Odluka o stvarnoj nadležnosti u radnom sporu nakon reorganizacije poslodavca

Vrhovni kasacioni sud je odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti na osnovu odredbe člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13-US, 74/13 - US, 55/14, 87/18 i 18/20), a u vezi odredbe člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13, 40/15, 106/15, 13/16, 108/16, 113/17, 65/18 - US, 87/18 i 88/18 - US), utvrdio da je za postupanje u ovom predmetu stvarno nadležan Osnovni sud u Priboju.

Tužba je podneta 14.06.2018. godine. Predmet tužbenog zahteva je isplata minimalne zarade za period od 01.08.2016. godine do 31.03.2017. godine u ukupnom iznosu od 188.413,94 dinara.

Rešenjem Privrednog suda u Beogradu Reo 31/2016 od 25.11.2016. godine, pravnosnažnog 07.06.2017. godine, otvoren je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom, tuženim, potvrđeno usvajanje izmenjenog unapred pripremljenog Plana reorganizacije od 14.03.2016. godine, obustavljen stečajni postupak nad tuženim i konstatovano da po donošenju ovog rešenja sva potraživanja i prava poverilaca i drugih lica i obaveze stečajnog dužnika određene izmenjenim unapred pripremljenim Planom reorganizacije, uređuju se isključivo prema uslovima iz plana, da usvojeni izmenjeni unapred pripremljeni Plan reorganizacije je izvršna isprava i smatra se novim ugovorom za izmirenje potraživanja koja su u njemu navedena, a eventualna potraživanja poverilaca koja nisu obuhvaćena odredbama plana o namirenju poverilaca, biće namirena na isti način i pod istim uslovima kao potraživanja drugih poverilaca njegove klase.

Odredbom člana 22. stav 2. Zakona o uređenju sudova, je propisano da, osnovni sud u prvom stepenu sudi u građanskopravnim sporovima ako za pojedine od njih nije nadležan drugi sud i vodi izvršne i vanparnične postupke za koje nije nadležan neki drugi sud. Odredbom stava 3. ovog člana, između ostalog, da, osnovni sud u prvom stepenu sudi o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa, o naknadi štete koju zaposleni pretrpi na radu ili u vezi sa radom. Odredbom člana 25. stav 1. tačka 4. ovog zakona, između ostalog da, privredni sud u prvom stepenu sudi u sporovima povodom reorganizacije, sudske i dobrovoljne likvidacije i stečaja osim sporova za utvrđenje postojanja, zasnivanja i prestanka radnog odnosa koji su pokrenuti pre otvaranja stečaja. Odredbom stava 2. ovog člana, između ostalog, da, privredni sud u prvom stepenu vodi postupak stečaja i reorganizacije.

Odredbom člana 1. stav 1. Zakona o stečaju („Službeni glasnik RS“, br. 104/09, 99/11, 71/12-US, 83/14, 113/17, 44/18 i 95/18) je propisano, da, ovim zakonom uređuju se uslovi i način pokretanja i sprovođenja stečaja nad pravnim licima. Odredbom stava 2. ovog člana, da, stečaj se, u smislu ovog zakona, sprovodi bankrotstvom ili reorganizacijom. Odredbom stava 3. ovog člana, da, pod bankrotstvom se podrazumeva namirenje poverilaca iz vrednosti celokupne imovine stečajnog dužnika, odnosno stečajnog dužnika kao pravnog lica. Odredbom stava 4. ovog člana, da, pod reorganizacijom se podrazumeva namirenje poverilaca prema usvojenom planu reorganizacije i to redefinisanjem dužničko-poverilačkih odnosa, statusnim promenama dužnika ili na drugi način koji je predviđen planom reorganizacije.

Odredbom člana 167. stav 4. Zakona o stečaju je propisano da, pravnosnažnošću rešenja o potvrđivanju usvajanja plana reorganizacije u stečaju, prestaju sve posledice otvaranja stečajnog postupka, a u nazivu stečajnog dužnika briše se oznaka „u stečaju“.

U konkretnoj situaciji su prestale sve posledice otvaranja stečajnog postupka nad tuženim 07.06.2017. godine pravnosnažnošću rešenja o potvrđivanju usvajanja izmenjenog unapred pripremljenog Plana reorganizacije i obustavom stečajnog postupka nad tuženim, dok tužilac od tuženog potražuje isplatu zarade po tužbi koja je podneta 14.06.2018. godine. Dakle, radi se o potraživanju tužioca za koje je tužba podneta posle obustave stečajnog postupka nad tuženim u sporu protiv poslodavca koji aktivni privredni subjekat, te nema osnova za zasnivanje stvarne nadležnosti privrednog suda, zbog čega je za sada za dalje postupanje u ovom predmetu stvarno nadležan Osnovni sud u Priboju, na osnovu odredbe člana 22. stav 3. Zakona o uređenju sudova.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 22. stav 2. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić