Rešavanje sukoba mesne nadležnosti u korist suda koji je započeo raspravljanje

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici po tužbi tužioca AA iz ..., čiji su punomoćnici Erna Janković i Anita Antić Marjanović, advokati u ..., protiv tuženog „Komercijalna banka“ ad Beograd, čiji je punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat u ..., rešavajući o sukobu nadležnosti Prvog osnovnog suda u Beogradu i Osnovnog suda u Trsteniku, u sednici veća održanoj 08.10.2020. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Za postupanje u ovom predmetu mesno je nadležan Osnovni sud u Trsteniku.

O b r a z l o ž e nj e

Tužilja je dana 29.11.2019. godine, podnela tužbu Osnovnom sudu u Trsteniku radi utvrđenja ništavosti i naknade štete.

Podneskom od 05.03.2020. godine tuženi je istakao prigovor mesne nenadležnosti navodeći da su parnične stranke predmetnim ugovorom o kreditu ugovorile da se postupak inicira pred sudom opšte mesne nadležnosti, a tužena ima sedište u Beogradu, opština Vračar, te da je za postupanje nadležan Prvi osnovni sud u Beogradu.

Dana 15.05.2020. godine, pred Osnovnim sudom u Trsteniku održano je prvo ročište za glavnu raspravu, na kojem je punomoćnik tužioca ostao pri tužbi, navodima iz tužbe i podneska od 19.03.2020. godine, a tuženi kod navoda iz podneska od 05.03.2020. godine i izjasnio se da ne osporava visinu već samo osnov tužbenog zahteva. Nakon toga, rešenjem P 421/19 od 26.05.2020. godine Osnovni sud u Trsteniku oglasio se mesno nenadležnim, i spise predmeta ustupio Prvom osnovnom sudu u Beogradu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu.

Prvi osnovni sud u Beogradu ne prihvata mesnu nadležnost, pa je dopisom P 40134/20 od 25.09.2020. godine, spise predmeta dostavio Vrhovnom kasacionom sudu radi rešavanja nastalog sukoba mesne nadležnosti.

Rešavajući nastali sukob nadležnosti u smislu člana 22. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11, ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud nalazi da je za suđenje u ovom sporu mesno nadležan Osnovni sud u Trsteniku.

Prema odredbi člana 22. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Sl. glasnik RS“, br.116/08...88/18), osnovni sud u prvom stepenu sudi u građanskopravnim sporovima ako za pojedine od njih nije nadležan drugi sud i vodi izvršne i vanparnične postupke za koje nije nadležan neki drugi sud.

Odredbom člana 19. Zakona o parničnom postupku je propisano da će sud po službenoj dužnosti da se oglasi mesno nenadležnim ako postoji isključiva mesna nadležnost nekog drugog suda, najkasnije u roku od osam dana od dana prijema odgovora na tužbu. Ako se tužba ne dostavlja tuženom na odgovor, sud će po službenoj dužnosti da se oglasi mesno nenadležnim u roku od osam dana od prijema tužbe. Sud može da se po prigovoru mesne nenadležnosti tuženog oglasi mesno nenadležnim u roku od osam dana od dana prijema odgovora na tužbu. Ako se tužba ne dostavlja na odgovor, tuženi može da istakne prigovor mesne nenadležnosti najkasnije na pripremnom ročištu odnosno prvom ročištu za glavnu raspravu, ako se pripremno ročište ne održava, a pre upuštanja u raspravljanje, o čemu sud mora da odluči u roku od osam dana od dana izjavljivanja prigovora.

Odredbom člana 51. stav 1. Zakona o parničnom postupku je propisano da je za suđenje u sporovima o pravu svojine i drugim stvarnim pravima na nepokretnosti, sporovima zbog smetanja državine na nepokretnosti, kao i u sporovima iz zakupnih odnosa na nepokretnosti, isključivo mesno nadležan sud na čijem području se nalazi nepokretnost.

Prema stanju u spisima, predmetni postupak se vodi između banke i fizičkog lica po tužbi radi utvrđenja ništavosti i naknade štete.

U konkretnom slučaju se ne radi o isključivoj mesnoj nadležnosti Prvog osnovnog suda u Beogradu, a tuženi je istakao prigovor mesne nenadležnosti. Osnovni sud u Trsteniku je održao prvo ročište za glavnu raspravu na kome su se parnične stranke upustile u raspravljanje o osnovu i visini tužbenog zahteva i time zasnovao svoju nadležnost. Stoga, Osnovni sud u Trsteniku nije mogao da se oglasi mesno nenadležnim nakon održanog prvog ročišta za glavnu raspravu i upuštanja stranaka u raspravljanje, već je to mogao da učini najkasnije pre upuštanja stranaka u raspravljanje.

Na osnovu iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 22. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Predsednik veća - sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić