Rešenje Vrhovnog suda Srbije o nedozvoljenosti posebne revizije u izvršnom postupku

Posebna revizija, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23), je izuzetno pravno sredstvo koje se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom. O dozvoljenosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud, ceneći potrebu odlučivanja o tom pravnom sredstvu zbog razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Osporenom odlukom je ukinuto rešenje o izvršenju i odbačen predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave – izvoda iz poslovnih knjiga JKP „Higijena Pančevo“ za potraživanje od 1.100,00 dinara na ime posebne naknade za parkiranje od 29.02.2024. godine, ustupljeno izvršnom poveriocu 05.08.2024. godine. Izvršni poverilac, uz predlog za izvršenje u kome nije naveden datum dospelosti potraživanja, nije priložio dokaz o dospelosti potraživanja, a uz izjašnjenje na prigovor dužnika dostavio je ugovor o ustupanju potraživanja u fotokopiji, kojim se obavezao da će dužnike obavestiti o ovom ugovoru i o obavezi dužnika da svoje obaveze ispune prijemniku. Označena odluka zasnovana je na odredbama čl. 53. i 62. stav 3. Zakona o izvršenju i obezbeđenju – ZIO („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16- autentično tumačenje, 113/17-autentično tumačenje, 54/19, 9/20-autentično tumačenje, 10/23-drugi zakon). Odredbama član 53. ZIO je propisana sadržina verodostojne isprave, odnosno slučaj u kome je neophodno priložiti odgovarajući dokaz da bi verodostojna isprava bila podobna za izvršenje, između ostalog podatak o dospelosti obaveze izvršnog dužnika, a ako se dospelost ne može utvrditi iz verodostojne isprave, izvršni poverilac je dužan da uz verodostojnu ispravu priloži pismeni dokaz da je izvršnom dužniku ostavio naknadni rok da ispuni obavezu. Dokazi se, uz predlog za izvršenje, saglasno članu 62. stav 3. ZIO, prilažu u originalu, odnosno u overenoj kopiji ili prepisu.

Po oceni Vrhovnog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Naime, revizijom se ukazuje na pogrešnu primenu odgovarajućih odredaba Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koje predstavljaju odredbe procesnog prava, ali se ne ukazuje na zakonske razloge za izuzetnu dozvoljenost revizije, koja se može izjaviti samo zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je, primenom člana 404. stav 1. u vezi sa čl. 420. stav 6. ZPP i 39. ZIO, odlučio kao u prvom stavu izreke, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, u vezi s članom 420. stav 6. ZPP i članom 39. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16, 113/17, 54/19, 9/20, 10/23) i člana 27. tog zakona, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 27. stav 2. tačka 3. ZIO, koja sadrži specijalna pravila postupka izvršenja, propisano je da protiv pravnosnažnog rešenja nisu dozvoljeni revizija niti ponavljanje postupka. Kako je pobijanim drugostepenim rešenjem odlučeno u postupku izvršenja u kome je isključena mogućnost izjavljivanje revizije, to je revizija izvršnog poverioca nedozvoljena u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i kao takva odbačena drugim stavom izreke, primenom člana 413. u vezi s članom 420. stav 6. ZPP.

O troškovima postupka po reviziji odlučeno je na osnovu člana 165. stav 1. u vezi s čl. 153. stav 1. i 154. stav 1. ZPP, imajući u vidu da izvršni poverilac nije uspeo u postupku po ovom pravnom leku, a da troškovi sastava odgovora na reviziju nisu bili nužni.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković