Ukidanje drugostepene presude u sporu radi naknade štete zbog izgubljenog izdržavanja

Revizije su dozvoljene na osnovu člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), pa je Vrhovni sud ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP i utvrdio da su revizije osnovane.

U postupku donošenja presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenju drugostepenog suda, pokojni suprug tužilje BB poginuo je u vršenju vojne službe ...1989. godine, u koje vreme su oni imali dvoje zajedničke maloletne dece. Rešenjem Vojnog pravobranilaštva od 20.03.1992. godine tužilji je priznata naknada štete kao posledica smrti supruga, između ostalog i pravo na rentu zasnovano na obračunu po kome bi pokojni BB izdvajao 60% za izdržavanje članova domaćinstva, a razlika između ovog iznosa i porodične penzije koja je priznata porodici BB je 976 bodova. Rešenjem Ministarstva odbrane – Sekretarijata ministarstva, Direkcije za imovinskopravne poslove, Odeljenje u Beogradu od 26.02.2006. godine, tužilji je utvrđen nov iznos rente u visini od 2.623,52 boda mesečno počev od 01.03.2007. godine pa ubuduće. Sinu tužilje prestalo je pravo na porodičnu penziju 30.09.2009. godine, ćerki 30.09.2014. godine, od kada je samo tužilja korisnik porodične penzije u visini od 70% od penzijskog osnova. Tužena je 01.04.2014. godine prestala da isplaćuje rentu. Pokojni suprug tužilje bi do 23.08.2014. godine bio u profesionalnoj službi, a nakon toga u penziji. Odluku o delimičnoj osnovanosti postavljenog tužbenog zahteva za izgubljeno izdržavanje za period od 01.09.2013. do 30.09.2014. godine, kao i neosnovanosti preostalog dela zahteva za naknadu dospele štete i rente, drugostepeni sud zasniva na nalazu i mišljenju veštaka ekonomsko-finansijske struke Dušana Orlića, pošto je izrađen sa polazištem na nalog suda po kome bi pokojni BB od redovnih prihoda za izdržavanje tužilje izdvajao 30% do 30.09.2014. godine, a nakon tog vremena 40%. Nalaze veštaka Milana Mandića, koji je tužilja dostavila i Komisije sudskih veštaka formirane rešenjem prvostepenog suda na ročištu od 26.02.2019. godine, sa zadatkom da se izjasni o oba nalaza sudskih veštaka, drugostepeni sud ne prihvata, pošto su obračuni zasnovani na metodološkom pristupu koji sud nije odredio.

Odluka je zasnovana na odredbama članova 185. stav 1, 186, 194. i 197. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, kao i člana 6. stav 1. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Po stanovištu Vrhovnog suda, drugostepeni sud je zbog pogrešne primene materijalnog prava propustio da utvrdi sve bitne činjenice.

Prema Zakonu o obligacionim odnosima, lice koje je poginuli izdržavao ili redovno pomagao, kao i ono koje je po zakonu imalo pravo zahtevati izdržavanje od poginulog, ima pravo na naknadu štete koju trpi gubitkom izdržavanja, odnosno pomaganja (član 194. stav 1.); ova šteta naknađuje se plaćanjem novčane rente, čiji se iznos odmerava s obzirom na sve okolnosti slučaja, a koji ne može biti veći od onoga što bi oštećenik dobijao od poginulog da je ostao u životu (član 194. stav 2.); sud može na zahtev oštećenika za ubuduće povećati rentu, a može je na zahtev štetnika smanjiti ili ukinuti, ako se znatnije promene okolnosti koje je sud imao u vidu prilikom donošenja ranije odluke (član 196.).

Činjenično je utvrđeno da je van spora tužilji rešenjem nadležnog organa tužene od 20.03.1992. godine priznato pravo na rentu počev od 01.06.1993. godine pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi, sa polazištem na utvrđenje da bi pokojni BB 60% redovnih primanja izdvajao za izdržavanje porodice, a da između tog iznosa i priznate porodične penzije članovima njegovog domaćinstva postoji razlika u iznosu određenom tim rešenjem. Iz utvrđenja drugostepenog suda proizlazi i da je obim prava koji određuje visinu rente menjan, kao i da je rešenjem organa uprave od 26.02.2006. godine utvrđen nov iznos rente – naknade štete na ime izgubljenog izdržavanja od 2.623,52 boda počev od 01.03.2007. godine pa ubuduće. Nema podataka da je tužilja izjavljivala pravne lekove protiv odluke upravnog organa kojom je određena visina rente, niti je utvrđeno iz kog razloga je isplata rente obustavljena 01.04.2014. godine - u periodu između 30.09.2009. i 30.09.2014. godine, kada je po činjeničnom utvrđenju prestalo pravo na porodičnu penziju sina, odnosno ćerke tužilje.

Sledi da tužilja ima priznato pravo na rentu u visini određenoj pravnosnažnim rešenjem organa uprave, ali nije utvrđeno na osnovu kojih parametara je utvrđena visina rente koja je isplaćivana do 01.04.2014. godine, niti iz kojih razloga je tužena nakon tog perioda prestala da vrši isplatu po ovom pravnom osnovu.

Iz utvrđene sadržine nalaza i mišljenja veštaka ekonomsko-finansijske struke Dušana Orlića ne sledi da je on prilikom obračuna imao u vidu kriterijume primenjene u rešenju od 26.02.2006. godine. Sa druge strane, upravo ovo rešenje je bilo osnov izrade nalaza Komisije sudskih veštaka, koju je sud formirao na predlog tužilje i odredio joj zadatak da se izjasni o nalazima veštaka ekonomsko-finansijske struke Dušana Orlića i Milana Mandića. Prema Zakonu o parničnom postupku sud će da izvede dokaz veštačenjem ako je radi utvrđivanja ili razjašnjenja neke činjenice potrebno znanje kojim sud ne raspolaže ( član 259. ZPP), a ako se podaci veštaka u nalazu bitno razlikuju ili ako je nalaz jednog ili više veštaka nejasan, nepotpun ili u protivrečnosti sam sa sobom ili utvrđenim okolnostima, a ti nedostaci ne mogu da se otklone ponovnim saslušanjem veštaka ili se pojavi sumnja u pravilnost datog mišljenja sud će na predlog stranke da odredi novo veštačenje ( član 273. stav 2.)

Osim navedenog, spisima predmeta priloženo je rešenje Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Službe filijale za Grad Beograd 1 od 27.04.2015. godine, iz čije sadržine je vidljivo do kog perioda i u kom obimu su članovi porodičnog domaćinstva pokojnog BB imali pravo na porodičnu penziju, a po kojoj ispravi je obustava porodične penzije ćerki tužilje VV izvršena 30.11.2011. godine, odnosno 18.05.2014. godine, a tužilji isplaćivana penzija u visini od 70% penzijskog osnova počev od 1.12.2011. godine, a ne nakon 30.09.2014. godine kako je to pobijanom presudom utvrđeno.

Pošto u ponovljenom postupku razjasni sve činjenice na koje je ukazano, ocenjujući metodološki pristup nalaza veštaka ekonomsko-finansijske struke koji su izrađeni za potrebe ovog postupka u sklopu sa sadržinom svih izvedenih dokaza, drugostepeni sud će biti u prilici da izvede zaključak u čemu se sastoji znatnija promena okolnosti za sporni vremenski period u odnosu na 26.02.2006. godine, kada je odlukom državnog organa utvrđen iznos rente – naknade štete sa pravom na isplatu od 01.03.2007. godine pa ubuduće, pa će biti u prilici da odluči o osnovanosti postavljenog tužbenog zahteva za naknadu štete i izmenu rente.

U ponovljenom postupku, drugostepeni sud će na osnovu člana 165. stav 2. ZPP, odlučiti o troškovima celog postupka.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 416. stav 3. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković