Pravo na naknadu za zemljište faktički privedeno javnoj nameni

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), Vrhovni sud nalazi da ne postoje razlozi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način odlučivanja, Vrhovni sud je ocenio da je pobijana presuda u skladu sa praksom i pravnim shvatanjem izraženim u odlukama Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o zahtevima sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, u situaciji kada je planskim dokumentom, u konkretnom slučaju to su Plan generalne regulacije naseljenog mesta Veternik („Službeni list Grada Novog Sada“, br. 27/15 sa izmenama i dopunama) i Plan detaljne regulacije prostora u produžetku Leptirove ulice u Veterniku („Službeni list Grada Novog Sada“, br. 43/2019), predmetno zemljište namenjeno za površinu javne namene – ulicu i faktički je privedeno nameni i predstavlja saobraćajnicu – deo Leptirove ulice. Revizijom se neosnovano ukazuje na drugačije odluke ovog suda i nižestepenih sudova jer postojanje drugačije odluke ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav, budući da pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate podneta je 21.12.2021. godine, a podneskom od 10.10.2023. godine tužba je preinačena povećanjem zahteva. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 2.233.484,00 dinara. Ovaj iznos, prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, predstavlja dinarsku protiv-vrednost ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija tuženog nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Vrhovni sud je imao u vidu da je u stavu trećem izreke prvostepene presude, očiglednom greškom u pisanju navedeno „od 09.11.2023. godine“, umesto „od 07.11.2023. godine“, ali navedeno nije od uticaja na drugačije odlučivanje, budući da se navedena greška može ispraviti u smislu odredbe člana 362. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković