Presuda Vrhovnog suda kojom se potvrđuje naknada štete zbog neizvršenja ugovora

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno, preko punomoćnika advokata, uložio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju kojim osporava osnovanost revizijskih razloga i tačnost revizijskih navoda, pa u smislu obrazloženja odgovora na reviziju predlaže da se revizija kao neosnovana odbije.

Ispitujući pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena apsolutno bitna povreda iz odredbe člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Navodima revizije da drugostepeni sud nije dao odgovor na pitanje da li je utovor mogao proizvoditi dejstvo nakon otvaranja stečaja, suštinski se ukazuje na povredu iz odredbe člana 374. stav 1 a u vezi člana 396. Zakona o parničnom postupku učinjenu pred drugostepenim sudom. Međutim, ovi navodi su neosnovani, budući da se drugostepeni sud izjasnio u poslednjem stavu strane 10 pobijane odluke.

Prema činjeničnom utvrđenju prvostepenog suda, tužilac čiji je raniji naziv bio „Naš taksi“ d.o.o iz Novog Sada, kao naručilac i tuženi „Hipol“ a.d. Odžaci, kao izvršilac, zaključili su 10.02.2016. godine ugovor o doradi propilena, čiji je predmet dorada propilena hemijske čistoće i propan – propilenske frakcije (sirovina) u vlasništvu naručioca, te proizvodnja polipropilena od strane izvršioca. Naručilac se obavezao da količinu od 86.400 t +/-20% mt sirovine isporuči u više lotova i stavi na raspolaganje izvršiocu u skladište izvršioca, u kvalitetu koji odgovara proizvođačkim specifikacijama datim u prilogu ugovora, a izvršilac da u roku od 10 dana od isporuke izvrši doradu isporučene količine sirovine po normatativu za obračun koji je naveden u članu 3. ugovora. Po izvršenoj doradi, izvršilac je dužan da dostavi pisano obaveštenje naručiocu kojim stavlja na raspolaganje proizvode upakovane u palete radi dalje prodaje a takođe je, saglasno odredbi člana 6, dužan da nakon dorade sirovine, primi proizvode na čuvanje u svom skladištu i preuzima sve mere za njihovo čuvanje u proizvedenom stanju, odnosno da se stara da ne dođe do oštećenja i isporuči ih na zahtev naručioca ili lica koje je ovlašćeno od naručioca. Odredbom iz člana 7. stipulisano je da se izvršilac obavezuje da u slučaju neopravdanog neizvršenja usluge dorade, a naručilac u slučaju neopravdanog neizvršenja obaveze isporuke sirovine za doradu, plati penale od 10 % vrednosti neisporučene odnosno nedorađene robe. Ugovor je zaključen na period od tri godine ali je, već 11.02.2016. godine, aneksom predviđeno da se automatski produžava na period od naredne tri godine ukoliko bilo koja od ugovornih strana u roku od 180 dana pre njegovog isteka pismeno ne obavesti drugu o prestanku važnosti. Dalje, aneksom od 12.02.2016. godine termin „dorada“, zamenjen je terminom „prerada“, dok je aneksom od 26.05.2016. godine izmenjen naziv naručioca, tako što je kao naručilac označen „Energreen MTV“ d.o.o. iz Novog Sada. U toku 2017. godine, aneksima od 21.03. definisani su normativi.

Rešenjem Privrednog suda u Somboru St 20/16 od 23.04.2017. godine otvoren je postupak stečaja nad tuženim. I po otvaranju postupka stečaja, saradnja među parničnim strankama je nastavljena po zaključenom ugovoru, a stečajni sudija je dala saglasnost upravniku za nastavak poslovanja koja važi do formiranja odbora poverilaca. Odbor poverilaca formiran je na poverilačkom ročištu od 29.06.2017. godine ali je i nakon toga poslovna saradnja nastavljena u skladu sa zaključenim ugovorom. U toku 2019. godine između parničnih stranaka je zaključeno 5 aneksa kojim su menjani koeficijenti za obračun propan – propilenske smeše, za ugovorenu količinu od 4.376,75 tona. Predlogom stečajnog upravnika upućenim Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika, od 10.12.2019. godine, zahteva se odobrenje zakazivanja sednice odbora poverilaca u cilju dobijanja saglasnosti na nacrt aneksa ugovora kojom prilikom je upravnik obavestio Agenciju da je ugovor sa aneksima bio na snazi na dan otvaranja postupka stečaja te da je nastavljena njegova realizacija i nakon toga. Na sednici od 12.12.2019. godine odbor poverilaca nije doneo odluku o davanju saglasnosti.

Tužilac kao kupac i „Bradenton“ iz Hongknoga kao prodavac zaključili su 01.11.2019. godine ugovor o kupoprodaji propilena polimerne čistoće u količini od 4000 tona za cenu od 585,00 evra/t, a 15.11.2019. godine i ugovor o prodaji Hipolena P u količini od 467,50 t za cenu od 940 evra/t uz isporuku FCO Odžaci do 15.12.2019. godine. Ovim ugovorima je stipulisana kazna u visini od 10 % vrednosti neisporučene robe, ukoliko se ne isporuči u roku. Takođe, tužilac je kao prodavac sa „Sibeks“ eksport-import kao kupcem zaključio ugovor o prodaji Hipolena P u količini od 935 t po ceni od 975 evra/t uz isporuku FCO Odžaci do10.12.2019. godine, a ugovorom je, takođe, stipulisana ugovorna kazna za neispunjenje ugovorne obaveze u visini 10 % vrednosti neisporučene robe.

Dalje je utvrđeno da je u periodu od 22.11.2019. godine došlo do prekida rada kod tuženog, da je doneta odluka o minimumu procesa rada ali ne i odluka o stupanju u štrajk. Takođe, radnicima je u tom periodu isplaćena zarada za redovan rad i pun mesečni fond časova. Zbog toga je tužilac kasnio sa izvršenjem svojih obaveza prema svojim kupcima pa je za njega nastala stvarna šteta i to na ime plaćene ugovorne kazne iznos od 27.815.140,14 dinara (koje su plaćene 10.01.2020. godine, 16.01.2020. godine, 14.02.2020. godine), na ime plaćenih troškova iznajmljivanja i stajanja angažovanih vagona u iznosu od 7.514.644,64 dinara, kao i izmakla dobit u vidu razlike očekivane i ostvarene proizvodnje i to u iznosu od 14.674.233,22 dinara.

Najzad, utvrđeno je da je pravnosnažnom presudom Privrednog suda u Somboru P 70/20 od 08.02.2023. godine odbijen tužbeni zahtev tužioca „Eurogas“ d.o.o iz Subotice, protiv ovde parničnih stranaka, radi utvrđenja ništavosti predmetnog ugovora, sa eventualnim zahtevom za pobijanje tog pravnog posla.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi nalaze da je tužbeni zahtev u visini utvrđene štete, osnovan. Obrazlažu da su predmetni ugovori i aneksi zaključeni u zakonom predviđenoj formi, da su potpisnici u trenutku zaključenja bili poslovno sposobni, da se saglanso odredbi člana 28. Zakona o stečaju ima smatrati da je odbor poverilaca saglasan sa predloženim radnjama ako u zakonom predviđenom roku, nakon obaveštenja stečajnog upravnika, nije reagovao osporavanjem predložene radnje. Posebno ukazuju da je stečajni sudija doneo tri akta kojima je izrazio saglasnost za nastavak poslovanja. Stoga su ispunjeni uslovi za naknadu štete u smislu odredbe člana 154. i 189. Zakona o obligacionim odnosima.

Revizijom tuženog osporava se materijalnopravni zaključak nižestepenih sudova. Obrazlaže se da sud nije dao odgovor na pitanje da li je predmetni ugovor sa aneksima ništav pravni posao odnosno da li može proizvoditi dejstvo i nakon otvaranja stečaja bez saglasnosti odbora poverilaca u smislu odredbe člana 28. Zakona o stečaju. Ukazuje da odbor poverilaca nije dao saglasnost za njegovo zaključenje. Ističe da predmet obaveze nije bio moguć budući da kapaciteti tuženog nisu ni omogućivali ispunjenje obaveze, pa u tom smislu dostavlja novi dokaz.

Vrhovni sud nalazi da su na utvrđeno činjenično stanje nižestepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo. Kod činjenice da tuženi nije ispunio ugovornu obavezu zbog koje je za tužioca nastala šteta (stvarna i izmakla korist) u utvrđenom iznosu, kako se radi o ugovornoj odgovornosti za štetu koju je dužnik, ovde tuženi morao predvideti kao moguće posledice povrede ugovora s obzirom na činjenice koje su mu bile i morale biti poznate, sve u smislu čl. 262 st. 2 i 266 st. 1 Zakona o obligacionim odnosima, odluka je pravilna.

Neosnovan je navod revizije da je predmetni ugovor sa aneksima ništav. Ovo iz razloga što je u posebno vođenom parničnom postupku odbijen tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti tog ugovora. Stoga se ne može kao prethodno pitanje ponovo utvrđivati da li je ugovor ništav ili ne, niti stranka može graditi odbranu od tužbenog zahteva na tvrdnji koja je pravnosnažnom odlukom utvrđena neosnovanom. Navedeno podrazumeva da se ni u jednom drugom postupku ne može uspešno isticati ništavost, sada po drugom osnovu. Naime, iako Zakon o obligacionim odnosima predviđa različite osnove za ništavost (nedozvoljen predmet, odsustvo zakonom propisane forme, suprotnost javnom poretku...), cepanje rešavanja pravnog odnosa po različitim osnovima ništavosti nije moguće. Ovo iz razlog što prema odredbi čl. 109 Zakona o obligacionim odnosima na ništavost sud pazi po službenoj dužnosti. Zbog toga zahtev za utvrđenje ništavosti ( ili prigovor ništavosti) podrazumeva sveobuhvatno raspravljanje o punovažnosti pa sud nije vezan samo dispozicijom stranaka. Otuda, kako je već pravnosnažno odlučeno o punovažnosti ugovora ne može se zahtevati, pa ni prigovorom protiv zahteva za isplatu naknade štete, ponovno preispitivanje dejstva ugovora tvrdnjom o odsustvu saglasnosti odbora poverilaca. Pritom odredba čl. 40 Zakona o stečaju predviđa davanje mišljenja odbora poverilaca o nastavljanju započetih poslova a ne saglasnosti.

Ukazivanje na to da je ispunjenje ugovora bilo nemoguće zbog kapaciteta tuženog i u prilog tome dostavljanje novog dokaza jeste upućivanje na drugačije činjenično stanje. Kako se revizija ne može izjaviti zbog pogrešno utrđenog činjeničnog stanja, samim tim u istoj se ne mogu iznositi nove činjenice o spornom odnosu.

Sledom rečenog proizilazi da je odluka pravilna pa je primenom odredbe čl. 414 Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u izreci.

Kako odgovor na reviziju nije trošak potreban za vođenje parnice to primenom odredbe čl. 154 Zakona o parničnom postupku troškovi tužiocu nisu dosuđeni. Tuženi nije uspeo u postupku po reviziji pa mu troškovi ne pripadaju.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Matković Stefanović s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković