Nedozvoljenost posebne revizije u sporu o naknadi štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Posebna revizija je, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23 – u daljem tekstu: ZPP) izuzetno pravno sredstvo koje se, zbog pogrešne primene materijalnog prava, može izjaviti protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom. O dozvoljenosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud, ceneći potrebu odlučivanja o tom pravnom sredstvu zbog razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

U konkretnom slučaju, tužiljino potraživanje (deo koji nije naplaćen u stečajnom postupku) potiče iz radnog odnosa sa poslodavcem „Jugobanka“ a.d. Beograd nad kojim je postupak stečaja otvoren rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu St 22/2002 od 03.01.2002. godine. Pravnosnažnim rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4 St 23/2021 od 26.02.2021. godine utvrđeno je da je tužilji povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Stečajni dužnik je privredni subjekt koji je u vreme nastanka tužiljinog potraživanja poslovao sa državnim kapitalom - odlukom Saveta Agencije SRJ za osiguranje depozita i sanaciju banaka O. br. BS-38/2001 od 05.07.2001. godine, proglašene su nevažećim sve do tada emitovane akcije banke, čime su prestala sva prava akcionara, a na dan otvaranja stečaja jedini akcionar banke bio je Agencija za osiguranje depozita.

Po oceni Vrhovnog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj.

U konkretnom slučaju je odlučeno o naknadi imovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u smislu odredbe člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. O pravu tužilje, visini tražene naknade i načinu obračuna kamate, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava na kome počivaju i odluke ovog suda o istovetnim zahtevima sa sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom i o odgovornosti države za štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa koja su bez njihove krivice ostala neizmirena u postupku stečaja vođenom nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku. Redovni sudovi u ovakvim sporovima slede i pravne stavove izražene u odlukama Evropskog suda za ljudska prava u predmetima protiv Srbije i odlukama Ustavnog suda, kojim je uspostavljena „direktna odgovornost“ Republike Srbije za obaveze privrednih društava koja ne uživaju dovoljnu institucionalnu i operativnu nezavisnost od države, i to bez utvrđivanja uzročno-posledične veze između povrede prava na suđenje u razumnom roku i nastale imovinske štete.

Ukazivanje na drugačije sudske odluke kojima je eventualno drugačije odlučeno o istom pravnom pitanju, ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav izražen u tim odlukama jer odluka o osnovanosti zahteva u ovoj vrsti sporova zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju. Za dozvoljenost posebne revizije nisu od uticaja navodi tužene o neutvrđenoj strukturi potraživanja, odnosno da li je u istu uračunata i zatezna kamata, i po kojoj metodi je obračunata, s obzirom da je u sprovedenom postupku razjašnjeno da je kamata obračunata metodom prostog interesnog računa.

Iz navedenih razloga, nema mesta odlučivanju o posebnoj reviziji tužene radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. S`obzirom da u ovom sporu nema ni pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti potrebe za novim tumačenjem prava, odlučeno je kao u prvom stavu izreke na osnovu člana 404. ZPP.

Prema odredbi člana 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda u postupku u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena, zbog čega je, na osnovu člana 413. tog zakona, odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Dragana Boljević,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković