Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti posebne revizije u sporu o ništavosti ugovora
Kratak pregled
Vrhovni sud nije prihvatio odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, te ju je odbacio kao nedozvoljenu. Nisu ispunjeni uslovi za posebnu reviziju, a vrednost spora je ispod zakonom propisanog cenzusa za dozvoljenost redovne revizije u imovinskopravnim sporovima.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 10544/2023
15.05.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji su punomoćnici Andrijana Đinđić i Marko Radojković, advokati iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Predrag Popović, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2915/22 od 16.11.2022. godine, u sednici održanoj 15.05.2025. godine, doneo je
R E Š E Nj E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2915/22 od 16.11.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2915/22 od 16.11.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kruševcu P 35/19 od 24.08.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da sud utvrdi da je ništav i ne proizvodi pravno dejstvo prema tužiocu i tuženom ugovor o prodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom zaveden pod poslovnim brojem I.Iv 370/16 od 28.12.2018. godine kod javnog izvršitelja Mladena Pecelja iz ... . Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 123.000,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2915/22 od 16.11.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. istog člana za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj jer nije potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava. Ovo iz razloga što su u konkretnom slučaju nižestepeni sudovi odluku o tužbenom zahtevu za utvrđenje ništavosti ugovora o prodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom, doneli zaključivši da tužilac nema pravni interes za utvrđenje ništavosti ugovora koji je zaključen između javnog izvršitelja i tuženog kao kupca u postupku sprovođenja izvšenja, jer se pravo svojine u tom postupku stiče danom donošenja odluke javnog izvršitelja - zaključka o predaji nepokretnosti, a ne na osnovu ugovora o prodaji, da se protiv tog zaključka može podneti zahtev za otklanjanje nepravilnosti, te da odluka o tom zahtevu ne utiče na stečeno pravo svojine kupca. Razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova nisu u suprotnosti sa tumačenjem materijalnog prava u pogledu primenjene odredbe člana 193. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/2015). Pored navedenog, revident nije dokazao da u konkretnom slučaju postoji različita sudska praksa u identičnoj ili sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, odnosno da se radi o odluci koja odstupa od sudke prakse.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.
Tužba radi utvrđenja ništavosti ugovora u ovoj parnici podneta je 10.01.2019. godine i označena je vrednost predmeta spora od 1.000.000,00 dinara, koju je prihvatio i prvostepeni sud.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu sa zahtevom za nenovčano potraživanje u kome označena vrednost predmeta spora u tužbi ne prelazi zakonom propisani novčani cenzus za dopuštenost revizije iz člana 403. stav 3. ZPP, to je Vrhovni sud našao da je revizija tužioca nedozvoljena.
Na osnovu iznetog, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Mirjana Andrijašević,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
Slični dokumenti
- Rev 10151/2024: Nedozvoljenost revizije zbog vrednosti spora ispod zakonskog cenzusa
- Rev 25924/2023: Rešenje Vrhovnog suda o odbacivanju revizije zbog nedovoljne vrednosti spora
- Rev 5106/2020: Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije u sporu o ništavosti ugovora
- Rev 6687/2021: Odbačena revizija u imovinskopravnom sporu zbog nedovoljne vrednosti spora
- Rev 469/2024: Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti revizije u sporu radi utvrđenja ništavosti ugovora
- Rev 2639/2024: Nedozvoljenost revizije zbog vrednosti predmeta spora ispod zakonskog cenzusa
- Rev 4783/2019: Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije u sporu o ništavosti ugovora