raspolažu u svojim javnim i internim bazama. Konkurentnost hotela s obzirom na projektovana garažna mesta ceniti uz prethodno utvrđivanje izvora finansiranja, stanja na tržištu i mogućnost iznalaženja prostora imajući u vidu lokaciju hotela, uz razjašnjenje na kojim okolnostima i realnim činjenicama se zasnivaju prihodi od zakupa poslovnog prostora, prihoda restorana i kazina, kao i zakupa kongresne sale, te pravilnom primenom materijalnog prava doneti novu odluku o osnovanosti tužbenog zahteva u ukidajućem delu.

U ponovnom postupku odlučiće se i o troškovima postupka.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Matković Stefanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković