Odbacivanje revizije Opštine Lebane u sporu male vrednosti
Kratak pregled
Vrhovni sud je odbacio reviziju Opštine Lebane izjavljenu protiv presude kojom je odbijen zahtev za utvrđenje ništavosti ugovora. Spor je kvalifikovan kao spor male vrednosti, u kojem revizija prema zakonu nije dozvoljena.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 1220/2025
23.04.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Dobrile Strajina i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca Opština Lebane, koju zastupa Opštinsko pravobranilaštvo Lebane, protiv tuženih AA iz ... i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik advokat Aleksandar Stevanović iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 3315/24 od 03.12.2024. godine, u sednici održanoj 23.04.2025. godine, doneo je
R E Š E Nj E
NE DOZVOLjAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 3315/24 od 03.12.2024. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 3315/24 od 03.12.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Lebanu P 828/22 od 01.07.2024. godine, stavom I izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je traženo da se utvrdi ništavost ugovora o udruživanju sredstava radi zajedničkog poslovanja, overenog kod javnog beležnika Islamović Aleksandra iz ... UOP-2:204-2022 od 19.01.2022. godine. Stavom II izreke, obavezan je tužilac da tuženima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 48.600,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Leskovcu Gž 3315/24 od 03.12.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. ZPP.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku ( „ Službeni glasnik RS, br. 72/11,...10/23-drugi zakon) propisano je da se posebna revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.
Pobijanim pravnosnažnom presudom, odlučeno je o tužbenom zahtevu tužioca za utvrđenje ništavosti ugovora o udruživanju sredstava radi zajedničkog poslovanja overenog kod nadležnog javnog beležnika 19.01.2022. godine, tako što je ocenjeno da je tužbeni zahtev neosnovan. O ovom pravu tužioca, nižestepeni sudovi su odlučili primenom odgovarajućih odredaba materijalnog prava, na osnovu konkretnog utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Na osnovu iznetog je odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije, primenom člana člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da je nedozvoljena.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i utvrdio da je revizija nedozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, koja ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno o sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena, jer je tako propisano odredbom člana 479. stav 6. istog zakona.
Tužbu radi isplate tužilac je podneo 08.08.2022. godine, a vrednost predmeta spora je 10.000,00 dinara.
Imajući u vidu da je ovo spor male vrednosti u kome se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
Slični dokumenti
- Rev 16905/2023: Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti posebne revizije u sporu o naplati duga
- Rev 14908/2023: Rešenje o nedozvoljenosti revizije u sporu male vrednosti o naplati duga
- Rev 2598/2022: Nedozvoljenost revizije u sporu male vrednosti za naknadu štete
- Rev 25636/2023: Nedozvoljenost posebne revizije i revizije u sporu male vrednosti
- Rev 12019/2023: Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti revizije u sporu male vrednosti
- Rev 26675/2023: Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti revizije u sporu male vrednosti
- Rev 16903/2023: Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti posebne revizije u sporu male vrednosti