Rešenje o nedozvoljenosti posebne revizije u sporu za naknadu štete
Kratak pregled
Vrhovni kasacioni sud ne prihvata odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje i odbacuje je kao nedozvoljenu. Nisu ispunjeni uslovi za izuzetnu reviziju, a Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku izričito isključuje pravo na reviziju.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1126/2020
24.06.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac, Dragane Marinković, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa Marija Joksović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Visokog saveta sudstva, Privrednog suda u Somboru, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Subotici, radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž rr 272/19 od 25.07.2019. godine, u sednici održanoj 24.06.2020. godine, doneo je
R E Š E Nj E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž rr 272/19 od 25.07.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž rr 272/19 od 25.07.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Somboru P rr 406/18 od 19.03.2019. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje i obavezana tužena da joj isplati na ime novčanog obeštećenja zbog povrede prava na pravično suđenje u razumnom roku iznos od 400 evra sa zakonskom zateznom kamatom počev od 19.03.2019. godine kao dana presuđenja do konačne isplate u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate prema srednjem kursu NBS. Tužbeni zahtev preko dosuđenog iznosa pa do traženih 3.000 evra sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate prema srednjem kursu Narodne banke Srbije odbijen je kao neosnovan. Obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka.
Presudom Višeg suda u Somboru Gž rr 272/19 od 25.07.2019. godine, stavom prvim izreke, žalbe tužilje i tužene su odbijene i prvostepena presuda u pobijanom odbijajućem delu odluke o glavnoj stvari i delu odluke o troškovima postupka potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava na osnovu člana 404. ZPP.
Primenom člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se revizijom ne bi mogla pobijati, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužilje za novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Pobijana odluka o tužbenom zahtevu doneta je uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od primene prava u odlukama Vrhovnog kasacionog suda u predmetima sa tužbenim zahtevom i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari. Odluka o visini naknade u ovoj vrsti sporova zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, što znači da različita visina dosuđene naknade ne predstavlja neujednačenu sudsku praksu.
Imajući ovo u vidu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u ovom predmetu nisu ispunjeni uslovi, iz člana 404. stav 1. ZPP, za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za odlučivanje o reviziji radi novog tumačenja prava, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni radi ujednačavanja sudske prakse, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužba radi naknade štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku podneta je 25.10.2018. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude je 2.600 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Po članu 27. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ broj 40/15), nezavisno od vrste i visine tužbenog zahteva u postupku pred sudom, shodno se primenjuju odredbe o sporovima male vrednosti iz zakona kojim se uređuje parnični postupak, a stavom tri istog člana, propisano je da revizija nije dozvoljena. Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, a odredbom člana 479. stav 6. tog zakona, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Kako je pobijanom odlukom odlučeno u postupku po tužbi za novčano obeštećenje, u kome je prema članu 27. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to je revizija tužioca nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić