Odbacivanje revizije u sporu radi utvrđenja prava svojine po osnovu nasleđa

Protiv pravnosnažne delimične presude donete u drugom stepenu, tužilje su blagovremeno izjavile reviziju, iz svih zakonskih razloga, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku

Po oceni Vrhovnog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji, u smislu odredbe člana 404. Zaona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011...10/2023, u daljem tekstu: ZPP).

Pravnosnažnom presudom, primenom materijanog prava iz odredbi Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, Zakona o nasleđivanju, Porodičnog zakona i primenom pravila o teretu dokazivanja iz člana 231. ZPP, odbijen je tužbeni zahtev za utvrđenje prava susvojine tužilja na nepokretnosti tužene, bliže opisanoj u stavu prvom izreke prvostepene presude, po osnovu zakonskog nasleđivanja iza svoga supruga i oca pok. DD, odnosno po pravu predstavljanja iza smrti pok. ĐĐ, jer ne predstavlja zaostavštinu pok. ĐĐ, (svekrve i babe tužilja po umrlom sinu DD-suprugu i ocu tužilja), već je u svojini tužene koja je svoje pravo upisala u javne knjige. Tužilja AA nije dokazala primenom pravila o teretu dokazivanja da je suvlasnik predmetne nepokretnosti po osnovu sticanja u porodičnoj zajednici sa sada pok. suprugom DD i njegovim roditeljima. Tužba u delu kojim je traženo da se obaveže tužena da tužiljama dozvoli izdvajanje svog suvlasničkog dela je odbačena kao nedozvoljena, jer se o takvom zahtevu odlučuje u vanparničnom postupku po predlogu za deobu zajedničke imovine, a ne u postupku pred parničnim sudom.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni sud je ocenio da je pobijana odluka u skladu sa praksom i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda, zbog čega nema uslova za odlučivanje u reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Primena instituta izuzetne dozvoljenosti revizije je rezervisana za pitanja iz domena primene materijalnog prava, pa se posebnom revizijom ne može pobijati pravnosnažna presuda zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne ocene izvedenih dokaza, čime se zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje. Pored toga, u reviziji se ukazuje i na pitanja procesnog prava u postupku ocene dozvoljenosti tužbe za izdvajanje svog suvlasničkog dela nepokretnosti, što nisu razlozi za posebnu reviziju čija je dozvoljenost uslovljena ispunjenjem uslova propisanih u članu 404. stav 1. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5, u vezi člana 403. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko- pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 12.08.2020. godine. Vrednost predmeta spora je 20.000,00 dinara.

Kako vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković