Određivanje naknade za eksproprisano zemljište prema stvarnoj nameni na osnovu planskog akta

Protiv pravnosnažnog rešenja, donetog u drugom stepenu predlagač je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, br. 72/11, ...18/20 i 10/23 – drugi zakon), i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku – ZVP („Sl. glasnik RS“, br.46/95...14/22), Vrhovni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, da se dozvoli odlučivanje o posebnoj reviziji predlagača radi ujednačavanja sudske prakse, pa je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pravilnost pobijanog rešenja na osnovu člana 408. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da je revizija osnovana.

U postupku donošenja pobijanog rešenja, nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnim rešenjem SO Kuršumlija, Odeljenja za privredu i lokalni i ekonomski razvoj broj 01-465-67/20 od 06.05.2022. godine, utvrđeno je da je usvojen predlog broj 465-1577 od 31.03.2021. godine podnet od strane korisnika eksproprijacije JP Putevi Srbije sa sedištem u Beogradu, pa je u njegovu korist izvršena eksproprijacija nepokretnosti predlagača kp br.307/2, 307/3 i 308/1 sve upisane u LN br.110 KO ..., u površinama bliže navedenim u izreci prvostepenog rešenja. Istim rešenjem je određeno da je vlasnik eksproprisane nepokretnosti dužan da Republici Srbiji preda eksprorpisane nepokretnosti u roku od 15 dana od pravnosnažnosti tog rešenja ili zaključenog Sporazuma o naknadi, a da će se po pravnosnažnosti tog rešenja naknada za eksproprisanu nepokretnost regulisati u posebnom postupku u skladu sa Zakonom o eksproprijaciji. Ocenom nalaza i mišljenja veštaka poljoprivredne struke utvrđena je tržišna cena kat. parcela broj 307/2 i 307/3 kao poljoprivrednog zemljišta od 250,00 dinara po m2. Veštak šumarske struke je za kat. parcelu broj 308/1 procenio da je njena vrednost 530.100,00 dinara, a vrednost drvnih asortimana na toj parceli 69.581,40 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je ocenio da su u momentu eksproprijacije tužiočeve parcele predstavljale poljoprivredno zemljište odnosno šumu, zbog čega je prihvatio nalaz i mišljenje sudskih veštaka poljoprivredne i šumarske struke u pogledu tržišne vrednosti ovih parcela, a ovakvo stanovište prihvatio je i drugostepeni sud, ocenivši da se novčana naknada za eksproprisano zemljište određuje prema statusu i vrsti tog zemljišta u vreme donošenja pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji, te da naknadna promena namene zemljišta nema uticaja na sudski postupak određivanja naknade za to zemljište.

Po oceni Vrhovnog suda osnovano se revizijom predlagača ukazuje da su nižestepeni sudovi u ovoj pravnoj stvari pogrešno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 42. stav 1. Zakona o eksproprijaciji propisano je da se naknada za eksproprisano poljoprivredno i građevinsko zemljište određuje u novcu, prema tržišnoj ceni takvog zemljišta, ako zakonom nije drugačije propisano. Zato je određivanje vrste eksproprisanog zemljišta od pravnog značaja za ispunjenje zakonske obaveze iz navedene zakonske odredbe, jer se naknada u novcu određuje i za poljoprivredno i za građevinsko zemljište prema njegovoj tržišnoj ceni, ali i ustavne obaveze iz člana 58. stav 2. Ustava Republike Srbije jer pravo svojine može biti ograničeno samo u javnom interesu, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne. Dakle, materijalna pretpostavka za ostvarenje naknade, koja ne može biti niža od tržišne, je tretiranje ekspropisanog zemljišta u skladu sa njegovim stvarnim statusom od strane nadležnih organa, zato što od toga zavisi i visina naknade.

Izloženo stanovište nižestepenih sudova je ispravno kada je promena namene zemljišta nastala nakon pravosnažnosti rešenja o eksproprijaciji, ali nije prihvatljivo kada je do iste došlo pre donošenja tog rešenja. Pravosnažnim rešenjem od 24.03.2021. godine predmetne parcele eksproprisane su radi izgradnje autoputa E 80, deonica Niš-Merdare. Pre donošenja tog rešenja, Prostornim planom područja posebne namene infrastrukturnog koridora autoputa E 80, deonica Niš- Merdare („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 102/17, 55/19 i 62/19) obuhvaćene su i predmetne parcele. Pravni osnov za donošenje navedenog plana bio je Zakon o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/09 sa kasnijim izmenama i dopunama).

Pravna dejstva obuhvata određenog zemljišta planskim dokumentom propisana su odredbama navedenog zakona. Tim zakonom, pored ostalog, propisano je: da je građevinsko zemljište ono zemljište koje je određeno zakonom ili planskim dokumentom za izgradnju i korišćenje objekata, kao i zemljište na kojem su izgrađeni objekti u skladu sa zakonom (član 82); stupanjem na snagu planskog dokumenta kojim je promenjena namena zemljišta u građevinsko zemljište, vlasnici tog zemljišta stiču prava i obaveze propisane tim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu zakona, bez obzira na činjenicu što organ nadležan za upis nepokretnosti i prava nad njima nije sproveo promenu u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i prava (član 83. stav 2.); da od dana stupanja na snagu planskog dokumenta, kojim je izvršena promena namene poljoprivrednog zemljišta u građevinsko zemljište, vlasnik takvog zemljišta ostvaruje sva prava vlasnika građevinskog zemljišta, u skladu sa tim zakonom (član 88. stav 9.).

Sledstveno izloženom, stupanjem na snagu planskog akta pre donošenja rešenja o eksproprijaciji izvršena je promena namene predmetnih parcela iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište. Od tog dana predlagač ostvaruje sva prava vlasnika građevinskog zemljišta, što znači da ima pravo na naknadu za eksproprisano zemljište prema tržišnoj ceni građevinskog zemljišta, bez obzira na to što organ nadležan za upis nepokretnosti i prava nad njima nije sproveo promenu u katastru nepokretnosti.

O svemu tome nižestepeni sudovi nisu vodili računa i odbili su da utvrde tržišnu vrednost eksproprisanih parcela kao građevinskog zemljišta, pogrešno zaključujući da je promena namene eksproprisanog zemljišta izvršena posle pravosnažnosti rešenja o eksproprijaciji. Usled neprimenjivanja navedenih zakonskih odredbi nije pravilno utvrđeno činjenično stanje – visina novčane naknade ne samo za eksproprisane nepokretnosti, već ni za drvni asortiman, za koji se visina naknade utvrđena po članu 47. stav 1. i 2. Zakona o eksproprijaciji, shodno članu 47. stav 3. istog Zakona, uvećava za iznos naknade za zemljište, dakle visina te naknade zavisi od procenjene tržišne vrednosti zemljišta na kome se šuma nalazi. Zbog ovih propusta su nižestepena rešenja morala biti ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će, imajući izloženo u vidu, odrediti novčanu naknadu za eksproprisano zemljište prema njegovom stvarnom statusu u vreme eksproprijacije, a ne onom sa kojom je upisano u katastru nepokretnosti i u skladu sa tako utvrđenom naknadom, odrediti naknadu za drvni asortiman-šumu koja se nalazi na jednoj od eksproprisanih parcela.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP u vezi člana 30. stav 2. ZVP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković