Odbijanje posebne revizije i odbacivanje redovne revizije u sporu o službenosti

Apelacioni sud u Nišu je, presudom Gž 2471/24 od 23.01.2025. godine, odbio, kao neosnovanu, žalbu tuženog – protivtužioca i potvrdio presudu Osnovnog suda u Zaječaru P 55/2022 od 19.03.2024. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi – protivtužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog – protivtužioca propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predmet tražene pravne zaštite je zaštita prava svojine tužioca – protivtuženog od uznemiravanja i utvrđivanje prava službenosti tuženog – protivtužioca na parceli vlasništvo tužioca – protivtuženog. Pobijana presuda kojom je tužbeni zahtev tužioca – protivtuženog usvojen, a odbijen tužbeni zahtev tuženog – protivtužioca doneta je primenom odredbi članova 42, 49, 50, 51, 53. stav 1. i 54. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja da u konkretnom slučaju nema uslova za konstituisanje prava stvarne službenosti prolaza na parcelama vlasništvo tužioca – protivtuženog ... i ... k.o. ..., a u korist parcele tuženog .../... k.o. ..., niti je tuženi – protivtužilac održajem stekao to pravo stvarne službenosti, pa je, s tim u vezi, dužan da se uzdrži od uznemiravanja prava svojine tužioca na tim parcelama, a da postoji mogućnost alternativnog prolaska, kako putničkim vozilom, tako i mehanizacijom, imajući u vidu da poslužno dobro izlazi na javni put. Revident u reviziji ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što nije razlog za izjavljivanje posebne revizije u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi zaštite prava svojine od uznemiravanja tužilac je podneo 13.01.2022. godine, a tuženi je protivtužbu radi utvrđenja prava stvarne službenosti podneo 04.03.2022. godine. U tužbi i protivtužbi nije označena vrednost predmeta spora, a prvostepeni sud je sudske takse na tužbu i protivtužbu odmerio u iznosima od po 2.500,00 dinara.

Odredbom člana 28. Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“ br. 28/94 ... 95/18), propisano je da ako se po odredbama članova 21. – 27. tog zakona ne može utvrditi vrednost predmeta spora, kao vrednost se uzima iznos od 15.000,00 dinara, bez obzira koji je sud nadležan za rešavanje spora. U smislu te odredbe zakona, prvostepeni sud je sudske takse odmerio u iznosima od po 2.500,00 dinara odgovarajućim za vrednost predmeta spora od 15.000,00 dinara.

Kako ovako utvrđena vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija u ovom imovinskopravnom sporu, koji za predmet ima nenovčano potraživanje, nije dozvoljena, u smislu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković