Odbacivanje revizije izjavljene protiv drugostepenog rešenja o troškovima parničnog postupka

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 11265/2025
15.10.2025. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Marko Srećković, advokat iz ..., protiv tuženih JSP „Kragujevac“ iz Kragujevca i Grada Kragujevca, čiji je zajednički punomoćnik Gradsko javno pravobranilaštvo Grada Kragujevca, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Kragujevcu Gž 3387/21 od 17.11.2022. godine, u sednici održanoj 15.10.2025. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE DOZVOLjAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Kragujevcu Gž 3387/21 od 17.11.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje, izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Kragujevcu Gž 3387/21 od 17.11.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Kragujevcu Gž 3387/21 od 17.11.2022. godine, stavom prvim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke presude na osnovu priznanja Osnovnog suda u Kragujevcu P 11612/20 od 03.02.2021. godine tako što je obavezana tužilja da tuženima naknadi troškove parničnog postupka od 6.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primena materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 10/23, u daljem tekstu ZPP).

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Naime, revizijom tužilje se napada odluka o troškovima postupka, čiji se obračun vrši u svakoj parnici pojedinačno i predstavlja činjenično pitanje svakog konkretnog spora. Pored toga, nema potrebe za odlučivanjem o reviziji, radi ujednačavanja sudske prakse povodom odluke suda o troškovima postupka, imajući u vidu da sudovi o troškovima odlučuju u svakom konkretnom slučaju, ceneći odredbe Zakona o parničnom postupku kojima je regulisano odlučivanje o zahtevima stranaka za naknadu troškova, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke.