Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti revizije u imovinsko-pravnom sporu

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.

Iz navedenog proizilazi da su zakonom izričito propisani dodatni, posebni uslovi pod kojima revizijski sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP. Institut izuzetne dozvoljenosti revizije predviđen je isključivo za pitanja iz domena primene materijalnog prava, i to pod uslovima koji su zakonom izričito propisani.

U reviziji se određeno ne ukazuje na ispunjenje tih uslova u ovoj pravnoj stvari.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, sadržinu odluka nižestepenih sudova donetih primenom materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje, kao i razloge na kojima je zasnovana pobijana presuda u primeni materijalnog prava, kao i navode iznete u reviziji, Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Pravnosnažnom presudom odlučeno je osnovanosti tužbenog zahteva koji je usvojen, u činjenično-pravnoj situaciji u katastru nepokretnosti upisanih predmetnih parcela kp .. i .. kao ostalog građevinskog zemljišta u državnoj svojini i tužioca kao držaoca ovih parcela sa ukupnom površinom od 3a 98m2 i evidentiranog objekta u postupku ozakonjenja, po zabeležbi upisanoj u katastru nepokretnosti, a radi se o kući koju je tužilac izgradio na kućnom placu, pribavljenom po pismenom ugovoru o kupoprodaji od 24.11.1968.godine od prodavca koji mu je posed predao, kao ugovoru koji je realizovan, u skupu kojih nepokretnosti tužilac ima savesnu državinu. Ocena o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovana je na primeni člana 231. stav 1. ZPP i materijalno-pravnim odredbama članova 10. i 17. u vezi člana 16. Zakona o javnoj svojini, te članova 28. stav 2 i 4. i 72. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa. Počev od donošenja Ustava FNRJ iz 1946. godine, svi zakoni u vezi sa svojinom na nepokretnosti, sadrže pravilo o zabrani odnosno nemogućnosti održaja na nepokretnosti u državnoj ili društvenoj svojini, sve do donošenja izmena Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa 14.07.1996. godine, kojim je ta zabrana ukinuta, dok je stupanjem na snagu Zakona o javnoj svojini koji je objavljen u „Službenom glasniku RS“ od 28.09.2011. godine, ukinuta i zabrana sticanja svojine održajem na šumskom zemljištu kako se sporno ranije evidentiralo kao šuma 4.klase, a aktuelno predstavlja građevinsko zemljište sa izgrađenom porodičnom kućom tužioca. Kod iznetog stanja stvari, u ovoj parnici ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni novog tumačenja prava ili za ujednačavanjem sudske prakse. Primena materijalnog prava uslovljena je utvrđenim okolnostima konkretnog slučaja, a ovde ono nije pogrešno primenjeno donošenjem usvajujuće odluke o tužbenom zahtevu za utvrđenje, za koje tužilac sa kućom u postupku legalizacije ima pravni osnov i neupitan pravni interes.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilaca primenom instituta izuzetne dozvoljenosti revizije, pa je na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

U ovoj parnici tužba je podneta 29.01.2020. godine, a označena vrednost predmeta spora iznosi 10.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu u kome vrednost predmeta spora ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije, Vrhovni sud je našao da revizija tužene nije dozvoljena primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Iz navedenog razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković