Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o stvarnoj nadležnosti u sporu protiv države
Kratak pregled
Vrhovni kasacioni sud rešio je sukob stvarne nadležnosti, odredivši da je za spor radi isplate kamate na ime naknade za veštačenje, pokrenut od strane preduzetnika protiv Republike Srbije, nadležan sud opšte nadležnosti, a ne privredni sud.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
R1 430/2021
26.08.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca Agencije za veštačenja i konsalting AA, preduzetnik iz ..., čiji je punomoćnik Boban Matić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde, Visoki savet sudstva, Osnovni sud u Kragujevcu, čiji je zastupnik Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi duga, odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti između Privrednog suda u Kragujevcu i Prvog osnovnog suda u Beogradu, na sednici održanoj 26.08.2021. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Za postupanje u ovom predmetu, STVARNO JE NADLEŽAN Prvi osnovni sud u Beogradu.
O b r a z l o ž e nj e
Prvi osnovni sud u Beogradu, rešenjem P 12390/2019 od 29.07.2019. godine, oglasio se stvarno nenadležnim za postupanje u ovom predmetu i odlučio da po pravnosnažnosti rešenja spise predmeta ustupi Privrednom sudu u Kragujevcu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu. U obrazloženju je ukazao, da se u konkretnoj situaciji radi o sporu tužioca kao privrednog subjekta, koji obavlja delatnost preduzetnika i tužene kao pravnog lica, nastalom usled neizvršavanja obaveza isplate naknade za obavljeno veštačenje u predmetu Osnovnog suda u Kragujevcu P 3575/16. Zatim, da imajući u vidu prirodu spornog meterijalnopravnog odnosa među strankama, odnosno da se radi o sporu proisteklom iz obavljanja delatnosti preduzetnika, čija je osnovna delatnost pružanje usluga ekonomsko-finansijskog veštačenja, da nisu ispunjeni subjektivni i objektivni kriterijumi za zasnivanje stvarne nadležnosti privrednog suda, zbog čega je na osnovu odredbe člana 25. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju sudova, odlučio kao u izreci rešenja.
Viši sud u Beogradu, rešenjem Gž 9286/19 od 31.03.2021. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu P 12390/19 od 29.07.2019. godine.
Privredni sud u Kragujevcu, nije prihvatio stvarnu nadležnost, već je uz dopis P 650/2021 od 13.07.2021. godine, spise predmeta dostavio Vrhovnom kasacionom sudu, radi odlučivanja o sukobu stvarne nadležnosti između sudova razne vrste. U obrazloženju je ukazao, da kako veštak nije privredni subjekt, bez obzira na činjenicu registrovane agencije za veštačenje, niti obavlja privrednu delatnost i ne radi se o sporu iz privredne delatnosti, da je Prvi osnovni sud u Beogradu stvarno nadležan za postupanje.
Vrhovni kasacioni sud je odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti na osnovu odredbe člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 - US, 74/13 - US, 55/14, 87/18 i 18/20), a u vezi odredbe člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13, 40/15, 106/15, 13/16, 108/16, 113/17, 65/18 - US, 87/18 i 88/18 - US), utvrdio da je za postupanje u ovom predmetu stvarno nadležan Prvi osnovni sud u Beogradu.
Tužba je podneta 05.06.2019. godine. Predmet tužbenog zahteva je isplata zakonske zatezne kamate po stopi predviđenoj Zakonom o zateznoj kamati na novčani iznosa od 7.000,00 dinara, za period od 25.04.2017. godine do 22.09.2017. godine. Prema navodima tužbe, tužilac je kao stalni sudski veštak ekonomsko-finansijske struke pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu P 3575/16 po nalogu suda obavljao poslove veštačenja i za obavljeno veštačenje tužiocu je isplaćena naknada i nagrada u iznosu od 7.000,00 dinara, ali bez pripadajuće zakonske zatezne kamate počev od dana predaje fakture sudu 25.04.2017. godine, kao dana dospelosti obaveze do 22.09.2017. godine, kao dana isplate naknade i nagrade za obavljeno veštačenje.
Odredbom člana 25. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju sudova, je propisano da, privredni sud u prvom stepenu sudi u sporovima između domaćih i stranih privrednih društava, preduzeća, zadruga i preduzetnika i njihovih asocijacija (privredni subjekti), u sporovima koji nastanu između privrednih subjekata i drugih pravnih lica u obavljanju delatnosti privrednih subjekata, kao i kad je u navedenim sporovima jedna od stranaka fizičko lice ako je sa strankom u odnosu materijalnog suparničarstva.
Prema tome, u ovoj parnici nisu ispunjeni subjektivni uslovi za zasnivanje stvarne nadležnosti privrednog suda iz odredbe člana 25. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju sudova, s obzirom na to da je tužena Republika Srbija kao pravno lice. Zatim, kako je predmet tužbenog zahteva isplata zakonske zatezne kamate na iznos isplaćene naknade i nagrade na ime obavljenog veštačenja (prema navodima tužbe), to nisu ispunjeni ni objektivni uslovi za zasnivanje stvarne nadležnosti privrednog suda iz odredbe člana 25. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju sudova, s obzirom na to da se ne radi o sporu u kome je tužena pravno lice, koje obavlja delatnost privrednog subjekta.
Dakle, za postupanje u ovom predmetu stvarno je nadležan Prvi osnovni sud u Beogradu, na osnovu odredbe člana 22. stav 2. Zakona o uređenju sudova.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 22. stav 2. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić