Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije u sporu male vrednosti
Kratak pregled
Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji i odbacio je reviziju kao nedozvoljenu. Utvrđeno je da nisu ispunjeni uslovi za posebnu reviziju, a redovna revizija je nedozvoljena jer se radi o sporu male vrednosti, gde vrednost ne prelazi 3.000 evra.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1032/2020
04.06.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Branke Dražić, Danijele Nikolić i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Marija Joksović, advokat iz ..., protiv tuženih Grada Novog Sada i JKP „Zoohigijena i veterina“ Novi Sad iz Novog Sada, koje zastupa Pravobranilaštvo Grada Novog Sada, radi naknade štete, vrednost predmeta spora 50.132,61 dinara, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 4113/2016 od 10.09.2018. godine, u sednici veća održanoj 04.06.2020. godine, doneo je
R E Š E Nj E
NE DOZVOLjAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 4113/2016 od 10.09.2018. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 4113/2016 od 10.09.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 361/2015 od 04.210.2016. godine, stavom prvim izreke, tužbeni zahtev je usvojen u celosti. Stavom drugim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu na osnovu materijalne štete za oštećeno putničko vozilo solidarno isplate iznos od 50.132,61 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 04.10.2016. godine do konačne isplate. Stavom trećim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 101.605,30 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 04.10.2016. godine do konačne isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu kojim traži zakonsku zateznu kamatu na dosuđenu glavnicu za period od 02.03.2016. godine do 03.10.2016. godine.
Presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž 4113/2016 od 10.09.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojena je žalba tuženih pa je presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 361/2015 od 04.10.2016. godine preinačena u pobijanom usvajajućem delu, u delu u kome je odlučeno o glavnom zahtevu tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obavežu tuženi da mu na ime naknade materijalne štete za oštećeno putničko vozilo solidarno isplate iznos od 50.132,61 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 04.10.2016. godine do isplate, kao i u delu u kome je odlučeno o troškovima postupka tako što je obavezan tužilac da tuženima nadoknadi troškove postupka u iznosu od 65.250,00 dinara. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženima na ime naknade troškova za sastavljanje žalbe isplati iznos od 18.000,00 dinara, kao i tuženom JKP „Zoohigijena i veterina“ Novi Sad, na ime naknade sudske takse za žalbu iznos od 3.905,30 dinara.
Protiv prvnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, predlažući da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.
Prema odredbi člabna 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13-Us, 74/13-Us, 55/14, 87/18- u daljem tekstu: ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda porebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od pet sudija (stav 2.).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. ZPP nisu ispunjeni. Sporno pravno pitanje primene člana 154, 155, 185. i 190. Zakona o obligacionim odnosima, koje se u reviziji postavlja u pogledu obaveze tuženih za naknadu tražene materijalne štete, nije od opšteg interesa ili interesa ravnopravnosti građana već je vezano za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka. Nema ni potrebe za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava, jer priložene sudske odluke ne predstavljaju relevantnu sudsku praksu s obzirom da se u istima ne radi o istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao u ovoj parnici.
Bitne povrede postupka ne koje se u reviziji tužioca ukazuje ne predstavljaju zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije u smislu člana 404. ZPP.
Iz iznetih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ...87/2018), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da su sporovi male vrednosti u smislu odredaba ove glave sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Stavom 479. stav 6. istog zakona propisano je da protiv odluke drugostepenog suda (u sporovima male vrednosti) nije dozvoljena revizija.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 25.01.2015. godine radi naknade štete a vrednost pobijane pravnosnažne odluke iznosi 50.132,61 dinara, koji iznos očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Dakle, pobijana drugostepena presuda doneta je u postupku u sporu male vrednosti iz člana 468. stav 1. ZPP.
Kako se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu male vrednosti, revizija tužioca nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 468. i člana 479. stav 6. ZPP. U ovoj vrsti spora ne primenjuje se odredba člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP o dozvoljenosti revizije u slučaju kada je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odlučio o zahtevima stranaka.
Iz ovog razloga, na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislava Apostolović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
Slični dokumenti
- Rev 1076/2020: Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije u sporu male vrednosti
- Rev 6557/2021: Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije u sporu male vrednosti
- Rev 9036/2021: Nedozvoljenost revizije u sporu male vrednosti o troškovima odštetnog zahteva
- Rev 4633/2020: Odbacivanje revizije u sporu male vrednosti radi naknade štete
- Rev 5762/2020: Odbacivanje revizije u sporu male vrednosti kao nedozvoljene
- Rev 4630/2020: Odbacivanje revizije u sporu male vrednosti