Naknada za faktičku eksproprijaciju zemljišta privedenog javnoj nameni

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca „BB MINAKVA“ DOO Novi Sad, sa sedištem u Novom Sadu, čiji je punomoćnik Branislav Herceg, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Novog Sada, koga zastupa Pravobranilaštvo Grada Novog Sada, radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2144/23 od 25.10.2023. godine, u sednici održanoj 09.04.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2144/23 od 25.10.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu P 625/2022 od 08.06.2023. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime bespravnog zauzeća zemljišta i to katastarske parcele broj .../... površine 1662 m2, gradsko gađevinsko zemljište i njiva I klase upisana u list nepokretnosti br. ... u KO ..., isplati iznos od 104.290.035,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je tuženi stekao pravo javne svojine u obimu udela 1/1 na katastarskoj parceli broj .../... površine 1662 m2, gradsko građevinsko zemljište i njiva I klase upisana u list nepokretnosti broj ... u KO ... , što je tužilac dužan trpeti da se tuženi sa tim pravom upiše kod nadležne SKN. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 575.805,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2144/23 od 25.10.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), pa je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a ni u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona, pri čemu drugostepena presuda sadrži ocenu svih žalbenih navoda koji su od odlučnog značaja.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je nosilac prava korišćenja na katastarskoj parceli broj .../..., površine 1662 m2, koja je upisana u list nepokretnosti broj ... KO ... . Navedena katastarska parcela je po vrsti i kulturi zemljišta gradsko građevinsko zemljište i njiva I klase. Prema Planu generalne regulacije prostora u zapadnom delu grada na području Telepa u Novom Sadu („Službeni list Grad Novog Sada“ broj 27/22) predmetna parcela je u celosti namenjena za javnu saobraćajnu površinu – regulaciju ulica Ilariona Ruvarca i Panonske. Predmetna parcela je celokupnom svojom površinom od 1662 m2 ušla u sastav ulica Ilariona Ruvarca i Malhiora Erdujheljija u Mesnoj zajednici Bratstvo Telep u Novom Sadu i koristi se od strane neograničenog broja lica kao javna i saobraćajna površina. Kompletno je opremljena vodom, elektroenergetskom, telekomunikacionom i gasnom infrastrukturom, dok je saobraćajna površina izgrađena od asfaltnog zastora. Tržišna vrednost katastarske parcele iznosi 62.749,72 dinara po m2, a prema proceni poreske uprave 48.568,24 dinara po m2.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su u smislu odredbe člana 58. Ustava Republike Srbije i člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda usvojili tužbeni zahtev, utvrdili da je tuženi stekao pravo javne svojine na predmetnoj parceli i tuženog obavezali da tužiocu isplati novčanu naknadu za predmetne katastarske parcele u obimu koji je priveden nameni nalazeći da se tužilac ne može koristiti svojim svojinskim ovlašćenjem na navedenim katastarskim parcelama zbog izvršene faktičke eksproprijacije zemljišta.

Neosnovani su navodi i razlozi revizije tuženog kojima se pravnosnažna presuda pobija zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odredbom člana 58. Ustava Republike Srbije, propisano je da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1), da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona i da je učinjeno uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2). Saglasno navedenom, dozvoljeno oduzimanje prava svojine koje ne predstavlja povredu prava na imovinu postoji samo kada su kumulativno ispunjena dva uslova: da je učinjeno u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona i da je učinjeno uz naknadu koja ne može da bude niža od tržišne.

Odredbom člana 2. stav 1. tačka 6. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 72/09...52/21-22) propisano je da površina javne namene jeste prostor određen planskim dokumentom za uređenje ili izgradnju objekata javne namene ili javnih površina za koje je predviđeno utvrđivanje javnog interesa, u skladu sa posebnim zakonom (ulice, trgovi, parkovi i dr.).

Odredbom člana 10. stav 2. Zakona o javnoj svojini („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 72/11... 153/20), propisano je da se dobrima u opštoj upotrebi u javnoj svojini, smatraju one stvari koje su zbog svoje prirode namenjene korišćenju svih i koje su, kao takve, određene zakonom (javni putevi, javne pruge, most i tunel na javnom putu, pruzi ili ulici, ulice, trgovi, javni parkovi, granični prelazi i drugo), a stavom 10. istog člana, dobra u opštoj upotrebi su u svojini Republike Srbije, izuzev puteva drugog reda koji su u svojini autonomne pokrajine na čijoj se teritoriji nalaze, kao i izuzev nekategorisanih puteva, opštinskih puteva i ulica (koji nisu deo autoputa ili državnog puta prvog i drugog reda) i trgova i javnih površina koji su u svojini jedinica lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalaze.

U konkretnom slučaju sporno zemljište, označeno kao kp.br. .../..., površine 1662 m2, koja je upisana u list nepokretnosti broj ... KO ..., na kojoj je tužilac nosilac prava korišćenja, planskim aktom je predviđeno za javnu površinu – ulice (na način bliže naveden u obrazloženju ove odluke) koju koristi neograničen broj lica za javni saobraćaj i u prirodi jesu ulice Ilariona Ruvarca i Panonska. U situaciji kada zemljište planskim aktom jedinice lokalne samouprave bude određeno za ulicu i privedeno planskoj nameni u skladu sa planskim aktom, to zemljište od tog momenta po sili zakona postaje sredstvo u javnoj svojini. Shodno tome, jedinica lokalne samouprave ima obavezu da za zemljište koje je postalo sredstvo javne svojine tužiocu isplati odgovarajuću naknadu i upiše u javne knjige svoje pravo svojine na istom.

Imajući u vidu činjenicu da je predmetno zemljište faktički privedeno nameni predviđenoj planskim aktom, s obzirom da se koristi kao ulica – Ilariona Ruvarca i Panonska i na taj način izvršena tzv. faktička eksproprijacija, koja i nastaje kada se na zemljištu grade putevi, infrastrukturni i drugi objekti u javnom interesu, iako ne postoji rešenje o eksproprijaciji zemljišta, odnosno njegovom izuzimanju iz poseda, to je po oceni Vrhovnog suda pravilan zaključak nižestepenih sudova da, kada je zemljište faktički privedeno nameni u skladu sa planskim aktom i po sili zakona postalo javna svojina, tužilac kao korisnik tog zemljišta ne može trpeti štetne posledice zato što nadležni organ nije sproveo upravni postupak i doneo rešenje o eksproprijaciji koje bi bilo osnov za isplatu novčane naknade. Tužiocu je time povređeno pravo na imovinu, pa zato ima pravo na traženu naknadu za faktički oduzetu imovinu. Stoga su pravilno nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su tuženog obavezali da tužiocu isplati novčanu naknadu zbog izvršene faktičke eksproprijacije zemljišta (u visini odmrenoj prema tržišnoj vrednosti utvrđenoj na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka), shodno članu 42. Zakona o eksproprijaciji.

Kako je utvrđeno da se predmetne katastarske parcele koriste kao ulica, tuženi je odgovoran i pasivno legitimisan u ovoj parnici na osnovu člana 10. stav 2. i 7. Zakona o javnoj svojini, jer su ulice javno dobro u opštoj upotrebi i u svojini su jedinice lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalaze. Zbog toga nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Sud je cenio i ostale navode revizije, ali nalazi da isti nisu od posebnog značaja za donošenje drugačije odluke.

O troškovima postupka odlučeno je pravilnom primenom članova 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku.

Shodno izloženom, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković