Odbijanje revizije zbog neblagovremeno izjavljene žalbe protiv prvostepene presude

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, Beograd, čiji je punomoćnik Milica Žarkić, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik za prijem pismena Sanja Savkić, advokat iz ..., radi činidbe, odlučujući o reviziji tužioca godine, u sednici održanoj 16.09.2025. godine, doneo je

R E Š E Nj E

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž 3753/24 od 11.09.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 28684/19 od 26.12.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud tuženog obaveže da mu isplati iznos od 12.564,23 švajcarskih franaka, sa domicilnom kamatom počev od 01.02.2012. godine do 25.12.2012. godine, a od 25.12.2012. godine do isplate sa zateznom kamatom u skladu sa Zakonom o zateznoj kamati, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, odnosno da tužiocu isplati iznos od 1.102.550,35 dinara, sa zateznom kamatom počev od 01.02.2012. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 50.625,00 dinara.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž 3753/24 od 11.09.2024. godine, stavom prvim izreke, odbačena je žalba tužioca izjavljena protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P 28684/19 od 26.12.2023. godine, kao neblagovrmena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijano rešenje u smislu odredbe člana 408. u vezi člana 420. stavovi 3. i 6. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23) i utvrdio da je revizija neosnovana.

Pri oceni blagovremenosti izjavljene žalbe, drugostepeni sud nije učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovani su navodi revizije tužioca o učinjenim bitnim povredama iz odredbe člana 407. stav 1. tačke 2. i 3. istog zakona.

Prema stanju u predmetu sledi da je prvostepena presuda tužiocu uručena 27.02.2024. godine, a da je on žalbu protiv te presude izjavio pošiljkom neposredno predatom sudu 14.03.2024. godine.

Drugostepeni sud je, pobijanim rešenjem, žalbu tužioca odbacio kao neblagovremenu, primenom odredbi članova 367. stav 1., 378. stav 2. i 389. stav 1. Zakona o parničnom postupku, nalazeći da je poslednji dan roka u kom je tužilac imao mogućnost da blagovremeno izjavi žalbu protekao 13.03.2024. godine (sreda), što znači da je žalba od 14.03.2024. godine, podneta po proteku zakonom propisanog roka za njeno izjavljivanje, pa je neblagovremena.

Po oceni Vrhovnog suda, odluka drugostepenog suda je pravilna.

Odredbom člana 367. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da stranka može da izjavi žalbu protiv presude donete u prvom stepenu u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa presude, ako u ovom zakonu nije drugačije propisano. Na osnovu odredbe člana 378. stav 2. istog zakona, žalba je neblagovremena kada je izjavljena posle isteka zakonskog roka za njeno podnošenje. Odredbom člana 389. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu žalbu, odbaciće drugostepeni sud rešenjem, ako to nije učinio prvostepeni sud, bez odlaganja (član 378.).

U konkretnom slučaju, tužilac je pobijanu prvostepenu presudu primio 27.02.2024. godine, a žalbu protiv te presude izjavio je pošiljkom neposredno predatom sudu 14.03.2024. godine, pa je pravilan zaključak drugostepenog suda da je žalba tužioca neblagovremena jer je podneta po proteku zakonskog roka za izjavljivanje žalbe. Ukazivanje tužioca u reviziji da u predmetu ne postoji povratnica, kao dokaz o dostavljanju prvostepene presude tužiocu, je bez uticaja na odlučivanje, pošto je, upravo zbog toga prvostepeni sud zatražio izveštaj JP „Pošta Srbije“ o tome kada je tužiocu uručena prvostepena presuda ekspedovana iz suda 08.02.2024. godine, pod brojem R 01022 .To javno preduzeće je obavestilo sud da je predmetna pošiljka uručena primaocu 27.02.2024. godine. Tužilac je u žalbi od 14.03.2024. godine, naveo da mu je presuda dostavljena i pogrešno naveo da je datum prijema 28.02.2024. godine, pa je za ocenu blagovremenosti žalbe merodavno izjašnjenje Javnog preduzeća „Pošta Srbije“ o tome da je predmetna pošiljka uručena primaocu 27.02.2024. godine. To znači da je drugostepeni sud pravilno odlučio tako što je neblagovremenu žalbu tužioca odbacio, a navodima revizije tužioca se pravilnost te odluke ne dovodi u sumnju.

Na osnovu odredbe člana 414. stav 1. u vezi člana 420. stavovi 3. i 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković