Uređenje ličnih odnosa deteta sa babom i dedom po majci

Apelacioni sud u Novom Sadu je, presudom Gž2 411/20 od 28.10.2020. godine, stavom prvim izreke, žalbu tuženog odbio i potvrdio presudu Osnovnog suda u Šapcu P2 567/18 od 09.07.2020. godine, u pobijanom delu kojim je uređen način održavanja ličnog odnosa maloletnog GG sa tužiocima. Stavom drugim izreke, žalba tužilaca je usvojena i presuda Osnovnog suda u Šapcu P2 567/18 od 09.07.2020. godine, preinačena u delu kojim je odlučeno o naknadi troškova postupka, tako što je tuženi obavezan da tužiocima naknadi parnične troškove u iznosu od 12.800,00 dinara, sa zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremeno reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20), i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su roditelji sada pokojne DD, koja je bila u braku sa tuženim do svoje smrti, a umrla je 01.01.2011. godine. Maloletni GG rođen je ... godine, u bračnoj zajednici sada pokojne DD i tuženog. Za vreme bolesti i lečenja svoje ćerke, a potom i nakon njene smrti, tužilja BB je svakodnevno dolazila u stan tuženog kako bi pomagala u nezi deteta, a dete je povremeno spavalo u stanu tužilaca. Tužici, su u svim aspektima života deteta, bili upućeni u njegovo odrastanje, a kada je dete ... godine krenulo u školu odvodili su ga u školu i dovodili iz škole, te su se o njemu starali do dolaska tuženog sa posla. U tom periodu, parnične stranke su bile u dobrim odnosima koji su se poremetili nakon 2015. godine kada je tuženi stupio u emotivnu vezu sa partnerkom sa kojom je, u toku 2017. godine, prvo zasnovao vanbračnu, a potom, počev od 2018. godine i bračnu zajednicu. U januaru 2017. godine došlo je do konflikta i prekida kontakta između parničnih stranaka, jer su se posvađali zbog negativnog stava tužilje BB prema sadašnjoj supruzi tuženog. Nakon tog sukoba, tužioci su maloletnog GG viđali u školi. U februaru 2017. godine došlo je do verbalnog sukoba između tužilje BB i tuženog tokom kojeg je tužilja pokušala da iseče vene. Nakon tog događaja, tužilja je započela lečenje kod psihijatra u opštoj bolnici u ..., pa joj je prepisana terapija zbog depresivne epizode i pada raspoloženja u vezi sa stresnom situacijom u porodici koju je obeležila prerana smrt ćerke i prekid kontakta sa unukom. Tužioci su penzioneri i nemaju psihološke poremećaje koji bi ih ometali u ostvarenju kontakata sa unukom. Psihijatrijskim veštačenjem je utvrđeno da je tužilja u toku 2017. godine prolazila kroz tešku epizodu depresivnog poremećaja u vezi sa stresnom situacijom u porodici, ali da je ona mentalno zdrava osoba, oprezna, nesigurna i plašljiva prema nepredviđenim situacijama. Ni jedna od tih osobina nije indikator poremećaja ličnosti koji bi doveo u pitanje funkcionisanje tužilje u kontaktima sa unukom. Neposrednom opservacijom, veštaci su zaključili da maloletni GG ima emotivno topao odnos sa tužiocima i da je njegova autentična želja da nastavi kontakt sa njima. Prisutan je unutar-psihički konflikt kod deteta zbog lojalnosti tuženom, kao ocu, sa jedne strane i pozitivnih motivacija prema dedi i babi sa druge strane. Maloletni GG pohađa četvrti razred osnovne škole i živi sa tuženim i svojom maćehom. Centar za socijalni rad Grada Šapca je na zahtev suda dostavio izveštaj u kome je navedeno da je njihov zaključak, na osnovu razgovora sa maloletnim GG i na osnovu njegovih neverbalnih reakcija, da je kod dečaka prisutna autentična želja da ima kontakte sa babom i dedom, zbog čega su predložili da se, u aktuelnoj situaciji, kontakti babe i dede sa unukom organizuju u kontrolisanim uslovima u prostorijama tog centra. U razgovoru sa Komisijom sudskih veštaka za oblast psihologije, dečije psihologije i psihijatrije, maloletni GG se izjasnio da bi voleo da ima kontakt sa babom i dedom, ali da ne voli da ide u Centar za socijalni rad. Mišljenje sudskih veštaka je da je ova želja deteta autentična.

Vrhovni kasacioni sud nalazi, da je kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepenim presudama pravilno uređen način održavanja ličnih odnosa maloletnog GG sa tužiocima, tako što su se sudovi, pri odlučivanju, rukovodili najboljim interesom deteta.

Odredbom člana 61. stav 5. Porodičnog zakona, propisano je da dete ima pravo da održava lične odnose i sa srodnicima i drugim licima sa kojima ga vezuje posebna bliskost, ako ovo pravo nije ograničeno sudskom odlukom.

Mišljenje deteta propisano je odredbom člana 65. stav 1. Porodičnog zakona tako što dete koje je sposobno da formira svoje mišljenje ima pravo slobodnog izražavanja tog mišljenja. Mišljenju deteta mora se posvetiti dužna pažnja u svim pitanjima koja ga se tiču i u svim postupcima u kojima se odlučuje o njegovim pravima, a u skladu sa godinama i zrelošću deteta (stav 3.). Dete koje je navršilo desetu godinu života može slobodno i neposredno izraziti svoje mišljenje u svakom sudskom i upravnom postupku u kome se odlučuje o njegovim pravima (stav 4.).

Odredbom člana 266. stav 1. Porodičnog zakona, propisano je da u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava, sud je uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta.

U konretnom slučaju, maloletni GG, koji je navršio ... godinu života, slobodno i neposredno je izrazio svoje autentično mišljenje da bi voleo da ima kontakt sa tužiocima, ali da to ne bude u Centru za socijalni rad. Dete sa tužiocima ima topao emocionalni odnos, a za njegov razvoj i formiranje identiteta važno je da održava odnose sa roditeljima preminule majke imajući u vidu njihova međusobna osećanja, bliskost i važnost međugeneracijskih veza.

Neosnovani su navodi revizije tuženog da je pobijana odluka doneta bez predhodno pribavljenog mišljenja deteta, koje je sud primorao da se viđa sa babom i dedom sa kojima nema nikakav kontakt već tri i po godine i koji su u lošim odnosima sa njegovim ocem. Suprotno tome, maloletni GG je svoju autentičnu volju da održava lične odnose sa tužiocima izrazio, kako u postupku pred organom starateljstva, tako i Komisiji sudskih veštka (psiholog, dečiji psihijatar i psihijatar) tokom individualnog razgovora u kom se izjasnio „da bi voleo da ima kontakt sa njima“. To što su tužioci u lošim odnosima i ne kontaktiraju sa tuženim ne znači da zbog toga detetu treba da bude uskraćen lični odnos sa babom i dedom po majci, posebno što, u konkretnom slučaju, dete ima autentičnu želju da viđa babu i dedu. Tuženi je dužan da, u najboljem interesu svog deteta, nastoji da prevaziđe konflikt u odnosu sa tužiocima, jer interes deteta da održava porodične odnose ima prioritet u odnosu na interes tuženog da ne kontaktira sa tužiocima. Dete nije u mogućnosti da reši problem komunikacije odraslih, ali ne treba ni da trpi posledice njihovog konflikta u smislu nemogućnosti održavanja ličnih odnosa sa bliskim srodnicima, jer to nije u njegovom najboljem interesu. Zbog toga se revizijom tuženog neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić