Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o rešavanju sukoba mesne nadležnosti
Kratak pregled
Vrhovni kasacioni sud je rešio sukob nadležnosti odredivši Treći osnovni sud u Beogradu kao mesno nadležan. Kada tuženi blagovremeno istakne prigovor nenadležnosti pozivajući se na sporazum o mesnoj nadležnosti, primenjuje se taj sporazum, čak i ako je tužilac izabrao drugu nadležnost.
Preuzmite dokument u PDF formatuTekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
R1 92/2021
24.02.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Filipović, advokat iz ..., protiv tuženog WINER STADTISCHE OSIGURANJE a.d.o Novi Beograd, radi isplate osigurane sume, odlučujući o sukobu mesne nadležnosti između Osnovnog suda u Valjevu i Trećeg osnovnog suda u Beogradu, u sednici veća održanoj 24.02.2021. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Za suđenje u ovoj pravnoj stvari MESNO JE NADLEŽAN Treći osnovni sud u Beogradu.
O b r a z l o ž e nj e
Tužilac je 21.08.2017. godine podneo tužbu Osnovnom sudu u Valjevu radi isplate osigurane sume. U odgovoru na tužbu tuženi je istakao prigovor mesne nenadležnosti, ističući da je za suđenje u ovoj pravnoj stvari mesno nadležan sud u Beogradu, prema sedištu osiguravača.
Osnovni sud u Valjevu se rešenjem P 1155/17 od 12.09.2017. godine, po prigovru mesne nenadležnosti tuženog, primenom čl. 19, 20. i 65. Zakona o parničnom postupku oglasio mesno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari i po pravnosnažnosti rešenja predmet ustupio Trećem osnovnom sudu u Beogradu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu.
Treći osnovni sud u Beogradu nije prihvatio mesnu nadležanost i uz propratni akt P 6913/21 od 08.02.2021. godine predmet dostavio Vrhovnom kasacionom sudu, radi rešavanja sukoba mesne nadležnosti.
Rešavajući nastali sukob mesne nadležnosti, na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova ("Službeni glasnik RS", br. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 31/2011, 78/2011, 101/2011, 101/2013, 40/2015, 106/2015, 13/2016, 108/2016, 113/2017, 65/2018- US, 87/2018, 88/2018- US) i člana 22. stav 1. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP) Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je za postupanje u ovom predmetu mesno nadležan Treći osnovni sud u Beogradu.
Članom 38. ZPP je propisano da se tužba podnosi sudu koji je opšte mesno nadležan, ako zakonom nije drugačije propisano. Odredbom člana 40. stav 2. ZPP propisano je da je za suđenje u sporovima protiv pravnih lica opšte mesno nadležan sud na čijem se području nalazi njihovo sedište, prema izveštaju Agencije za privredne registre.
Odredbom člana 65. stav 1. ZPP propisano je da ako zakonom nije propisana isključiva mesna nadležnost nekog suda, stranke mogu da se sporazumeju da im u prvom stepenu sudi sud koji nije mesno nadležan, pod uslovom da je taj sud stvarno nadležan. Prema stavu 3. istog člana sporazum iz st. 1. ovog člana proizvodi pravno dejstvo samo ako je sastavljen u pisanom obliku i ako se odnosi na određeni spor ili više sporova koji svi proističu iz određenog pravnog odnosa. Odredbom stava 4. istog člana je propisano da ispravu o sporazumu (o ugovorenoj mesnoj nadležnosti) tužilac mora da priloži uz tužbu, a tuženi uz prigovor nenadležnosti.
Po mišljenju Vrhovnog kasacionog suda, kada za određene vrste sporova odredbama Zakona o parničnom postupku nije predviđena isključiva mesna nadležnost, a ugovorena je mesna nadležnost nekog suda, tužilac vrši izbor između suda koji je mesno nadležan prema odredbama Zakona o parničnom postupku i suda čija je nadležnost ugovorena. Međutim, u situaciji kada tužena strana istakne prigovor mesne nenadležnosti, pozivajući se na ugovorenu mesnu nadležnost, tada se imaju primeniti odredbe sporazuma parničnih stranaka o ugovorenoj nadležnosti.
Tuženi je u odgovoru na tužbu istakao prigovor mesne nenadležnosti pozivajući se na član. 23. Opštih uslova za osiguranje lica od posledica nesrećnog slučaja (nezgode) donetih od strane Izvršnog odbora tuženog 15.04.2016. godine kojim je određeno da je u slučaju spora između osiguravača i ugovarača osiguranja, odnosno osiguranika, stvarno nadležan sud prema sedištu osiguravača. U konkretnom slučaju radi se o sporu za isplatu osigurane sume, koju potražuje tužilac, kao osiguranik, od tuženog kao osiguravača, a na osnovu ugovora o osiguranju lica od posledica nesrećnog slučaja (nezgode) i polise osiguranja važeće za period od 01.10.2015. godine do 01.10.2016. godine, zaključenih između tuženog, kao osiguravača i Poslovnog fakulteta Valjevo, Univerzitet Singidunum Beograd, kao ugovarača osiguranja, radi osiguranja osiguranika- studenata ovog fakulteta.
Iz navedenih razloga, primenom člana 22. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio da je za suđenje u ovoj pravnoj stvari mesno nadležan Treći osnovni sud u Beogradu, kao sud na čijem se području nalazi sedište tuženog i doneo odluku kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Božidar Vujičić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
Slični dokumenti
- R1 190/2021: Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o sukobu mesne nadležnosti u sporu iz osiguranja
- R1 36/2024: Odluka Vrhovnog suda o rešavanju sukoba mesne nadležnosti sudova
- R1 102/2024: Odluka Vrhovnog suda o mesnoj nadležnosti u sporu za isplatu naknade iz ugovora o osiguranju
- R1 318/2020: Rešavanje sukoba mesne nadležnosti u sporu po polisi osiguranja
- R1 197/2024: Rešenje Vrhovnog suda o mesnoj nadležnosti u sporu iz ugovora o osiguranju
- R1 616/2020: Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o mesnoj nadležnosti u sporu o ništavosti ugovora
- R1 684/2020: Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o rešavanju sukoba mesne nadležnosti