Određivanje nadležnosti Apelacionog suda usled zabrane ponovnog ukidanja prvostepene presude
Kratak pregled
Vrhovni sud rešava sukob nadležnosti i određuje Apelacioni sud u Beogradu kao stvarno nadležan. Nakon što je već jednom ukinuo prvostepenu presudu, Apelacioni sud nije mogao ponovo da je ukine, već je bio dužan da meritorno odluči.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
R1 623/2023
18.01.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević i Nadežde Vidić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Hasida Tafilović, advokat iz ..., protiv tuženog Adria Media Group d.o.o. Beograd, sa sedištem u Beogradu, čiji je punomoćnik Aleksandar Petrović, advokat iz ..., radi povrede autorskog prava i naknade štete, odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti između Apelacionog suda u Beogradu i Višeg suda u Beogradu, na sednici održanoj 18.01.2024. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Za postupanje u ovom predmetu, stvarno je nadležan Apelacioni sud u Beogradu.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž4 162/23 od 04.10.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđeno rešenje sadržano u stavu prvom izreke presude Višeg suda u Beogradu P4 51/23 od 30.05.2023. godine. Stavom drugim izreke, ukinuta je presuda Višeg suda u Beogradu P4 51/23 od 30.05.2023. godine u stavu trećem i petom izreke i u tom delu predmet vraćen istom sudu na ponovno suđenje.
Viši sud u Beogradu je izazvao sukob nadležnosti uz propratni akt P4 439/23 od 27.11.2023. godine i tražio da Vrhovni sud reši nastali sukob nadležnosti i utvrdi stvarnu nadleženost suda za postupanje u ovom postupku, s obzirom na to da je u ovoj pravnoj stvari Apelacioni sud u Beogradu već jednom ukinuo prvostepenu presudu rešenjem Gž4 113/21 od 29.12.2022. godine.
Rešavajući nastali sukob stvarne nadležnosti Vrhovni sud je, na osnovu člana 22. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), utvrdio da je za postupanje u ovom postupku stvarno nadležan Apelacioni sud u Beogradu.
Odredbom člana 387. stav 3. ZPP propisano je da u slučaju da je prvostepena presuda već jednom bila ukinuta, drugostepeni sud ne može da ukine presudu i uputi predmet prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Odredbom člana 383. stav 4. ZPP, propisano je da će drugostepeni sud da zakaže raspravu i odluči o žalbi i zahtevima stranaka kada je u istoj parnici prvostepena presuda već jednom bila ukinuta, a pobijana presuda se zasniva na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju ili su u postupku pred prvostepenim sudom učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka, osim ako se pobija presuda na osnovu priznanja, presuda zbog odricanja, presuda zbog propuštanja, presuda zbog izostanka, kao i presuda doneta bez održavanja glavne rasprave, odnosno ako se radi o presudi u sporu male vrednosti.
Dakle, citiranim odredbama je prema oceni Vrhovnog suda propisana zabrana višestrukog, odnosno ponovnog ukidanja prvostepene presude kada je ona već jednom bila ukinuta po odredbama Zakona o parničnom postupku, osim u određenim slučajevima iz člana 383. stav 4. ZPP.
Saglasno citiranim odredbama koje izričito propisuju da u slučaju da je prvostepena presuda već jednom bila ukinuta, drugostepeni sud ne može ukinuti presudu i uputiti predmet prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Prema tome, kako je u ovoj parnici jednom već bila ukinuta prvostepena presuda Višeg suda u Beogradu P4 10/20 od 16.03.2021. godine pa je u ponovnom suđenju doneta pobijana presuda Višeg suda u Beogradu P4 51/23 od 30.05.2023. godine, to se zabrana dvostrukog ukidanja iz člana 387. stav 3. Zakona o parničnom postupku, odnosi na odluke kojim se postupak pravnosnažno okončava u parničnom postupku. Zato Apelacioni sud u Beogradu nije mogao da svojom novom odlukom ukine presudu u stavu trećem i petom izreke u odnosu na naknadu materijalne i nematerijalne štete i troškove postupka i vrati spise prvostepenom sudu na ponovni postupak, već da o izjavljenoj žalbi meritorno odluči.
U Zaključku usvojenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 12.11.2019. godine o zabrani dvostrukog ukidanja rešenja u parničnom i vanparničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je iskazao svoj stav da dvostruko ukidanje rešenja nije moguće imajući u vidu načelo suđenja u razumnom roku (član 10. ZPP) intenciju efikasnosti parničnog postupka koja je promovisana u više odredaba ZPP. Taj cilj se postiže i zabranom dvostrukog ukidanja prvostepene odluke bez obzira da li se radi o presudi ili rešenju jer se postupak okončava tek pravnosnažnošću sudske odluke kojom je odlučeno o svim zahtevima stranaka (glavna i sporedna potraživanja).
Shodno navedenom, za odlučivanje o zahtevima stranaka kada je u žalbenom postupku prvostepena (meritorna) presuda već jednom bila ukidana, stvarno je nadležan Apelacioni sud u Beogradu.
Predsednik veća - sudija
Dobrila Strajina s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
Slični dokumenti
- R1 403/2024: Nadležnost Apelacionog suda nakon ponovnog ukidanja prvostepene presude
- R1 395/2024: Odluka Vrhovnog suda o stvarnoj nadležnosti u postupku rehabilitacije
- R1 685/2020: Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o nadležnosti osnovnog suda u ponovnom postupku
- R 69/2023: Rešenje o stvarnoj nadležnosti Prvog osnovnog suda u Beogradu
- R 36/2024: Rešenje Apelacionog suda o stvarnoj nadležnosti u sporu za naknadu štete
- R1 362/2022: Rešavanje sukoba nadležnosti: Zabrana dvostrukog ukidanja obuhvata i odluku o troškovima
- R 37/2022: Rešenje o stvarnoj nadležnosti nakon dvostrukog ukidanja rešenja o odbačaju tužbe