Presuda Vrhovnog kasacionog suda o izmeni odluke o vršenju roditeljskog prava

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 449/20 od 25.11.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca-protivtuženog i potvrđena prvostepena presuda u delu odluke o tužbenom zahtevu i troškovima postupka. Odbijen je zahtev tužioca-protivtuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac-protivtuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Ispitujući pravilnost drugostepene presude u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14) u vezi člana 208. Porodičnog zakona, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Takođe, neosnovani su revizijski navodi da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP- a, s obzirom na to da je činjenično stanje ono koje je utvrđeno u prvostepenoj presudi. Prema članu 407. stav 1. ZPP, revizija se ne može izjaviti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su bivši supružnici, čiji brak je razveden pravosnažnom presudom Osnovnog suda u Novom Sadu, Sudska jedinica u Srbobranu P2 3132/11 od 19.03.2012. godine. Pravosnažnom presudom Osnovnog suda u Novom Sadu, Sudska jedinica u Srbobranu P2 1848/12 od 11.02.2013. godine, njihovo zajedničko dete, maloletni VV, rođen ...2006. godine, poveren majci, ovde tuženoj-protivtužilji, na samostalno vršenje roditeljskog prava, uređen je način održavanja ličnih odnosa deteta sa ocem, koji je obavezan da doprinosi izdržavanju maloletnog deteta sa 5.000,00 dinara mesečno. U vreme donošenja navedene odluke mal. VV je pohađao prvi razred osnovne škole, a sada je učenik osmog razreda (sa navršenih 15. godina). Tuženi nije plaćao izdržavanje za mal. dete po osnovu pravnosnažne presude, zbog čega je protiv njega pokrenut izvršni posupak. Presudom krivičnog suda K 1825/13 od 25.11.2015.godine, odbijena je optužba da je BB izvršila krivično delo nasilja u porodici prilikom preuzimanja mal. sina VV. Ocenom nalaza i mišljenja Centra za socijalni rad Opštine ... (gde tužilac- protivtuženi ima prebivalište) i Centra za socijalni rad Opštine ... (gde tužena- protivtužilja i mal. dete imaju prebivalište) utvrđeno da oba roditelja imaju kapacitete potrebne za pravilno sagledavanje svih potreba maloletnog deteta kada je maloletno dete kod tog roditelja. Oba organa starateljstva su mišljenja da se nisu stekli zakonom propisani uslovi za izmenu odluke o vršenju roditeljskog prava. Prema nalazu i mišljenju Centra za socijalni rad ... od 12.11.2019. godine i nalaza Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine od 07.11.2019. godine, prisutna je loša međusobna komunikacija roditelja i njihovi odnosi su duboko i trajno poremećeni, a takav odnos štetan za mal. VV. U neposrednom razgovoru mal. VV sa radnicima Centara za socijalni rad, ostavio je utisak emocionalno nezrelog dečaka i da je njegovo izjašnjenje da želi da živi sa ocem rezultat snažnog uticaja oca koji u svakoj situaciji minimizira ulogu majke, pa je predložen način održavanja ličnih odnosa maloletnog deteta i oca, tako što će dete sa ocem provoditi svaki drugi vikend od petka po završetku nastave do nedelje u 15 časova, kao i polovinu zimskog i letnjeg raspusta. Tužena-protivtužilja (rođena ... godine), po zanimanju je ... i zaposlena je u ... gde ostvaruje mesečnu zaradu od 40.000,00 dinara. Živi u kući svog drugog supruga, površine 180 m2, sa mal. sinom VV koji ima svoju sobu i sve uslove za život i školovanje. Pomoć i podršku joj pružaju roditelji koji žive u blizini u svom stanu. Tužilac- protivtuženi (rođen ... godine) od prestanka zajednice života sa tuženom-protivtužiljom, živi u porodičnoj kući u ..., tako što u prizemlju žive njegovi roditelji, dok on živi na spratu kuće. Nije zasnovao novu bračnu ili vanbračnu zajednicu. Udeličar je u nekoliko kompanija, ali nije zaposlen i zarada mu nije fiksna. U brizi oko deteta pomaže mu ćerka iz prvog braka i roditelji.

Kod utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su pobijanom odlukom zaključili da nisu ispunjeni uslovi za izmenu ranije odluke o vršenju roditeljskog prava P2 1848/12 od 11.02.2013. godine, odnosno da je u interesu deteta da i dalje bude poveren majci na samostalno vršenje roditeljskog prava shodno članu 77. stav 3. Porodičnog zakona-PZ.

Nisu osnovani revizijski navodi kojima se pobija odluka o samostalnom vršenju roditeljskog prava.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilno pobijanom odlukom primenjeno materijalno pravo iz člana 77. u vezi člana 6. i 266. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“ broj 18/05) kada je odbijen zahtev tužioca-protivtuženog za izmenu prethodne sudske odluke o vršenju roditeljskog prava, uz zaključak da za to nisu ispunjeni uslovi. Naime, roditeljsko pravo je lično pravo roditelja i vrši se isključivo u najboljem interesu deteta. Sadržinu roditeljskog prava obuhvata staranje o detetu, čuvanje i podizanje, vaspitanje i obrazovanje, njegovo zastupanje i izdržavanje, kao i upravljanje raspolaganja imovinom deteta. Istovremeno, ovakva odluka omogućava tužiocu-protivtuženom kao roditelju koji ne vrši roditeljsko pravo, da prati i utiče na vaspitavanje mal. VV, u smislu člana 78. stav 3. Porodičnog zakona.

Iz odredbi člana 3. Konvencije o pravima deteta i članova 6. i 266. stav 1. Porodičnog zakona, proizilazi da je u sporu za vršenje, odnosno lišenje roditeljskog prava, sud uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta. To znači da će sud odluku o izmeni odluke o poveravanju doneti u slučaju da su interesi deteta ugroženi ili na bilo koji način dovedeni u pitanje. U ovoj pravnoj stvari, adekvatnom ocenom mišljenja nadležnih organa starateljstva, kao i nalaza psihologa Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine od 12.11. 2019. godine, utvrđeno je da su oba roditelja podobna za vršenje roditeljskog prava, što znači da su sposobni da na zadovoljavajući način prepoznaju i zadovolje potrebe mal. VV. Međutim, kod utvrđene činjenice da dete u porodici majke odrasta u stabilnom porodičnom amijentu, da ostvaruje pozitivne obrazovne rezultate, da majka ima pozitivan emotivni, vaspitni, socijalni i razvojni uticaj na njega, da poseduje odgovarajuće roditeljske kapacitete da prepozna i na zadovoljavajući način reaguje na potrebe maloletnog deteta, a posebno na potrebu dateta da u njegovom odrastanju i vaspitanju učestvuje i otac, kao drugi roditelj, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilan zaključak nižestepenih sudova da za sada nije došlo do promena koje iziskuju potrebu za izmenu odluke o poveravanju deteta na samostalno vršenje roditeljskog prava u odnosu na raniju sudsku odluku kojom je dete povereno majci, ovde tuženoj- protivtužilji.

Suprotno navodima revizije u pogledu pobijane odluke o tužbenom zahtevu, pravilno je primenjeno materijalno pravo jer su ocenjeni svi izvedeni dokazi, a pre svega izveštaj Centra za socijalni rad ... od 12.11.2019.godine, iz koga se jasno zaključuje da je maloletnom detetu omogućeno da izrazi mišljenje (u skladu sa godinama i zrelošću deteta) sa kojim roditeljem želi da živi. S obzirom na to da su nalazom organa starateljstva obuhvaćeni i drugi faktori od uticaja na formiranje mišljenja o najboljem interesu mal. VV, procenjeno je da se ne radi o autentičnom mišljenju deteta koje odražava njegove stvarne potrebe, već je indukovano od strane oca i prihvaćeno od strane deteta kako bi se prekinuli konflikti roditelja kojima je dete stalno izloženo. Sud nije obavezan da odluči u skladu sa mišljenjem i željom maloletnog deteta, ukoliko ono nije u skladu sa njegovim najboljim interesom. Mišljenje deteta je u konkretnom slučaju ocenjeno na adekvatan način i na osnovu svih izvedenih dokaza, pa zato nisu osnovani revidentovi navodi da je sud propustio da uzme u obzir mišljenje mal. VV (rođenog ...2006. godine) koji je tada imao preko 13 godina i bio sposoban da ga formira na osnovu člana 65. stav 1. i 4. PZ. Najbolji interes deteta (266. PZ) je pravni standard koji se ceni prema okolnostima svakog konkretnog slučaja, a zaštita interesa deteta je odlučujuća okolnost koja se ceni prilikom donošenja odluke o poveravanju maloletnog deteta jednom od roditelja da vrši roditeljsko pravo.

Ostalim navodima revizije ponavljaju se žalbeni navodi o kojima se drugostepeni sud već izjasnio dajući razloge koje prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Imajući u vidu uspeh stranaka u sporu pravilna je odluka nižestepenih sudova o troškovima parničnog postupka, jer je doneta pravilnom primenom člana 153. stav 2. i člana 154. ZPP, u vezi člana 207. Porodičnog zakona.

Na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić