Raskid ugovora o doživotnom izdržavanju zbog poremećenih odnosa

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Miljuš, predsednika veća, Jasmine Stamenković i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici po tužbi tužilje AA iz ..., kao pravnog sledbenika sada pokojnog BB iz ..., čiji je punomoćnik Milomir Drašković, advokat u ..., protiv tužene VV iz ..., čiji su punomoćnici Miroslav Dmitrović i Jasmina Ćurčić, advokati u ..., radi raskida ugovora o doživotnom izdržavanju, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 426/25 od 04.03.2025. godine, u sednici veća održanoj 29.01.2026. godine, doneo je

R E Š E Nj E

USVAJA SE revizija, UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 426/25 od 04.03.2025. godine i predmet se vraća drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Kraljevu sudska jedinica u Vrnjačkoj Banji, doneo je presudu P 1420/23 dana 31.10.2024. godine, kojom je raskinuo ugovor o doživotnom izdržavanju koji je potvrđen od strane Javnog beležnika Olge Krstić iz Vrnjačke Banje dana 05.10.2015. godine, pod brojem OPU 295/2015, zaključen između pravnog prethodnika tužilje sada pokojnog BB, bivšeg iz ..., kao primaoca izdržavanja i tužene VV iz ..., kao davaoca izdržavanja i obavezao tuženu da na ime troškova parničnog postupka plati tužilji 510.725,00 dinara.

Apelacioni sud u Kragujevcu je odlučujući žalbi tužene preinačio presudu Osnovnog suda u Kraljevu sudska jedinica u Vrnjačkoj Banji P 1420/23 od 31.10.2024. godine, tako što je odbio tužbeni zahtev tužilje da sud raskine ugovor o doživotnom izdržavanju koji je potvrđen od strane Javnog beležnika Olge Krstić iz Vrnjačke Banje dana 05.10.2015. godine pod brojem OPU 295/2015, zaključen između pravnog prethodnika tužilje, sada pokojnog BB bivšeg iz ..., kao primaoca izdržavanja i tužene VV iz ..., kao davaoca izdržavanja i obavezao tužilju da tuženoj na ime naknade troškova parničnog postupka isplati 498.650,00 dinara.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila dozvoljenu i blagovremenu reviziju, kojom presudu pobija zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka učinjenu u postupku pored drugostepenim sudom, zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je podnela odgovor na reviziju tužilje.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu po odredbama člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br 72/2011 ... 10/2023 – dr zakon) i zaključio da je revizija tužilje osnovana.

Prema razlozima pobijane presude, prema utvrđenom činjeničnom stanju sada pokojni BB je kao primalac izdržavanja zaključio sa tuženom kao davaocem izdržavanja ugovor o doživotnom izdržavanju, potvrđen od strane Javnog beležnika 05.10.2015. godine, kojim je bilo ugovoreno da će tužena izdržavati tužioca na način što će mu u njegovoj kući obezbeđivati ishranu, obezbeđivati mu odeću i obuću, u slučaju bolesti lečenje i posle smrti ga sahraniti i izdati pomene. Obavezala se da čisti kuću tužioca i njegove stanove tako da bi se izdavali turistima, na koji način bi se obezbeđivala novčana sredstva jer pokojni BB nije bio korisnik penzije, niti je imao drugih prihoda. Saglasili su se da u slučaju sprečenosti tužene, njene obaveze može izvršavati majka tužene ili druga podobna ličnost koju tužena angažuje. Primalac izdržavanja se obavezao da tuženoj za pruženo izdržavanje ostavi u svojinu stan u Vrnjačkoj Banji. Ugovor je u pretežnom delu za tuženu izvršavala njena majka, a i tužena na način kako je to bliže utvrđeno. Prvih pola godine po zaključenju ugovora odnos između sada pokojnog BB i majke tužene je bio dobar, a nakon toga pokojni BB je imao zamerki i prigovarao majci tužene. U suštini odnosi između njih dvoje su postali korektni, nisu bili nepodnošljivi. Sa tuženom BB nikada nije imao konflikt, niti je na bilo koji način pokazivao da ponašanjem tužene i njene majke nije zadovoljan. Nakon Aranđelovdana 2018. godine je prestao da komunicira sa majkom tužene, bio je ljut, nije hteo da kaže šta je razlog tome, nakon dva tri dana je majku tužene isterao iz kuće i tražio da mu vrati ključeve, rekao da hoće da raskine ugovor i pozvao tuženu da dođe kod notara u Vrnjačku Banju da raskinu ugovor. Tužena je sa tužiocem otišla kod notara, ali je odbila da raskinu ugovor. Od tada, kraja novembra 2018. godine, predmetni ugovor o doživotnom izdržavanju se nije izvršavao s obzirom da je pokojni BB odbijao da primi ugovoreno izdržavanje. Nepunih godinu dana kasnije, ...2019. godine je BB preminuo, a do tada je počev od novembra meseca 2018. godine tužilja AA brinula o njemu i pružala mu potrebnu brigu i pažnju. Sahranila ga je po mesnim običajima i snosila troškove sahrane. Sada pokojni BB je pokrenuo ovu parnicu tužbom od 20.12.2018. godine, radi raskida ugovora o doživotnom izdržavanju sa ovde tuženom. Zaveštanjem koje je sačinio pred sudom 04.01.2019. godine, je nepokretnu imovinu koja je predmet spornog ugovora o doživotnom izdržavanju, stan u Vrnjačkoj Banji, ostavio sada tužilji AA.

Prvostepeni sud je na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja zaključio da su ispunjeni uslovi za raskid ugovor o doživotnom izdržavanju zaključenog između sada pokojnog BB i ovde tužene, propisani odredbom člana 201. Zakona o nasleđivanju, jer je iz utvrđenog činjeničnog stanja nesumnjivo zaključio da su se odnosi pravnog prethodnika tužilje i tužene trajno poremetili, te da je sam nedostatak volje i želje jednog ugovarača da predmetni ugovor opstane - dovoljan za njegov raskid, kao što je dovoljno i da su odnosi ugovarača nepodnošljivi samo za jednu stranu. Za prvostepeni sud je iz izražene volje sada pokojnog BB na pouzdan način proistekao zaključak da je primalac izdržavanja istim bio nezadovoljan, pa se nakon što je izričito odbio da prima izdržavanje, sa tuženom nije video do kraja njegovog života. U poslednjih skoro godinu dana predmetni ugovor nije izvršavan. Prema oceni prvostepenog suda bilo bi nepravično takav ugovor održati na snazi jer je izgubio smisao za pravnog prethodnika tužilje kao primaoca izdržavanja, te je usvojio tužbeni zahtev.

Drugostepeni sud je odluku zasnovao na shvatanju da je pogrešan zaključak prvostepenog suda da su se odnosi između sada pokojnog BB kao primaoca izdržavanja i tužene kao davaoca izdržavanja toliko poremetili da su postali nepodnošljivi, a u situaciji kada je kao u konkretnom slučaju primalac izdržavanja u toku postupka preminuo, da je time prestalo dejstvo ugovora o doživotnom izdržavanju, osim u delu prenosa svojine na stanu koji je bio predmet ugovora na davaoca izdržavanja, što znači da odbijanje zahteva za raskid ne bi imalo za posledicu da se održi na snazi ugovor koji nije moguće izvršavati. Smatra da odnosi između primaoca izdržavanja i tužene kao davaoca izdržavanja nisu objektivno bili trajno poremećeni i nepodnošljivi, već je volja pokojnog BB, bez objektivno postojećih razloga, bila da raskine ugovor, na osnovu čega je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za raskid ugovora na osnovu člana 201. stav 1. Zakona o nasleđivanju.

Vrhovni sud nalazi da je odluka drugostepenog suda pogrešna.

Pogrešno je shvatanje drugostepenog suda da je od značaja za osnovanost tužbenog zahteva okolnost da je primalac izdržavanja preminuo u toku postupka koga je on pokrenuo tužbom, radi raskida ugovora o doživotnom izdržavanju. Na to osnovano ukazuje revident. Treće lice, koje je stipulantov naslednik, posle stipulantove smrti, pošto je primaoc izdržavanja već podneo tužbu raskid ugovora zbog poremećenih odnosa, a preminuo pre pravnosnažnog okončanja postupka, može nastaviti postupak, u kome će se doneti odluka o ispunjenosti uslova za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju, u konkretnom slučaju zbog poremećenih odnosa ugovornika, ukoliko su za to ispunjeni uslovi u vreme podnošenja tužbe, kao da je tužilac, sada pokojni primalac izdržavanja, dovršio parnicu. Dakle, navedeno od strane drugostepenog suda nije valjani razlog za odbijanje tužbenog zahteva. Nadalje, protivno zaključku prvostepenog suda da su odnosi između ugovornika postali nepodnošljivi, te da ugovor o doživotnom izdržavanju nije ispunjavan sa strane tužene, niti njene majke ili trećeg lica od njih angažovanih, u poslednjih godinu dana života primaoca izdržavanja, te je zbog toga podneo i tužbu, drugostepeni sud je izveo suprotan zaključak, koji se za sada ne može prihvatiti za pravilan. Pogrešno je primenjeno materijalno pravo od strane drugostepenog suda kada ceni da nisu ispunjeni uslovi za raskid ugovora na osnovu člana 201. stav 1. Zakona o nasleđivanju zato što je volja pokojnog BB da raskine ugovor bila bez objektivno postojećeg razloga. Ovo stoga što odredba člana 201. Zakona o nasleđivanju za osnov za raskid ugovora predviđa poremećenost odnosa ugovornika iz bilo kog uzroka, dakle i ako je to voljom samo jednog od ugovornih strana, kao što i svako od ugovornih strana može zahtevati da sud raskine ugovor. Nije bitno da za to postoje objektivni razlozi, prema uverenju suda, već da stranke, makar jedna od njih ima za to subjektivan doživljaj koji mu čini odnos sa drugom ugovornom stranom nepodnošljivim. Prvostepeni sud je zaključio da su odnosi između pokojnog primaoca izdržavanja i ovde tužene kao davaoca izdržavanja bili nepodnošljivi, i za to je dao razloge. Sa druge strane, razlozi drugostepenog suda da ne prihvati ocenu ispunjenosti uslova iz člana 201. Zakona o nasleđivanju za raskid ugovora, obrazloženi su time da nisu postojali objektivni razlozi da se odnosi među ugovornim stranama budu trajno poremećeni i nepodnošljivi, što se ne može prihvatiti za valjan razlog. Proizilazi da je kao posledica pogrešne primene materijalnog prava sadržanog u odredbi člana 201. Zakona o nasleđivanju od strane drugostepenog suda, ostalo neraspravljeno pitanje da li su međusobni odnosi ugovornika bili toliko poremećeni da su postali nepodnošljivi, makar za primaoca izdržavanja, i to sa aspekta opstanka ugovora o doživotnom izdržavanju.

Za pravilnu primanu materijalnog prava ostala je nerapsravljena i činjenica o statusu, odnosno aktivnoj legitimaciji tužilje da zahteva raskid ugovora o doživotnom izdržavanju u parnici koju je pokrenuo sada pokojni primalac izdržavanja. U odgovoru na reviziju, tužena je navela da označena tužilja nije oglašena za naslednika iza pokojnog BB.

To su razlozi zbog ga je drugostepena presuda ukinuta po odredbi člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković