Rešenje o stvarnoj nadležnosti u sporu zbog uznemiravanja prava svojine
Kratak pregled
Vrhovni kasacioni sud odlučio je o sukobu nadležnosti, utvrdivši da je Viši sud u Vranju stvarno nadležan za odlučivanje po žalbi. Spor zbog uznemiravanja prava svojine, u kome je vrednost označena ispod zakonskog cenzusa, smatra se sporom male vrednosti.
Preuzmite dokument u PDF formatuTekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
R1 418/2020
15.10.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Stojan Ilić, advokat iz ..., protiv tuženog AD „Elektromreža Srbije“ Beograd, koga zastupa Boris Bogdanović, advokat iz ..., zbog uznemiravanja prava svojine i naknade štete, rešavajući sukob stvarne nadležnosti između Apelacionog suda u Nišu i Višeg suda u Vranju, u sednici veća održanoj dana 15.10.2020. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Za postupanje u ovom predmetu STVARNO JE NADLEŽAN Viši sud u Vranju.
O b r a z l o ž e nj e
Viši sud u Vranju se rešenjem Gž 2595/19 od 31.08.2020. godine, oglasio stvarno nenadležnim za postupanje po žalbi tuženog, izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Vranju P 2693/15 od 03.07.2019. godine i spise predmeta dostavio Apelacionom sudu kao stvarno nadležnom sudu, ukazujući da se u konkretnom slučaju ne radi o sporu male vrednosti, jer je tužbeni zahtev tužioca usmerena na utvrđivanje uznemiravanja na nepokretnosti, odnosno da je u pitanju spor o nepokretnosti koji prema članu 469. ZPP ne predstavlja spor male vrednosti, bez obzira na visinu naknade štete koja je utvrđena tokom postupka, zbog čega je u konkretnom slučaju za odlučivanje po žalbi tuženog nadležan Apelacioni sud u Nišu.
Apelacioni sud u Nišu nije prihvatio svoju stvarnu nadležnost za odlučivanje o žalbi, pa je aktom Gž 2339/2020 od 30.09.2020. godine predmet dostavio Vrhovnom kasacionom sudu radi rešavanja sukoba stvarne nadležnosti između sudova različite vrste.
Vrhovni kasacioni sud je odlučujući o sukobu stvarne nadležnost, na osnovu odredbe člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/2011, 49/2013 - US, 74/2013 - US, 55/2014, 87/2018 i 18/2020 – u daljem tekstu ZPP), u vezi odredbe člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br. 116/08 ... 88/18 - US), utvrdio da je za postupanje u ovom predmetu stvarno nadležan Viši sud u Vranju.
Odredbom člana 23. stav 2. tačka 3. Zakona o uređenju sudova je propisano da viši sud u drugom stepenu odlučuje o žalbama na odluke osnovnih sudova i to na rešenja u građanskopravnim sporovima, na presude u sporovima male vrednosti u izvršnim postupcima i postupcima obezbeđenja i u vanparničnim postupcima.
Odredbom člana 31. stav 1. ZPP je propisano da ako se tužbenim zahtevom traži utvrđenje prava svojine ili drugih stvarnih prava na nepokretnostima, utvrđenje ništavosti, poništaj ili raskid ugovora, koji ima za predmet nepokretnost, vrednost predmeta spora se određuje prema tržišnoj vrednosti nepokretnosti ili njenog dela.
Odredbom člana 33. stav 2. ZPP je propisano da ako se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos, merodavna je vrednost predmeta spora koju je tužilac označio u tužbi.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP je propisano da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužilac je u tužbi podnetoj 08.07.2015. godine Osnovnom sudu u Vranju radi uznemiravanja prava svojine i naknade štete, kao vrednost predmeta spora označio iznos od 63.588,00 dinara. U konkretnom slučaju, ne radi se o zahtevu za utvrđenje prava svojine ili drugih stvarnih prava na nepokretnostima, utvrđenje ništavosti, poništaj ili raskid ugovora, koji ima za predmet nepokretnost, u kom slučaju bi se vrednost predmeta spora određivala prema tržišnoj vrednosti nepokretnosti ili njenog dela. Radi se o sporu sa zahtevom za utvrđenje uznemiravanja tužioca od strane tuženog u vršenju prava svojine na građevinskom zemljištu, u kojem za utvrđivanje vrednosti predmeta spora nije merodavna vrednost nepokretnosti (građevinskog zemljišta), već vrednost koju je tužilac označio u tužbi, prema odredbi člana 33. stav 2. ZPP.
Kako je u tužbi kao vrednost predmeta spora naveden iznos od 63.588,00 dinara, radi se o sporu male vrednosti, to se i stvarna nadležnost za odlučivanje o žalbi protiv presude osnovnog suda ceni u smislu odredbe člana 468. ZPP.
Iz navedenih razloga, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, za odlučivanje o izjavljenoj žalbi, na osnovu člana 23. stav 2. tačka 3. Zakona o uređenju sudova i člana 4. stav 1. tačka 3. Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava („Službeni glasnik RS“ 101/2013), nadležan je Viši sud u Vranju.
Na osnovu iznetog, primenom člana 22. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Branislava Apostolović,s.r.
Za tačnot otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
Slični dokumenti
- R1 78/2020: Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o stvarnoj nadležnosti u sporu male vrednosti
- R1 65/2025: Rešenje Vrhovnog suda o stvarnoj nadležnosti za žalbu u sporu male vrednosti
- R1 181/2020: Rešavanje sukoba stvarne nadležnosti između Višeg i Apelacionog suda
- R1 346/2020: Rešenje sukoba stvarne nadležnosti u korist višeg suda u sporu male vrednosti
- R1 235/2020: Nadležnost višeg suda za žalbu u sporu male vrednosti o činidbi
- R1 574/2021: Određivanje stvarne nadležnosti višeg suda za žalbu u sporu male vrednosti
- R1 81/2021: Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o nadležnosti apelacionog suda u sporu o uznemiravanju prava svojine