Rešavanje sukoba mesne nadležnosti u korist suda opšte mesne nadležnosti

Vrhovni kasacioni sud je odlučujući o sukobu mesne nadležnosti na osnovu odredbe člana 22. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13 – US, 74/13 - US, 55/14, 87/18 i 18/20), a u vezi odredbe člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13, 40/15, 106/15, 13/16, 108/16, 113/17, 65/18 - US, 87/18 i 88/18 - US), utvrdio da je za postupanje u ovom predmetu mesno nadležan Osnovni sud u Vranju.

Inicijalni akt, predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave (menice ...) je 02.10.2019. godine primljen u Osnovnom sudu u Vranju. Tužilac kao izvršni poverilac je u istom između ostalog predložio da se donese rešenje kojim bi se obavezali izvršni dužnici AA, sada tuženi i BB, oba iz ..., da na osnovu predmetne menice solidarno isplate tužiocu iznos od 127.277,04 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, kao i troškovima izvršenja po opredeljenju suda. Između ostalog je i predloženo da se u slučaju spora po verodostojnoj ispravi spisi predmeta dostave mesno nadležnom Prvom osnovnom sudu u Beogradu, čija je mesna nadležnost ugovorena članom 8. Ugovora o finansiranju programa zapošljavanja od 28.05.2010. godine, na osnovu koga je priložena menica izdata i valirana i da opredeljenje mesne nadležnosti Prvog osnovnog suda u Beogradu, vrši i na osnovu člana 59. Zakona o parničnom postupku i člana 111. Zakona o menici i to po mestu plaćanja menice. Uz predlog je priložen ugovor zaključen između tužioca i tuženog, kojim je predviđeno da su ugovorne strane saglasne da sve eventualne međusobne sporove koji proisteknu iz ovog ugovora rešavaju sporazumnom i da se u protivnom ugovora nadležnost suda u Beogradu (član 8. ugovora). Uz ugovor je priložena i sopstvena menica gde je kao trasant označen BB1 iz ... i na poleđini menice, konstatovano „umesto meni, platite po naredbi Nacionalne službe za zapošljavanje Kragujevac, Svetozara Markovića 37“. Osnovni sud u Vranju, rešenjem IIV 888/2019 od 14.10. 2019. godine, usvojio je predlog za izvršenje i odredio troškove izvršenja u iznosu od 4.115,18 dinara. Protiv navedenog rešenja tuženi kao izvršni dužnik AA je izjavio prigovor.

Viši sud u Vranju, rešenjem Gž I 80/20 od 16.12.2020. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tužioca kao izvršnog poverioca i potvrdio rešenje Osnovnog suda u Vranju Ipv Iv 388/19 od 04.12.2019. godine.

Odredbom člana 462. stav 1. ZPP je propisano, da, sud može po službenoj dužnosti da se oglasi mesno nenadležnim najkasnije do izdavanja platnog naloga. Odredbom stav 2. ovog člana, da, tuženi može da istakne prigovor mesne nenadležnosti samo u prigovoru protiv platnog naloga.

Odredbom člana 463. stav 1. ZPP je propisano, da, ako se sud posle izdavanja platnog naloga oglasi stvarno nenadležnim, ukinuće platni nalog i po pravnosnažnosti rešenja o nenadležnosti ustupiće predmet nadležnom sudu. Odredbom stava 2. ovog člana da, ako sud posle izdavanja platnog naloga utvrdi da je mesno nenadležan, neće ukinuti platni nalog, nego će po pravnosnažnosti rešenja kojim se oglasio nenadležnim da ustupi predmet nadležnom sudu.

Odredbom člana 62. stav 4. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“ br. 106/15, 106/16 – autentično tumačenje i 113/17 – autentično tumačenje, bez izmena Zakona o izvršenju i obezbeđenju – „Službeni glasnik RS“ br. 54/19 od 26.07.2019. godine, koji se primenjuje od 01.01.2020. godine, s obzirom na to da je predlog za izvršenje primljen od strane Osnovnog suda u Vranju 02.10.2019. godine), je propisano da, ako su stranke zaključile sporazum o mesnoj nadležnosti, izvršni poverilac može tražiti u predlogu za izvršenje da se, ako postupak bude nastavljen kao po prigovoru protiv platnog naloga, nastavi pred sudom koji je nadležan po sporazumu o mesnoj nadležnosti. Izvršni poverilac dužan je da uz predlog priloži sporazum o mesnoj nadležnosti. Odredbom člana 93. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju je propisano da, ako usvoji prigovor, veće stavlja van snage deo rešenja kojim su određeni sredstvo i predmet izvršenja i ukida sprovedene radnje. Posle pravnosnažnosti rešenja o usvajanju prigovora postupak se dalje nastavlja kao po prigovoru protiv platnog naloga, a ako sud za to nije stvarno ili mesno nadležan, spisi predmeta odmah se dostavljaju nadležnom sudu.

Odredbom člana 59. ZPP je propisano, da, za suđenje u sporovima imaoca menice ili čeka protiv potpisnika, pored suda opšte nadležnosti, nadležan je i sud mesta plaćanja.

Odredbom člana 111. Zakona o menici („Službeni list FNRJ“ broj 104/46, „Službeni list SFRJ“ br. 16/65, 54/70, 57/89 i „Službeni list SRJ“ br. 46/96) je propisano da, za sporove koji se pokreću na osnovu tužbe imaoca menice protiv njenih potpisnika nadležan je i sud na čijem se području nalazi mesto plaćanja.

U konkretnoj situaciji sporazum o mesnoj nadležnosti iz priloženog ugovora nije određen u pogledu kog suda, s obzirom na to da odredbom člana 3. stav 1. tačka 4, 5. i 6. Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava („Službeni glasnik RS“ broj 101/13), za teritoriju gradskih opština u Beogradu, osnovana tri suda (Prvi, Drugi i Treći osnovni sud u Beogradu). Dakle, kako postoji sporazum samo o nadležnosti suda u Beogradu u slučaju spora, a ne i kog suda, to isti ne proizvodi pravno dejstvo.

Stoga je, za dalje postupanje u ovom predmetu mesno nadležan Osnovni sud u Vranju, na osnovu odredbi člana 39. i 59. ZPP, kao sud opšte mesne nadležnosti za tuženog, s obzirom na to da je na njegovom području prebivalište tuženog.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 22. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić