Presuda Vrhovnog suda o odgovornosti države za štetu zbog nerazumnog roka

OBAVEZUJE SE tužena da tužilji naknadi troškove celog postupka od 232.968,85 dinara, u roku od osam dana.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu Prr1 368/2020 od 25.09.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da tužilji na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Leskovcu utvrđene rešenjem R4I. 273/2019 od 03.10.2019. godine, ispravljenog rešenjem R4I. 273/19 od 06.12.2019. godine, na ime potraživanja po osnovi izvršne isprave – presude Osnovnog suda u Leskovcu P1 120/2012 od 11.10.2013. godine i presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3622/14 od 04.12.2014. godine, isplati štetu u vidu razlike u manje isplaćenoj zaradi za period od 01.06.2007. godine do 31.03.2011. godine, glavni dug u ukupnom iznosu od 219.688,44 dinara, prema pojedinačno opredeljenim mesečnim iznosima, sve sa zakonskom zateznom kamatom od poslednjeg dana u mesecu za prethodni mesec do isplate, kao i troškove parničnog postupka od 70.960,00 dinara i troškove izvršnog postupka od 51.363,42 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj na ime parničnih troškova isplati 13.500,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr 885/23 od 11.03.2024. godine odbijena je, kao neosnovana, žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila blagovremeno reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog suda, ispunjeni su uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje, kao izuzetno dozvoljenoj, radi ujednačavanja sudske prakse, na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao pravilnost pobijane presude, primenom člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka propisana odredbom člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka, rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu R4I. 273/19 od 03.10.2019. godine, ispravljenim rešenjem R4I. 273/19 od 06.12.2019. godine, usvojen je prigovor za ubrzanje postupka predlagača, ovde tužilje i utvrđeno da je u predmetu koji se vodio pred Osnovnim sudom u Leskovcu Ii. 2164/15 i u predmetu javnog izvršitelja Aleksandre Antić iz ... Ii 841/15, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i naloženo Javnom izvršitelju Aleksandri Antić da u roku od četiri meseca preduzme sve zakonom preduzete mere radi delotvornog ubrzanja postupka kojim će se odrediti sredstva izvršenja te da sprovede odnosno realizuje izvršenje i okončati izvršni postupak.

Punomoćnik izvršnog poverioca, ovde tužilje, je 31.03.2015. godine podneo javnom izvršitelju predlog za sprovođenje izvršenja na osnovu rešenja o izvršenju Osnovnog suda u Leskovcu Ii. 2164/15 od 26.03.2015. godine. Zaključkom javnog izvršitelja II. 841/15 od 01.04.2015. godine određeno je sprovođenje izvršenja određenog rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Leskovcu Ii. 2164/15 od 26.03.2015. godine, radi naplate novčanog potraživanja na ime razlike u manje isplaćenoj zaradi, glavnog duga od ukupno 219.688,44 dinara, opredeljenog prema pojedinačnim mesečnim iznosima za jun, jul, avgust, septembar, oktobar, novembar i decembar mesec 2007. godine, za decembar 2010. godine i januar, februar i mart 2011. godine, radi naplate troškove parničnog postupka od 70.960,00 dinara i troškova izvršnog postupka od 51.363,42 dinara, prenosom novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika Doma zdravlja Leskovac na račun javnog izvršitelja i naloženo NBS - Odeljenju za prijem, kontrolu i unos osnova i naloga Kragujevac da novčane iznose za koje je određeno izvršenje prenese sa računa izvršnog dužnika na račun izvršitelja. Predmetno potraživanje nije naplaćeno.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev, uz zaključak da, bez obzira što je rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku, jer se predmet izvršenja u kome je tužilji utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku nalazi kod Javnog izvršitelja koji nije budžetski korisnik, a ne kod suda, tužena ne može biti obavezana da naknadi štetu u konkretnom slučaju po odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Vrhovni sud je ocenio da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo.

Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku što uključuje i izvršni postupak (član 2. stav 1.). Zakonom o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“ br. 31/11 ... 139/14) koji se u konkretnom slučaju primenjuje shodno članu 545. važećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju, određeno je da se postupak izvršenja i obezbeđenja pokreće na predlog izvršnog poverioca ili po službenoj dužnosti, kada je to zakonom određeno i da izvršenje i obezbeđenje određuje sud ako ovim zakonom nije drukčije određeno, a sprovodi ga sud ili izvršitelj (član 2.), pri čemu je izvršitelj fizičko lice koje imenuje ministar nadležan za pravosuđenje da u statusu službenog lica sprovodi izvršenje u granicama rešenja o izvršenju i vrši druga ovlašćenja koja su mu ovim zakonom poverena (član 11. tačka 8.). Stranke i učesnik u postupku mogu zahtevati od suda odnosno izvršitelja da otklone nepravilnosti učinjene u toku i povodom sprovođenja izvršenja, da se ako izvršitelj ne postupi po zahtevu iz stava 1. ovog člana u roku od pet radnih dana stranka ili učesnik u postupku obratiće se nadležnom sudu (član 74.). Sledom navedenih odredaba postupak izvršenja je zakonom uređen postupak prinudnog ostvarivanja potraživanja koji se po Zakonu o izvršenju i obezbeđenju pokreće na predlog izvršnog poverioca a sprovodi ga sud ili javni izvršitelj, kao poverenik suda. Kako javni izvršitelj postupa kao poverenik suda i kako je sud ovlašćen da otklanja nepravilnosti u radu javnog izvršitelja, to se odgovornost tužene čiji je sud organ, u vezi sa nemogućnošću naplate potraživanja zbog dugog trajanja izvršnog postupka zasniva na činjenici da organ tužene nije postupao u razumnom roku, zbog čega su, suprotno stanovištu nižestepenih sudova, ispunjeni uslovi propisani Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku za objektivnu odgovornost tužene, bez obzira da li izvršenje sprovodi sud ili ga umesto suda, a u ime države sprovodi javni izvršitelj.

Prema članu 31. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku odgovornost Republike Srbije za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku je objektivna. To znači da Republika Srbija odgovara za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa koja su bez njihove krivice ostala neizvršena i u postupku stečaja vođenom nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku. U pogledu izvršnih dužnika koji ne spadaju u napred navedenu kategoriju, već se radi o fizičkim licima ili pravnim licima koja nisu osnovana na bazi društvenog ili državnog kapitala, svakako je nužno utvrđivati uzročnoposledičnu vezu, između povrede prava na suđenje u razumnom roku i nenaplaćenog potraživanja, te utvrđivati da je upravo isključivi razlog nemogućnosti naplate tih potraživanja neadekvatno postupanje suda. Nužno je dokazati da je dužnik u trenutku pokretanja postupka za naplatu imao dovoljno novčanih sredstava u imovini i da je poštujući redosled isplate mogao da se naplati da je sud efikasno postupao i preduzimao delotvrone radnje u cilju naplate propisane odgovarajućim zakonom o izvršenju („Zaključak o odgovornosti Republike Srbije za naknadu materijalne štete nastale zbog neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka“ dopunjen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 27.09.2019. godine). U konkretnom slučaju, tužilja nije bila u mogućnosti da naplati svoje potraživanje iz radnog odnosa po pravnosnažnim i izvršnim sudskim odlukama prema svom poslodavcu, u izvršnom postupku, zbog čega je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u tom postupku, pa je tužena u obavezi da tužilji naknadi imovinsku štetu u visini nenaplaćenog novčanog potraživanja (glavi dug, kamata i troškovi izvršnog postupka).

Tužilja je uspela u postupku po reviziji, pa joj na osnovu člana 165. stav 2. u vezi člana 163. stav 2, 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP, prema opredeljenom zahtevu, pripadaju troškovi celog postupka i to: za sastav tužbe punomoćnika advokata 13.500,00 dinara, za zastupanje na dva održana ročišta po 18.000,00 dinara i šest neodržanih ročišta 11.250,00 dinara, za sastav žalbe 18.000,00 dinara i za sastav revizije 27.000,00 dinara, prema važećoj Advokatskoj tarifi („Službeni glasnik RS“ br. 43/23 od 26.05.2023. godine), kao i za sudske takse na reviziju 28.387,54 dinara i odluku po reviziji 42.581,31 dinara prema Zakonu o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“ br. 28/94, 53/95...95/18).

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom i trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković