Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o sukobu mesne nadležnosti u sporu iz ugovora o kreditu

Vrhovni kasacioni sud je odlučujući o sukobu mesne nadležnosti na osnovu odredbe člana 22. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13 – US, 74/13 - US, 55/14, 87/18 i 18/20), a u vezi odredbe člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13, 40/15, 106/15, 13/16, 108/16, 113/17, 65/18 - US, 87/18 i 88/18 - US), utvrdio da je za postupanje u ovom predmetu mesno nadležan Osnovni sud u Vrbasu.

Tužba je 10.03.2020. godine podneta Osnovnom sudu u Vrbasu radi utvrđenja nedopuštenosti izvršenja određenog rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu, Sudska jedinica u Vrbasu Iv 9105/12 od 12.09.2012. godine, koji se vodi sada pred Osnovnim sudom u Vrbasu, pod istim brojem između istih stranaka, te da se stavi van snage rešenje Osnovnog suda u Novom Sadu, Sudska jedinica u Vrbasu Iv 9105/12 od 12.09.2012. godine, ukinu sve sprovedene radnje i obustavi izvršni postupak; da se utvrdi da je ništava i da ne proizvodi pravno dejstvo odredba člana 18. Ugovora o kreditu na bazi deviznog depozita, zaključenog između tužilje i tužene, u delu koji glasi: „Ukoliko dođe do sudskog spora ugovorne strane određuju nadležnost suda u Beogradu“; da se utvrdi da je ništava i da ne proizvodi pravno dejstvo odredba navedenog Ugovora o kreditu i to člana 3. stav 5, stav 6. i stav 7, u vezi kamate; da se obaveže tužena da isplati tužilji na ime neosnovanog obogaćenja na osnovu naplaćene kamate ukupan iznos od 10.000,00 dinara; da se utvrdi da je ništava i da ne proizvodi pravno dejstvo odredba navedenog Ugovora o kreditu iz člana 3. stav 8. u vezi zatezne kamate,; obaveže tužena da isplati tužilji na ime neosnovanog obogaćenja, neosnovano naplaćene zatezne kamate ukupan iznos od 10.000,00 dinara; da se utvrdi da je ništava i da ne proizvodi pravno dejstvo odredba navedenog ugovora o kreditu iz člana 7. tačka 3. u vezi godišnje provizije; obaveže tužena da isplati tužilji na ime neosnovanog obogaćenja, neosnovano naplaćene naknade za administratiranje kredita ukupan iznos od 46.161,75 dinara; utvrdi da je ništava i da ne proizvodi pravno dejstvo odredba navedenog Ugovora o kreditu iz člana 7. tačka 4. u vezi provizije na ime premije osiguranja kredita; i obaveže tužena da isplati tužilji na ime neosnovanog obogaćenja, neosnovano naplaćene premije osiguranja kredita kod osiguravajuće kuće ukupan iznos od 63.295,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom i troškovima parničnog postupka. U inicijalnom aktu je navedena vrednost predmeta spora u iznosu od 128.456,75 dinara. Tužena je u podnesku od 28.09.2020. godine istakla prigovor mesne nenadležnosti Osnovnog suda u Vrbasu i predložila da se taj sud oglasi mesno nenadležnim i spise predmeta ustupi Trećem osnovnom sudu u Beogradu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu, s obzirom na to da tužena ima sedište u Beogradu, a na osnovu odredbe člana 40. stav 2. ZPP.

Odredbom člana 19. stav 3. ZPP je propisano da, sud može da se po prigovoru mesne nenadležnosti tuženog oglasi mesno nenadležnim u roku od osam dana od dana prijema odgovora na tužbu. Odredbom stava 4. ovog člana, da, ako se tužba ne dostavlja na odgovor, tuženi može da istakne prigovor mesne nenadležnosti najkasnije na pripremnom ročištu, odnosno na prvom ročištu za glavnu raspravu, ako se pripremno ročište ne održava, a pre upuštanja u raspravu, o čemu sud mora da odluči u roku od osam dana od dana izjavljivanja prigovora.

Odredbom člana 40. stav 2. ZPP je propisano, da, za suđenje u sporovima protiv pravnih lica, opšte mesno nadležan je sud na čijem se području nalazi njihovo sedište, prema izveštaju Agencije za privredne registre.

Odredbom člana 65. stav 1. ZPP je propisano, da, ako zakonom nije propisana isključiva mesna nadležnost nekog suda, stranke mogu da se sporazumeju da im u prvom stepenu sudi sud koji nije mesno nadležan, pod uslovom da je taj sud stvarno nadležan. Odredbom stava 3. ovog člana, da, sporazum iz stava 1. i 2. ovog člana proizvodi pravno dejstvo samo ako je sastavljen u pisanom obliku i ako se odnosi na određeni spor ili više sporova koji svi proističu iz određenog pravnog odnosa. Odredbom stava 4. ovog člana, da, ispravu o sporazumu tužilac mora da priloži uz tužbu, a tuženi uz prigovor nenadležnosti.

Tužilja je uz tužbu priložila ugovor o kreditu na bazi deviznog depozita od 23.07.2007. godine, kojim je predviđeno da su ugovorne strane saglasne da će sve eventualne sporove proistekle iz ovog ugovornog odnosa nastojati da reše sporazumno, a ukoliko dođe do sudskog spora, ugovorne strane određuju nadležnost suda u Beogradu (osim ukoliko zakonom nije drugačije određeno) (član 18. ugovora).

Sporazum o mesnoj nadležnosti iz priloženog ugovora o kreditu nije određen u pogledu kog suda, s obzirom na to da su odredbama člana 3. stav 1. tačka 4, 5. i 6. Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava („Službeni glasnik RS“ broj 101/13) za teritoriju gradskih opština u Beogradu, osnovana tri suda (Prvi, Drugi i Treći osnovni sud u Beogradu). Dakle, postoji sporazum o nadležnosti suda u Beogradu, ali ne i kog suda, zbog čega takav sporazum ne može proizvesti pravno dejstvo.

Osnovni sud u Vrbasu, istovremeno, bez obzira na prigovor tužene o mesnoj nenadležnosti tog suda, posle donošenja odluke kojom je u jednom delu odbacio tužbu tužilje, nije se mogao u odnosu na preostali deo tužbenog zahteva oglasiti mesno nenadležnim i ustupiti predmet Trećem osnovnom sudu u Beogradu, zbog čega je mesno nadležan za dalje postupanje u ovom predmetu.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 22. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić