Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti revizije u sporu male vrednosti

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Radoslave Mađarov i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AIK Bačka Topola AD, sada AIK Bačka Topola DOO iz Bačke Palanke, čiji je punomoćnik Anđelka Šakić, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Ahmet Hodžić, advokat iz ..., radi pobijanja dužnikovih pravnih radnji, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Zrenjaninu Gž 380/21 od 11.01.2024. godine, u sednici održanoj 27.03.2025. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Zrenjaninu Gž 380/21 od 11.01.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Zrenjaninu Gž 380/21 od 11.01.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Bečeju P 23/19 od 25.02.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da poklon koji je BB učinio AA predajući mu bez naknade 6 grla goveda identifikacionih brojeva: RS7106432245, RS7135179366, RS7175759766, RS7146556413, RS7195063928 i RS7185721737 ne proizvodi pravno dejstvo prema tužiocu u obimu potrebnom za namirenje novčanog potraživanja tužioca prema BB. Stavom trećim izreke, tuženi je dužan da prizna i trpi da tužilac svoje novčano potraživanje prema BB u iznosu od 280.435,48 dinara po osnovu glavnog duga sa zakonskom zateznom kamatom od 18.01.2013. godine do konačne isplate i delom nenaplaćenih troškova parničnog postupka u iznosu od 3.111,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 16.04.2014. godine do konačne isplate po pravnosnažnoj i izvršnoj presudi Osnovnog suda u Novom Sadu, Sudska jedinica u Bečeju P 5462/13 od 29.08.2013. godine naplati predajom tužiocu 6 grla goveda identifikacionih brojeva: RS7106432245, RS7135179366, RS7175759766, RS7146556413, RS7195063928, RS7185721737 – do iznosa potrebnog za namirenje novčanog potraživanja tužioca prema BB. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 173.025,00 dinara, a u slučaju docnje zajedno sa zakonskom zateznom kamatom računajući od dana izvršnosti presude do konačne isplate.

Presudom Višeg suda u Zrenjaninu Gž 380/21 od 11.01.2024. godine, stavom prvim izreke, žalba je delimično usvojena, delimino odbijena, pa je prvostepena presuda u delu odluke o troškovima parničnog postupka delimično preinačena, tako što se dosuđeni iznos na ime troškova parničnog postupka snižava sa iznosa od 173.025,00 dinara na iznos od 78.800,00 dinara, dok je u preostalom delu prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.

Vrhovni sud nalazi da u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), budući da iz navoda revizije ne proizilazi da postoji potreba razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, niti novog tumačenja prava. U konkretnom slučaju se radi o parnici radi pobijanja dužnikovih pravnih radnji, a odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva tužioca zasnovane su na primeni odgovarajućih odredbi materijalnog prava iz člana 280, člana 281. i člana 283. Zakona o obligacionim odnosima i u skladu su sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Pored toga, tuženi uz revizuju nije dostavio presude iz kojih bi proizilazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj pravnoj stvari. Navodima revizije osporava se utvrđeno činjenično stanje, što u postupku po reviziji nije dozvoljeno po članu 407. stav 2. ZPP. Osim toga, razlozi revizije se delom odnose i na pogrešnu primenu procesnih pravila što nije razloga za izjavljivanje posebne revizije. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Stavom 4. istog člana propisano je da se kao sporovi male vrednosti smatraju i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 33. stav 2.). Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba radi pobijanja dužnikovih pravnih radnji podneta je 28.01.2019. godine. Vrednost predmeta spora je 283.546,48 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi nanenovčano i novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tuženog nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković