Odbacivanje revizije u sporu male vrednosti radi naknade štete

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, ili ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Pobijanom presudom odlučeno je o odgovornosti države za štetu zbog izostalog namirenja potraživanja tužioca iz radnog odnosa u postupku stečaja nad njegovim poslodavcem „Beobankom“ AD Beograd, koji je otvoren dana 03.01.2002. godine. Presudom je utvrđeno da je kapital poslodavca tužioca bio pod kotrolom države, pošto je jedini akcionar ove banke bila Agencija za osiguranje depozita. Povreda prava tužioca na suđenje u razumnom roku u postupku stečaja utvrđena je pravnosnažnim rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4 St 2259/21 od 17.08.2021. godine.

Imajući u vidu sadržinu pružene zaštite, činjenicu da je tužilac u toku postupka zahtevao isplatu naknade u visini razlike neisplaćene zarade utvrđene u stečajnom postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane presude nižestepenih sudova, Vrhovni sud je ocenio da ne postoji ni jedan od zakonom predviđenih razloga za odlučivanje o posebnoj reviziji. Naime, zbog značaja pitanja za sudsku praksu, zaključkom donetim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 27.09.2019. godine odlučeno je pod kojim uslovima Republika Srbija odgovara za materijalnu štetu zbog izostalog namirenja potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa, a u konkretnom slučaju pobijana odluka doneta je u svemu u skladu sa ovim zaključkom.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije kao redovne u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000,00 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednost revizija nije dozvoljena.

Tužba radi naknade materijalne štete podneta je 03.02.2022. godine, vrednost predmeta spora je 5.779,07 dinara i postupak je vođen po pravilima o sporovima male vrednosti.

Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti, u kome je prema članu 479. stav 6. ZPP, isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to je primenom člana 413. ZPP, odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković