Rešenje o odbacivanju revizije Grada Beograda u sporu za naknadu štete

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5562/24 od 19.02.2025. godine, u stavu prvom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u delu stava prvog izreke kojim je obavezan tuženi da tužilji na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih fizičkih bolova isplati iznos od 187.000,00 dinara, za pretrpljeni strah iznos od 230.000,00 dinara, za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti iznos od 637.500,00 dinara i za duševne bolove zbog naruženosti iznos od 127.500,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 08.04.2024. godine do isplate. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke, tako što je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj isplati preko dosuđenih iznosa iz stava prvog izreke ove presude, do iznosa dosuđenih prvostepenom presudom i to iznos od još 68.000,00 dinara na ime pretrpljenih fizičkih bolova i iznos od još 67.500,00 dinara na ime pretrpljenog straha, sa zakonskom zateznom kamatom od 08.04.2024. godine odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude i obavezan je tuženi da tužilji na ime troškova parničnog postupka naknadi iznos od 344.162,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Protiv stava prvog izreke pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Ocenjujući dozvoljenost revizije u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...10/23) Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Prema odredbi člana 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom je odlučeno o zahtevu tužilje za naknadu nematerijalne štete zbog teške telesne povrede zadobijene prilikom pada tužilje na delu javnog parkinga saplitanjem na ostatke posečenih stubića kojima se sprečavalo parkiranje motornih vozila. Odgovornost tuženog za nastalu štetu sudovi su cenili u skladu sa odredbama člana 2. stav 1, član 3, član 4. stav 1, član 6. i član 9. stav 3. Zakona o komunalnim delatnostima kao i člana 3. i član 4. i 9. Odluke o javnim parkiralištima. Nižestepeni sudovi saglasni su da je održavanje javnih parkirališta izvorna nadležnost tuženog i zbog toga je odgovoran za nastalu štetu. Doprinos tužilje sudovi su cenili i našli da isti iznosi 15 % i za taj iznos umanjili naknadu primenom člana 192, 195 i 200. ZOO.

Cilj posebne revizije nije da se preispituju pravnosnažne presude shodno pojedinostima konkretnog slučaja, već da se kroz konkretni slučaj reši pitanje od posebnog (šireg) interesa, a koje se može podvesti pod jedan od osnova iz 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Navedeno u ovom postupku nije slučaj. Navodima revidenta pobija se utvrđeno činjenično stanje ( revident ukazuje da je doprinos tužilje nastanku štete veći od 15 %) a takvi navodi nisu pravno relevantan osnov za izjavljivanje posebne revizije. Pored toga revizija je zasnovana na navodima da je odgovornost tužene za štetu isključena budući da je do štetnog događaja došlo na javnoj površini. Po oceni Vrhovnog suda odgovornost tužene ne odstupa od dosadašnje prakse ovog suda zasnovane na članovima 2 stav 1 i stav 3 istog člana Zakona o komunalnim delatnostima. Održavanje javne površine spada u komunalne delatnosti, a tuženi je dužan da obezbedi kvalitetno i kontinuirano obavljanje tih delatnosti i nadzor nad njihovima vršenjem, što je izostalo u konkretnom slučaju. Osnivanjem javnog preduzeća i poveravanjem poslova komunalne delatnosti, tuženi se ne može osloboditi odgovornosti za nastalu štetu. Postupajući na osnovu citirane zakonske odredbe, Vrhovni sud je zaključio da u ovoj parnici ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 10/23), odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i našao da revizija tuženog nije dozvoljena.

Tužilac je protiv tuženog podneo tužbu 10.02.2020. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude donete u drugom stepenu je 1.182.000,00 dinara, odnosno dinarska protivvrednost 10.087,44 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Prema tome, revizija nije dozvoljena, u smislu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Iz navedenih razloga je na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jasmina Stamenković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković