Odluka Vrhovnog suda o ukidanju drugostepene presude zbog bitne povrede

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Na reviziju tužilje tuženi je blagovremeno odgovorio.

Prethodnom ocenom dozvoljenosti revizije izjavljene protiv presude drugostepenog suda u preinačujućem delu kojim je zahtev tužilje odbijen, Vrhovni sud je ocenio da je u ovom delu revizija tužilje dozvoljena u smislu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP.

Ispitujući pobijanu presudu u delu kojim je preinačena prvostepena presuda primenom odredbe člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), a u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23), Vrhovni sud je ocenio da je u ovom delu revizija tužilje osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

U postupku pred prvostepenim sudom je utvrđeno da su parnične stranke najpre bile u vanbračnoj zajednici koja je trajala od novembra meseca 2000. godine do 17.07.2005. godine kada su zaključile brak koji je okončan pravnosnažnom presudom o razvodu braka 22.04.2008. godine. Međutim, faktička zajednica života prestala je i ranije, novembra meseca 2007. godine. Tokom trajanja vanbračne zajednice kupljena je kuća u Pirotu u ulici ... br. .., sa placem ukupne površine 456m2, a na osnovu ugovora o kupoprodaji overenog pred Opštinskim sudom u Pirotu Ov 979/2001 dana 28.05.2001. godine, za kupoprodajnu cenu u iznosu od 38.000 DM. Tokom trajanja njihove zajednice, navedena kuća renovirana je u potpunosti, a izgrađena je i garaža 2002. godine i nova ograda od kovanog gvožđa, nakon čega su se stranke uselile u kuću 2003. godine. Tokom trajanja braka, kupljena je i vikendica površine 37m2 sa dvorištem površine 368m2 na ... na kp.br. ... KO ..., a po osnovu ugovora o kupoprodaji overenog od strane Opštinskog suda u Pirotu Ov 1928/07 dana 18.04.2007. godine, za kupoprodajnu cenu u iznosu od 7.700 evra. Po prestanku njihove zajednice, tuženi je uložio novčana sredstva u nadogradnju vikendice.

Tužilja je tokom trajanja zajednice života sa tuženim radila kao ... u Osnovnoj školi i po tom osnovu ostvarivala je zaradu. Od posebne imovine tužilja je u zajednicu unela ušteđevinu od 6.000 DM a od roditelja je za kupovinu kuće 2001. godine, dobila na poklon 12.000 DM.

Tuženi je radio kao vozač i po tom osnovu ostvarivao zaradu, a preduzeće mu je isplaćivalo i dnevnice na ime službenih putovanja. Ostvarivao je i vanredne prihode obavljajući više delatnosti „na crno“. Tako, ostvarivao je prihode u auto- servisu, ugrađivao je plin, a s obzirom da je imao mašinu za čišćenje kanalizacije, i po tom osnovu ostvarivao je zaradu. Pored toga, tuženi je ostvarivao prihode i od seče ogrevnog drveta u periodu od 2003. do 2007. godine iz šume koja je njegova posebna imovina. Posedovao je lokal od koga je ubirao zakupninu do prodaje istog 2004. godine. Pored toga, od posebne imovine posedovao je garažu sa alatom u Pirotu u ... broj .., lokal u Pirotu površine 28m2 u ... broj .., kao i podrumsku prostoriju na istoj adresi površine 22m2, putničko vozilo marke „Mercedes 190“, kao i putničko vozilo marke „Mercedes 240D“. Tokom braka sa tužiljom, kupio je stan u Beogradu u ... sredstvima iz svoje posebne imovine koji je izdavao u zakup.

Kao doprinos tuženog sticanju zajedničke imovine, pokretne i nepokretne, pored redovne zarade, prvostepeni sud uzeo je u obzir prihode od zakupa stana u Beogradu u iznosu od 11.610 evra, prihod od prodaje garaže koja je njegova posebna imovina u iznosu od 2.000 evra, od prodaje automobila u iznosu od 3.000 evra i od zakupa lokala u iznosu od 2.462,78 evra. Iako je tuženi pored redovne zarade koju je ostvarivao kao vozač u svom preduzeću, ostvarivao i vanredne prihode, i to na ime dnevnica za službena putovanja u istom preduzeću, te obavljajući navedene delatnosti „na crno“, s obzirom da visinu prihoda po tom osnovu zbog izostanka isprava o tome, nije mogao da utvrdi, u obračun doprinosa tuženog zajedničkom sticanju, ove prihode nije uzeo u obzir, kao ni prihode po osnovu ušteđevine u iznosu od 76.000 DM, novčani poklon od oca, te novac koji su mu prijatelji vraćali po osnovu ranijih pozajmica u periodu pre zasnivanja zajednice života sa tužiljom, jer iskazima svedoka i tuženog koji su se o ovim činjenicama izjašnjavali, nije poverovao. Doprinos stranaka sticanju zajedničke imovine tokom vanbračne i bračne zajednice prvostepeni sud utvrdio je slobodnom ocenom jer nalaz i mišljenje sudskog veštaka nije mogao da prihvati s obzirom da je veštak pri sagledavanju doprinosa stranaka u sticanju zajedničke imovine, imao u vidu i prihode tuženog koje sud nije utvrdio iz razloga napred navedenih. Zbog svega navedenog, prvostepeni sud je zaključio da je doprinos tužilje u sticanju zajedničke imovine manji od doprinosa tuženog, i da je njen udeo u sticanju na svoj pokretnoj i nepokretnoj imovini stečenoj tokom trajanja njihove zajednice 1/4.

S druge strane, drugostepeni sud prihvatajući iskaze svedoka i tuženog koji su se izjašnjavali u pogledu činjenica vezanih za prihode tuženog po osnovu rada u autoservisu, seče šume koju je nasledio od oca, po osnovu rada na mašini za čišćenje kanalizacije, povraćaja pozajmica, te prihvatajući da je tužilac imao ušteđevinu u iznosu od 76.000,00 DM jer to proizlazi iz naloga za uplatu od 04.02.2002. godine i ugovora o označenom deviznom štednom ulogu, utvrdio je da je doprinos tužilje u sticanju zajedničke imovine 6,14%, a doprinos tuženog 93,86% a prihvatajući nalaz i mišljenje sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke od 12.10.2021. godine, pa je preinačio prvostepenu presudu u usvajajućem delu, utvrđujući pravo svojine tužilje na svim pokretnim i nepokretnim stvarima stečenim u njihovoj vanbračnoj i bračnoj zajednici u navedenom procentu, dok je preko navedenog procenta do udela od ¼ (25%), tužbeni zahtev tužilje odbio kao neosnovan.

Po stanovištu Vrhovnog suda, tužilja u reviziji s pravom ukazuje da je drugostepeni sud bez rasprave utvrdio drugačije činjenično stanje od onog utvrđenog od strane prvostepenog suda, suprotno odredbi člana 383. stav 3. i 4. ZPP i na tako utvrđenom činjeničnom stanju zasnovao svoju odluku, čime je učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP.

Naime, drugostepeni sud preinačio je prvostepenu presudu s pozivom na odredbu člana 394. tačka 3. i 4. ZPP. Odredba člana 394. tačka 4. ZPP daje ovlašćenje drugostepenom sudu da preinači prvostepenu presudu na podlozi činjeničnog stanja pobijane prvostepene presude. Ona predstavlja osnov za preinačenje samo ukoliko drugostepeni sud smatra da je činjenično stanje u prvostepenoj presudi pravilno utvrđeno, ali je pogrešno primenjeno materijalno pravo.Ukoliko drugostepeni sud odlučuje na bazi činjeničnog stanja utvrđenog u postupku pred drugostepenim sudom, to je moguće u situaciji da na osnovu rasprave utvrdi drugačije činjenično stanje nego što je ono u prvostepenoj presudi ( člana 394. tačka 1.). U sednici, drugostepeni sud može izmeniti činjenično stanje pobijane presude na osnovu svoje ocene isprave ili drugačijeg zaključivanja na osnovu indicija (člana 394. tačka 2. i 3.). Iz ovoga sledi da se prvostepena presuda bez rasprave ne može preinačiti ukoliko drugostepeni sud zaključi da je prvostepeni sud pogrešno ocenio neposredno izvedene dokaze, kakvo je saslušanje stranaka ili svedoka.

U konkretnom slučaju, prvostepeni sud nije utvrdio doprinos tuženog u sticanju zajedničke imovine po osnovu dnevnica za službena putovanja, prihoda u auto-servisu, po osnovu ugradnje plina, mašine za čišćenje kanalizacije, kao ni prihode po osnovu ušteđevine u iznosu od 76.000 DM, po osnovu novčanog poklona od oca, sredstava od vraćenih pozajmica, jer iskazima svedoka i tuženog koji su se o ovim činjenicama izjašnjavali (u pogledu osnova ili samo visine), nije poverovao. Međutim, drugostepeni sud ove iskaze je prihvatio, kao i nalaz sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke od 12.10.2021. godine, pa je utvrdio da je doprinos tužilje u sticanju zajedničke imovine, 6,14%, a doprinos tuženog 93,86% Ovakvu ocenu izvedenih dokaza i zaključak o dokazanosti bitnih činjenica s obzirom na rezultate celokupnog postupka, drugostepeni sud mogao je dati tek nakon ponovnog izvođenja relevantnih dokaza na raspravi zakazanoj u smislu člana 383 stav 3 i 4 ZPP.

Zbog toga je drugostepena presuda morala biti ukinuta i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno suđenje, kako bi, ukoliko smatra da je prvostepena presuda zasnovana na pogrešnom ili nepotpunom činjeničnom stanju ili je u postupku pred prvostepenim sudom učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka, zakazao raspravu saglasno odredbi člana 383. stav 4. Zakona o parničnom postupku, s obzirom da je u istoj parnici prvostepena presuda već jedanput bila ukinuta, nakon čega bi imao ovlašćenje da dokaze izvedene na raspravi oceni saglasno odredbi člana 8. ZPP po svom uverenju, savesno i brižljivo, i to kako svaki dokaz zasebno, tako i sve dokaze kao celinu, te na osnovu te ocene i rezultata celokupnog postupka, utvrdi činjenice koje bi služile kao podloga za materijalno pravo od značaja za sudsku deobu zajedničke imovine supružnika. U tom smislu, mora imati u vidu da učešće supružnika prihodima iz posebne imovine u sticanju kuće, daje mogućnost utvrđenja većeg udela u ovoj imovini u odnosu na ostalu zajedničku imovinu saglasno odredbi člana 180 stav 5 Porodičnog zakona. Takođe, mora imati u vidu i da činjenica da je po prestanku zajednice života, tuženi uvećao vrednost vikendice nije bez značaja, jer bi tuženi saglasno odredbi člana 175 istog zakona po tom osnovu imao pravo na udeo u uvećanoj vrednosti vikendice srazmerno svom većem doprinosu.

Na osnovu odredbe člana 416. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije tužilje protiv drugostepene pravnosnažne presude u preostalom delu, Vrhovni sud je utvrdio da ista nedozvoljena.

U pogledu odluke drugostepenog suda u preinačujućem delu kojim je zahtev tužilje usvojen i utvrđeno pravo svojine tužilje sa udelom od 6,14% na svim pokretnim i nepokretnim stvarima navedenim u izreci, tužilja nema pravni interes za podnošenje revizije jer je u ovom delu u sporu uspela, pa je revizija u ovom delu nedozvoljena saglasno odredbi člana 410 stav 2 tačka 4 ZPP.

Revizija je nedozvoljena i u delu kojim tužilja pobija drugostepenu presudu u potvrđujućem delu prema odredbi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP.

Odrebom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sprovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj parnici sa zahtevom za sudsku deobu zajedničke imovine, podneta je 11.04.2008. godine, a kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 500.000,00 dinara.

Imajući u vidu da vrednost predmeta spora pobijanog dela presude u potvrđujućem delu ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je revizija tužilje u ovom delu nedozvoljena.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, primenom odredbe člana 413. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković