Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o sukobu mesne nadležnosti zbog nepotpunog sporazuma
Kratak pregled
Vrhovni kasacioni sud rešava sukob nadležnosti i određuje Osnovni sud u Čačku kao mesno nadležan. Ugovorena nadležnost „suda u Beogradu“ je nepotpuna i ne proizvodi pravno dejstvo, pa se primenjuje opšta mesna nadležnost prema prebivalištu tuženog.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
R1 365/2020
08.04.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca „Vip mobile“ D.O.O. iz Beograda, protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Jovan Jovanović, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o sukobu mesne nadležnosti između Trećeg osnovnog suda u Beogradu i Osnovnog suda u Čačku, na sednici održanoj 08.04.2021. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Za postupanje u ovom predmetu, mesno je nadležan Osnovni sud u Čačku.
O b r a z l o ž e nj e
Osnovni sud u Čačku, rešenjem P 492/20 od 06.03.2020. godine, oglasio se mesno nenadležnim za postupanje u ovom predmetu i odlučio da po pravnosnažnosti rešenja, spise predmeta ustupi Trećem osnovnom sudu u Beogradu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu. U obrazloženju je ukazao, da, kako je u konkretnoj situaciji predmet iz izvršnog postupka preveden u parnični postupak, radi odlučivanja kao po prigovoru protiv platnog naloga i tužilac kao izvršni poverilac u predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave (kojim je pokrenut ovaj postupak), predložio da se predmet ustupi nadležnom sudu u Beogradu prema ugovorenoj nadležnosti, ukoliko izvršni dužnik podnese prigovor protiv rešenja o izvršenju i uz predlog za izvršenje priložio zahtev za zasnivanje pretplatničkog odnosa od 27.09.2008. godine, sa Opštim uslovima ugovora o pretplatničkom i korisničkom odnosu mobilne telekomunikacione mreže (tužioca), gde je članom 20. istog, ugovorena nadležnost suda u Beogradu u slučaju spora iz ugovora, zaključio je da su stranke za ovaj spor ugovorile mesnu nadležnost suda u Beogradu i da njihov sporazum o mesnoj nadležnosti proizvodi pravno dejstvo, zbog čega je na osnovu člana 64. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u izreci rešenja.
Treći osnovni sud u Beogradu, nije prihvatio mesnu nadležnost, već je uz dopis P 16665/20 od 29.07.2020. godine, spise predmeta dostavio Vrhovnom kasacionom sudu, radi odlučivanja o sukobu mesne nadležnosti. U obrazloženju je ukazao, da, kako u konkretnoj situaciji postoji sporazum o mesnoj nadležnosti „suda u Beogradu“, da je takav sporazum nepotpun, pri čemu zakon ne dozvoljava njegovo naknadno „preciziranje“ u trenutku preduzimanja prve procesne radnje (kao što je učinjeno u konkretnoj situaciji), iz razloga što takav sporazum mora biti sačinjen u pisanoj formi, pa da način na koji je ustanovljena mesna nadležnost suda potpuno nepoznata procesnim zakonima. Zatim, da je predmet spora dug i da se ne radi o isključivoj mesnoj nadležnosti bilo kog suda, zbog čega se Osnovni sud u Čačku nije mogao oglasiti mesno nenadležnim po službenoj dužnosti, već samo po prigovoru izvršnog dužnika koji nije izjavljen, te kako sporazum o mesnoj nadležnosti ne proizvodi pravno dejstvo, da je nadležnost potrebno odrediti primenom opštih pravila o mesnoj nadležnosti.
Vrhovni kasacioni sud je odlučujući o sukobu mesne nadležnosti na osnovu odredbe člana 23. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09, 36/11 i 53/13 – US), koji se u konkretnoj situaciji primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 1. važećeg Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13 - US, 74/13 - US, 55/14, 87/18 i 18/20), a u vezi odredbe člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13, 40/15, 106/15, 13/16, 108/16, 113/17, 65/18 - US, 87/18 i 88/18 - US), utvrdio da je za postupanje u ovom predmetu mesno nadležan Osnovni sud Čačku.
Inicijalni akt, predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave je 02.12.2009. godine primljen u Opštinskom sudu u Čačku. U istom je između ostalog, predloženo da, ukoliko izvršni dužnik protiv rešenja podnese prigovor, da se predlog ima smatrati tužbom, a predmet ustupi nadležnom sudu u Beogradu prema ugovorenoj nadležnosti iz člana 20. Ugovora o pretplatničkom i korisničkom odnosu mobilne telekomunikacione mreže „Vip mobile“. Uz predlog je priložen i zahtev za zasnivanje / izmene pretplatničkog odnosa od 27.09.2008. godine, kojim je predviđeno da svojim potpisom pretplatnik potvrđuje da su svi navedeni podaci istiniti i potpuni i da je upoznat i da u celosti prihvata posebne i Opšte uslove ugovora o pretplatničkom i korisničkom odnosu. Odredbom člana 20 Opštih uslova ugovora o pretplatničkom i korisničkom odnosu tužioca je predviđeno, da će „Vip“ i pretplatnik pokušati da reše sporazumom svaki spor koji eventualno nastane iz ugovora o pretplatničkom odnosu, uključujući sporove nastale u pogledu tumačenja, primene ili sprovođenja ovih opštih uslova. Ako, međutim, strane ne uspeju da reše spor na taj način, da je nadležan sud u Beogradu.
Opštinski sud u Čačku, rešenjem o izvršenju Iv 5621/09 od 03.12.2009. godine, usvojio je predlog za izvršenje i odredio troškove izvršenja. Protiv navedenog rešenja tuženi je kao izvršni dužnik 15.10.2019. godine izjavio prigovor. Osnovni sud u Čačku, rešenjem Iv 16184/10 (stari broj IV 5621/09) od 04.12.2019. godine, stavio je van snage rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Čačku IV 5621/09 od 03.12.2009. godine, u delu kojim je određeno izvršenje i ukinuo sve sprovedene izvršne radnje i odlučio da će se postupak nastaviti kao povodom prigovora protiv platnog naloga.
Odredbom člana 64. stav 1. ZPP, je propisano, da, ako zakonom nije određena isključiva mesna nadležnost nekog suda, stranke se mogu sporazumeti da im u prvom stepenu sudi sud koji nije mesno nadležan, pod uslovom da je taj sud stvarno nadležan. Odredbom stava 3. ovog člana, da, ovaj sporazum važi samo ako je pismeno sastavljen i ako se tiče određenog spora ili više sporova koji svi proističu iz određenog pravnog odnosa. Odredbom stava 4. ovog člana, da, ispravu o sporazumu tužilac mora priložiti uz tužbu, a tuženi uz prigovor nenadležnosti ili odgovor na tužbu.
Odredbom člana 460. stav 1. ZPP je propisano, da sud se može po službenoj dužnosti oglasiti mesno nenadležnim najdocnije do izdavanja platnog naloga. Odredbom člana 461. stav 2. ZPP, da, ako sud posle izdavanja platnog naloga utvrdi da je mesno nenadležan, neće ukinuti platni nalog, nego će po pravnosnažnosti rešenja kojim se oglasio nenadležnim ustupiti predmet nadležnom sudu.
Sporazum o mesnoj nadležnosti iz odredbi člana 20. Opštih uslova ugovora o pretplatničkom i korisničkom odnosu nije određen u pogledu kog suda, s obzirom na to da je odredbom člana 3. stav 1. tačka 4, 5. i 6. Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava („Službeni glasnik RS“ broj 101/13) za teritorije gradskih opština u Beogradu osnovana tri suda: Prvi, Drugi i Treći osnovni sud u Beogradu). Dakle, postoji sporazum samo u pogledu mesne nadležnosti suda u Beogradu, ali ne i kog suda u Beogradu, zbog čega je takav sporazum nepotpun i ne proizvodi pravno dejstvo.
Stoga je za dalje postupanje u ovom predmetu mesno nadležan Osnovni sud u Čačku, na osnovu odredbe člana 39. stav 1. ZPP, kao sud opšte mesno nadležan za tuženog, s obzirom na to da je prema navedenom, na njegovom području prebivalište tuženog.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 23. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić