Nadležnost prvostepenog suda nakon drugog ukidanja presude o preinačenoj tužbi

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Danilo Milošević, advokat iz ..., protiv tuženih VV i GG, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Mina Matić, advokat iz ..., radi utvrđenja i isplate, odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti između Apelacionog suda u Novom Sadu i Osnovnog suda u Novom Sadu, na sednici održanoj 18.06.2020. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Za postupanje u ovom predmetu, stvarno je NADLEŽAN Osnovni sud u Novom Sadu.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Novom Sadu, rešenjem P 3663/2019 od 27.05.2019. godine, oglasio se stvarno nenadležnim za postupanje u ovom predmetu i odlučio da po pravnosnažnosti rešenja spise predmeta ustupi Apelacionom sudu u Novom Sadu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu za postupanje u ovom predmetu. U obrazloženju je ukazao, da je posle sprovedenog dokaznog postupka postupajući po uputstvu apelacionog suda iz rešenja Gž 2031/17 od 14.08.2017. godine sproveo dokazni postupak i doneo presudu P 7395/2017, dana 01.06.2018. godine, koju je Apelacioni sud u Novom Sadu odlučujući o žalbama parničnih stranaka rešenjem Gž 4677/2018 od 11.04.2019. godine po drugi put ukinuo i spise vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Zatim, kako iz sadržine presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4677/2018 od 11.04.2019. godine, proizilazi da je prvostepena presuda drugi put ukinuta zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 393. stav 2. ZPP, a da se ne radi o presudi na osnovu priznanja, presudi zbog odricanja, presudi zbog propuštanja, presudi zbog izostanka, kao ni presudi koja je doneta bez održavanja glavne rasprave, odnosno o presudi u sporu male vrednosti, da nije stvarno nadležan za postupanje u ovom predmetu, zbog čega je na osnovu odredbe člana 383. stav 4. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u izreci.

Apelacioni sud u Novom Sadu, nije prihvatio stvarnu nadležnost, već je uz dopis Gž 4677/18 od 11.03.2020. godine, spise predmeta dostavio Vrhovnom kasacionom sudu, radi odlučivanja o sukobu stvarne nadležnosti između sudova iste vrste. U obrazloženju je ukazao, da je prvostepeni sud presudom od 01.06.2018. godine odlučio o tužbenom zahtevu istaknutom u tužbi kojom je parnica pokrenuta dana 19.03.2013. godine, a da je podneskom od 20.10.2017. godine učinjeno objektivno preinačenje tužbe, te da u daljem toku postupka stranke raspravljaju o tako postavljenom tužbenom zahtevu. Zatim, kako je o prvobitno istaknutom tužbenom zahtevu odlučeno presudom prvostepenog suda P 3731/13 od 28.01.2016. godine i ta presuda ukinuta rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2031/17 od 04.08.2017. godine i preinačenje tužbe usledilo posle toga i Apelacioni sud u Novom Sadu rešenjem Gž 4677/18 od 11.04.2019. godine usvojio žalbe parničnih stranaka i ukinuo presudu Osnovnog suda u Novom Sadu P 7395/2017 od 01.06.2018. godine, da treba doneti odluku o tužbenom zahtevu iz podneska od 20.10.2017. godine.

Vrhovni kasacioni sud je odlučujući o nastalom sukobu stvarne nadležnosti, na osnovu odredbe člana 22. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13 - US, 74/13 - US, 55/14 i 87/18), utvrdio da je za postupanje u ovom predmetu stvarno nadležan Osnovni sud u Novom Sadu.

Odredbom člana 383. stav 4. ZPP je propisano, da, drugostepeni sud će da zakaže raspravu i odluči o žalbi i zahtevima stranaka kad je u istoj parnici prvostepena presuda već jedanput bila ukinuta, a pobijana presuda se zasniva na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju ili su u postupku pred prvostepenim sudom učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka, osim ako se pobija presuda na osnovu priznanja, presuda zbog odricanja, presuda zbog propuštanja, presuda zbog izostanka, kao i presuda doneta bez održavanja glavne rasprave, odnosno ako se radi o presudi u sporu male vrednosti.

Odredbom člana 387. stav 3. ZPP, je propisano, da, u slučaju da je prvostepena presuda već jedanput bila ukinuta, drugostepeni sud ne može da ukine presudu i uputi predmet prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Dakle, citiranim odredbama izrečena je prema oceni Vrhovnog kasacionog suda, zabrana višestrukog, odnosno ponovnog ukidanja prvostepene presude, kad je ona već jedanput bila ukinuta po odredbama bilo kog Zakona o parničnom postupku, osim u određenim slučajevima iz člana 383. stav 4. ZPP.

Tužba je podneta 19.03.2013. godine.

Osnovni sud u Novom Sadu, presudom P 3731/2013 od 28.01.2016. godine, usvojio je primarni tužbeni zahtev tužilaca od 19.03.2013. godine, tako što je utvrdio da je ugovor o kupoprodaji predmetnog stana u izgradnji zaključen 10.11.2009. godine između parničnih stranaka, ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo i obavezao tužene da solidarno isplate tužiocima iznos od 21.000 evra, sa pripadajućom kamatom sve u dinarskoj protivvrednosti. Obavezao je tužene da solidarno naknade tužiocima troškove parničnog postupka u iznosu od 354.850,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate. Odbio je eventualni tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se utvrdi da je raskinut ugovor o kupoprodaji predmetnog stana u izgradnji zaključen 10.11.2009. godine između parničnih stranaka, obavežu tuženi da solidarno isplate tužiocima iznos od 21.000 evra, sa pripadajućom kamatom i obavežu tuženi da solidarno naknade tužiocima troškove parničnog postupka. Odbio je drugi eventualni tužbeni zahtev kojim su tužioci tražili da se raskine ugovor o kupoprodaji predmetnog stana u izgradnji zaključen 10.11.2009. godine između parničnih stranaka, obavežu tuženi da solidarno isplate tužiocima iznos od 21.000 evra, sa pripadajućom kamatom i obavežu tuženi da solidarno naknade tužiocima troškove parničnog postupka.

Apelacioni sud u Novom Sadu, rešenjem Gž 2031/17 od 24.08.2017. godine, usvojio je žalbu tuženog Aleksandra Todorovića i ukinuo u celosti presudu Osnovnog suda u Novom Sadu P 3731/13 od 28.01.2016. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Tužioci su podneskom od 20.10.2017. godine, imajući u vidu stav izražen u rešenju Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2031/17 od 24.08.2017. godine, izmenili redosled primarnog i eventualnih tužbenih zahteva, tako što je sada eventualni tužbeni zahtev tužilaca, tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti predmetnog ugovora.

Osnovni sud u Novom Sadu, presudom P 7395/2017 od 01.06.2018. godine, odbio je primarni tužbeni zahtev tužilaca od 19.03.2013. godine, kojim su tražili da se utvrdi da je ništav ugovor o kupoprodaji predmetnog stana u izgradnji zaključen 10.11.2019. godine i da ne proizvodi pravno dejstvo, da se obavežu tuženi da solidarno isplate tužiocima iznos od 21.000 evra, sa pripadajućom kamatom i obavežu tuženi da solidarno naknade tužiocima troškove ovog parničnog postupka. Odbio je eventualni tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se utvrdi da je ugovor o kupoprodaji predmetnog stana u izgradnji zaključen 10.11.2009. godine između parničnih stranaka raskinut, obavežu tuženi da solidarno isplate tužiocima iznos od 21.000 evra sa pripadajućom kamatom i obavežu tuženi da solidarno naknade tužiocima troškove parničnog postupka. Usvojio je u celosti drugi eventualni tužbeni zahtev tužilaca, tako što je raskinuo ugovor o kupoprodaji predmetnog stana u izgradnji zaključen 10.11.2009. godine između parničnih stranaka, obavezao tužene da solidarno isplate tužiocima iznos od 21.000 evra sa pripadajućom kamatom i obavezao tužene da solidarno naknade tužiocima troškove parničnog postupka u iznosu od 593.750,00 dinara.

Apelacioni sud u Novom Sadu, rešenjem Gž 4677/18 od 11.04.2019. godine usvojio je žalbe parničnih stranaka i ukinuo presudu Osnovnog suda u Novom Sadu P 7395/2017 od 01.06.2018. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Iz obrazloženja drugostepenog rešenja proizilazi da su se tuženi upustili u raspravljanje o glavnoj stvari po preinačenoj tužbi od 20.10.2017. godine, a pre toga se nisu protivili preinačenju u smislu odredbe člana 199. stav 2. ZPP, pa da je pobijana odluka morala biti ukinuta i predmet vraćen na ponovno suđenje iz razloga što je njom prekoračen tužbeni zahtev tako što je odlučeno o onome što je prvobitno tužbom traženo, a ne o onom što je traženo preinačenom tužbom.

Prema tome, iako je u ovoj parnici prvostepeni sud dva puta presudom odlučio o tužbenim zahtevima tužilaca i drugostepeni sud dva puta ukidao prvostepenu presudu, s obzirom na to da je prvostepeni sud prilikom ponovnog odlučivanja presudio o zahtevima koji nisu bili sadržani u izreci prethodne prvostepene presude i nije odlučio o tužbenim zahtevima iz podneska od 20.10.2017. godine, kako su predloženi, to je Osnovni sud u Novom Sadu stvarno nadležan za dalje postupanje u ovom predmetu.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 22. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić