Ukidanje rešenja o naknadi za eksproprisano zemljište zbog pogrešne procene vrednosti

Rešenjem Višeg suda u Prokuplju Gž 170/24 od 22.02.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe predlagača ranijih sopstvenika i potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Kuršumliji R1 81/2021 od 23.10.2023. godine.

Protiv pravosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu predlagač BB je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema članu 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednači sudska praksa ili da novo tumačenje prava. Stavom drugim tog člana propisano je da ocenu dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije daje Vrhovni sud u veću sastavljenom od pet sudija. Navedena odredba se na osnovu člana 420. stav 6. ZPP shodno primenjuje u postupku po reviziji protiv rešenja kojim se pravosnažno okončava postupak, a na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku ista se shodno primenjuje i u vanparničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog suda, posebna revizija predlagača u ovoj pravnoj stvari je dozvoljena. Navodi revizije ukazuju na različito potupanje sudova u postupcima određivanja naknade za eksproprisano zemljište, u situaciji kada je planskim aktom koji je stupio na snagu pre donošenja rešenja o eksproprijaciji izvršena promena namene poljoprivrednog u građevinsko zemljište. Zbog toga postoji potreba da se u ovom slučaju odlučuje o posebnoj reviziji radi ujednačavanja sudske prakse, pa je zato i odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući pobijano rešenje, u skladu sa članom 408. ZPP u vezi sa članom 30. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija predlagača osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravosnažnim rešenjem od 24.03.2021. godine eksproprisane su nepokretnosti predlagača, kat. parcela broj .. – njiva 4. klase površine 630m2, kat. parcela broj .. – njiva 5. klase površine 1188 m2, kat. parcela broj .. – njiva 4. klase površine 1453 m2, kat. parcela broj .. – livada 3. klase površine 844 m2, kat. parcela broj .. – vinograd 4. klase površine 430 m2, kat. parcela broj .. – njiva 2. klase površine 2202 m2, kat. parcela broj .. – njiva 2. klase površine 1826 m2, upisane u L.N. br. 5 KO ..., privatna svojina predlagača AA sa udelom od 1/4, BB sa udelom od 1/4, VV sa udelom od 2/4. Eksproprijacija je izvršena radi izgradnje autoputa E 80, deonica Niš-Merdare. Tržišna vrednost eksproprisanih parcela kao poljoprivrednog zemljišta za kat. parcelu .. i .. iznosi 370,00 dinara po 1m2, za parcelu .. iznosi 320,00 dinara po 1m2, za parcelu .. iznosi 350,00 dinara po 1m2, za parcelu .. iznosi 400,00 dinara po 1m2, , za parcelu .. i .. iznosi 450,00 dinara po 1m2, što sve ukupno iznosi 3.430.870,00 dinara.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su primenom člana 41. stav 2. i člana 42. stav 1. Zakona o eksproprijaciji odredili naknadu za eksproprisano poljoprivredno zemljište, u visini njegove tržišne vrednosti utvrđene veštačenjem. Sudovi su odbili zahtev predlagača da naknadu za eksproprisane parcele odrede u visini tržišne vrednosti građevinskog zemljišta, sa obrazloženjem da su vezani pravosnažnim rešenjem o eksproprijaciji i da je za određivanje naknade odlučna činjenica status zemljišta u vreme eksproprijacije, a ne namena za koju je eksproprisano, kao i da promene statusa zemljišta nakon eksproprijacije nisu od značaja.

Po oceni Vrhovnog suda, osnovano se revizijom predlagača ukazuje da su nižestepeni sudovi u ovoj pravnoj stvari pogrešno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 42. stav 1. Zakona o eksproprijaciji propisano je da se naknada za eksproprisano poljoprivredno i građevinsko zemljište određuje u novcu, prema tržišnoj ceni takvog zemljišta, ako zakonom nije drugačije propisano. Zato je određivanje vrste eksproprisanog zemljišta od pravnog značaja za ispunjenje zakonske obaveze iz navedene zakonske odredbe, jer se naknada u novcu određuje i za poljoprivredno i za građevinsko zemljište prema njegovoj tržišnoj ceni, ali i ustavne obaveze iz člana 58. stav 2. Ustava Republike Srbije jer pravo svojine može biti ograničeno samo u javnom interesu, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne. Dakle, materijalna pretpostavka za ostvarenje naknade, koja ne može biti niža od tržišne je tretiranje ekspropisanog zemljišta u skladu sa njegovim stvarnim statusom od strane nadležnih organa, zato što od toga zavisi i visina naknade.

Izloženo stanovište sudova je ispravno kada je promena namene zemljišta nastala nakon pravosnažnosti rešenja o eksproprijaciji, ali nije prihvatljivo kada je do iste došlo pre donošenja tog rešenja. Pravosnažnim rešenjem od 24.03.2021. godine predmetne parcele eksproprisane su radi izgradnje autoputa E 80, deonica Niš-Merdare. Pre donošenja tog rešenja, Prostornim planom područja posebne namene infrastrukturnog koridora autoputa E 80, deonica Niš-Merdare („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 102/17, 55/19 i 62/19) obuhvaćene su i predmetne parcele. Pravni osnov za donošenje navedenog plana bio je Zakon o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/09 sa kasnijim izmenama i dopunama).

Pravna dejstva obuhvata određenog zemljišta planskim dokumentom propisana su odredbama navedenog zakona. Tim zakonom, pored ostalog, propisano je: da je građevinsko zemljište ono zemljište koje je određeno zakonom ili planskim dokumentom za izgradnju i korišćenje objekata, kao i zemljište na kojem su izgrađeni objekti u skladu sa zakonom (član 82); Stupanjem na snagu planskog dokumenta kojim je promenjena namena zemljišta u građevinsko zemljište, vlasnici tog zemljišta stiču prava i obaveze propisane tim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu zakona, bez obzira na činjenicu što organ nadležan za upis nepokretnosti i prava nad njima nije sproveo promenu u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i prava (član 83. stav 2.); da od dana stupanja na snagu planskog dokumenta, kojim je izvršena promena namene poljoprivrednog zemljišta u građevinsko zemljište, vlasnik takvog zemljišta ostvaruje sva prava vlasnika građevinskog zemljišta, u skladu sa tim zakonom (član 88. stav 9.).

Sledstveno izloženom, stupanjem na snagu planskog akta pre donošenja rešenja o eksproprijaciji izvršena je promena namene predmetnih parcela iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište. Od tog dana predlagač ostvaruje sva prava vlasnika građevinskog zemljišta, što znači da ima pravo na naknadu za eksproprisano zemljište prema tržišnoj ceni građevinskog zemljišta, bez obzira na to što organ nadležan za upis nepokretnosti i prava nad njima nije sproveo promenu u katastru nepokretnosti.

O svemu tome nižestepeni sudovi nisu vodili računa i odbili su, pogrešno zaključujući da je promena namene eksproprisanog zemljišta izvršena posle pravosnažnosti rešenja o eksproprijaciji, da utvrde njegovu tržišnu vrednost kao građevinskog zemljišta. Usled neprimenjivanja navedenih zakonskih odredbi nije pravilno utvrđeno činjenično stanje – visina novčane naknade, zbog čega su nižestepena rešenja morala biti ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će, imajući izloženo u vidu, odrediti novčanu naknadu za eksproprisano zemljište prema njegovom stvarnom statusu u vreme eksproprijacije a ne onom sa kojom je upisano u katastru nepokretnosti.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP u vezi člana 30. stav 2. ZVP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković