Odbijanje zahteva za izgubljenu dobit zbog propusta tužioca da umanji štetu

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. ZPP, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, zbog pogrešne primene materijalnog prava i zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23–dr. zakon), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Pobijanom drugostepenom presudom pravnosnažno je odbijen tužbeni zahtev za isplatu novčanog iznosa koji tužilac potražuje na ime izgubljene dobiti kao vid naknade štete nastale na njegovom vozilu u saobraćajnoj nezgodi za koju je odgovorno vozilo osigurano kod tuženog. Drugostepeni sud je obrazložio da tužilac, za period od nastanka štete pa do njene likvidacije od strane tuženog, nije preduzimao radnje usmerene ka pronalaženju novog vozila kojim bi mogao da nastavi obavljanje svoje delatnost taksi službe, što za posledicu ima da je tužilac sam doprineo šteti na način da nije ni pokušao da štetu umanji u smislu odredbe člana 192. Zakona o obligacionim odnosima. Iz navedenih razloga drugostepeni sud je stava da tužilac nema pravo na naknadu štete izmakle koristi koja mu je dosuđena prvostepenom presudom, zbog čega je preinačio prvostepenu presudu u tom delu i odbio tužbeni zahtev.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane nižestepene presude, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Ukazivanje tužioca na bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje predstavlja nedozvoljen razlog za izjavljivanje revizije iz člana 404. Zakona o parničnom postupku. Takođe, nije od uticaja ukazivanje na pogrešnu primenu materijalnog prava sadržano u odredbi člana 192. Zakona o obligacionim odnosima u situaciji kada nisu ispunjeni ostali uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj propisani odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Zato je Vrhovni sud primenom odredbe člana 404. stav 2. doneo odluku kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije tuženog na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Tužilac je protiv tuženog podneo tužbu dana 14.02.2022. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 1.362.000,00 dinara.

Odredbom člana 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da u postupku o privrednim sporovima, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. navedenog zakona propisano je da u sporovima male vrednosti, protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.

U konkretnom slučaju radi se o privrednom sporu male vrednosti iz odredbe člana 487. Zakona o parničnom postupku, iz kog razloga revizija shodno odredbi člana 479. stav 6. istog zakona nije dozvoljena. Bez uticaja na dozvoljenost revizije je to što je prvostepena presuda delimično preinačena odlukom drugostepenog suda, imajući u vidu da u sporovima male vrednosti revizija nije dozvoljena na osnovu izričite zakonske odredbe, a zbog prirode spora, pa stoga nije moguće primeniti odredbu člana 403. stav 2. tačka 2 Zakona o parničnom postupku na koju se revident poziva.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković