Odluka Vrhovnog suda o utvrđivanju udela u zajedničkoj imovini stečenoj tokom braka

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5305/18 od 06.12.2021. godine, donetom nakon održane glavne rasprave, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke pa je utvrđeno da je tužilac po osnovu bračne tekovine sa tuženom suvlasnik na ½ idealnog dela stana, površine 57 m2, u dvorišnom objektu koji je sagrađen na kp .. upisan u ZKUL .. KO ..., što je tužena dužna da prizna i trpi da se tužilac uknjiži kao suvlasnik na predmetnoj nepokretnosti kada se za to steknu zakonski uslovi. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude tako što je obavezana tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati 252.000,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude drugostepenog suda tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu odluku primenom člana 408. ZPP u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, ... 10/23), Vrhovni sud je ocenio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 8. ZPP na koju se ukazuje u reviziji, s obzirom da je drugostepeni sud izvođenjem dokaza na glavnoj raspravi upotpunio činjenično stanje utvrđeno u prvostepenom postupku, te na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza posebno i svih dokaza u međusobnoj vezi utvrdio sve bitne činjenice za odluku o tužbenom zahtevu.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su za vreme trajanja braka, od 11.01.1998. godine do 31.03.2004. godine, bili zaposleni sa približno jednakim primanjima. U aprilu 1999. godine, skupština stanara zgrade u Ulici ... br. .. u Beogradu je dala saglasnost da se šupa u dvorištu dodeli tuženoj radi pretvaranja u stambeni prostor koji će koristiti sa tužiocem i u periodu od 15.04.1999. godine do 06.06.1999. godine na kp br. .. KO ... na površini od 4,67 ari je izgrađena kuća površine 57 m2, koja po strukturi predstavlja jednosoban stan. Parnične stranke su zaključile vansudski sporazum, overen pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu pod Ov br. 17851/03 dana 08.12.2003. godine, kojim su potvrdili da je predmetni stan izgrađen isključivo novčanim sredstvima rođene sestre tužene koja živi i radi u Londonu, kao poklon, i da je tužilac saglasan da se legalizacija ovog rekonstruisanog stambenog objekta izvrši na ime supruge, ovde tužene. Nakon toga, 02.03.2004. godine, parnične stranke su raskinule navedeni vansudski sporazum, koji nije sudski overen. Izgradnja predmetne nepokretnosti finansirana je od novca koji su stranke dobile na venčanju od 2.500 DEM, od novca koji je tužilac pozajmio od kolega 5.000 DEM i 1.500 DEM, novca koji je tužilac dobio od sestre, odnosno majke 2.000 DEM, a pozajmljeni novac je vraćen kada je tužilac prodao stan u Zaječaru za 14.000 DEM, s tim što je novac podelio sa bivšom suprugom i dobio 7.000 DEM. Tužena je, takođe, pozajmljivala novac koji su zajednički vraćali, s tim da se pitanje čiji je novac nije postavljalo, sve je bilo zajedničko. Gradnja stana koštala je 15.000 DEM. Vansudski sporazum tužilac je zaključio jer mu je objašnjeno da će se legalizacija objekta lakše izvršiti kada je na ime jednog supružnika. Iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka ekonomsko finansijske struke utvrđeno je da doprinos tužioca sticanju zajedničke imovine iznosi 51%, a doprinos tužene 49%.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je nakon održane rasprave, pravilnom primenom člana 171., 180. stav 2. i 3., 168. i 177. Porodičnog zakona, te primenom pravila o teretu dokazivanja iz Zakona o parničnom postupku, preinačio odluku prvostepenog suda i usvojio tužbeni zahtev, uz osnovan zaključak da je udeo tužioca u sticanju nepokretnosti – stanu koji predstavlja zajedničku imovinu stranaka ½ idealnog dela (krećući se u granicama postavljenog tužbenog zahteva).

Revizijom se neosnovano osporava pravilnost primene materijalnog prava.

Porodični zakon – PZ u članu 171. stav 1. propisuje da imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu. Članom 180. stav 2. propisano je da se pretpostavlja da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki, a po stavu 3. istog člana, veći udeo jednog supružnika u sticanju zajedničke imovine zavisi od njegovih ostvarenih prihoda, vođenja poslova u domaćinstvu, staranja o deci, staranja o imovini, te drugih okolnosti od značaja za održavanje ili uvećanja vrednosti zajedničke imovine. Članom 168. Porodičnog zakona propisano je da se posebnom imovinom smatra i ona stečena u toku braka deobom zajedničke imovine, nasleđem, poklonom ili drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju isključivo prava. Članom 177. propisano je da se deobom zajedničke imovine, u smislu ovog zakona, smatra utvrđivanje suvlasničkog udela svakog supružnika u zajedničkoj imovini.

Navedene kriterijume drugostepeni sud je konkretizovao i primenio na sporni odnos stranaka, uzimajući u obzir zajednički doprinos stranaka, kao i vrednost posebne imovine kojom je tužilac učestvovao u sticanju zajedničke imovine. Tužilac je, prema pravilnom utvrđenju, u većoj meri doprineo sticanju predmetnog stana, jer je izgradlja stana osim zajedničkim sredstvima stranaka (od zarada koje su sve vreme trajanja brake bile približno jednake i pozajmicama koje su vraćene zajedničkim srestvima), delom finansirana i od novca koji predstavlja posebnu imovinu tužioca, pa je srazmerno ukupno uloženim novačanim sredstvima za izgradnju stana, doprinos tužioca u sticanju zajedničke imovine pravilno utvrđen u visini od 51%. Međutim, kako je tužilac tužbom tražio da se utvrdi da je suvlasnik na predmetnoj nepokretnosti sa ½ dela, to je pravilno odlučio drugostepeni sud kada je utvrdio da je tužilac suvlasnik sa traženim udelom na predmetnoj nepokretnosti.

Ukazivanje u reviziji da predmeni stan predstavlja posebnu imovinu tužene, a ne zajedničku imovinu stranaka u smislu člana 171. Porodičnog zakona i da je stoga pogrešno primenjen član 168. Porodičnog zakona je bez uticaja na drugačije odlučivanje u ovoj pravnoj stvari, jer prema rezultatu dokaznog postupka, koji je predmet pravilne ocene drugostepenog suda, predmetna nepokretnost je stečena zajedničkim radom i ulaganjem stranaka za vreme trajanja braka. S tim u vezi, bez uticaja su i navodi revizije, isticani i u toku postupka, da je reč o posebnoj imovini jer je tužena isključivo obezbedila saglasnost skupštine stanara, s obzirom na utvrđenje da je skupština stanara zgrade dala saglasnost da se šupa u dvorištu dodeli tuženoj radi pretvaranja u stambeni prostor koji će koristiti zajedno sa tužiocem, međutim isti je izgrađen zajedničkim radom i ulaganjem stranaka u toku trajanja braka. U smislu iznetog, bez uticaja su i navodi revizije da je tužena izgradnju nepokretnosti finansirala isključivo od novčanih sredstava dobijenih kao poklon od svoje sestre, te da je i sa tog razloga reč o posebnoj imovini tužene u smislu člana 168. Porodičnog zakona. Naime, i po oceni Vrhovnog suda, a saglasno pravilnom zaključku drugostepenog suda, takve tvrdnje tužene nisu dokazane.

Imajući u vidu navedeno, te da je postavljen tužbeni zahtev za utvrđenje od ½, idealnog dela, da je izvedenim dokazima pred drugostepenim sudom na kojima je pravilno zasnovana odluka, zakonska pretpostavka o jednakim udelima supružnika iz člana 180. stav 2. Porodičnog zakona oborena u korist tužioca, do visine utvrđenog udela u korist tužene, saglasno članu 180. stav 3. Porodičnog zakona u vezi člana 231. ZPP, pravilno je drugostepeni sud primenio i član 177. Porodičnog zakona, kada je utvrdio udele stranka od po ½. Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 414. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković