Odbijanje revizije u sporu za utvrđenje ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju

Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž 696/19 od 10.09.2020. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio presudu Višeg suda u Beogradu P 598/16 od 03.10.2018. godine, ispravljenu rešenjem istog suda P 598/16 od 13.02.2019. godine. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11...18/20), i utvrdio da je revizija tužioca neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni povrede iz stava 1. tog člana Zakona, pred drugostepenim sudom, koje bi mogle da utiču na donošenje zakonite i pravilne odluke.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je zakonski naslednik pok. GG, koji je preminuo dana 12.03.2016. godine. Tuženi su, u svojstvu davalaca izdržavanja, zaključili sa pok. GG, u svojstvu primaoca izdržavanja, dana 26.11.2013. godine, predmetni ugovor o doživotnom izdržavanju kojim su se obavezali da pok. GG doživotno izdržavaju, brinući se o njegovom zdravstvenom stanju, lečenju, higijeni stana, obezbeđivanju kompletne ishrane, odeće i obuće i drugih potreba prema njegovom zdravstvenom stanju, te da ga sahrane u porodičnoj grobnici, po pravoslavnim običajima. Primalac izdržavanja obavezao se da tuženima, kao davaocima izdržavanja, prenese pravo svojine na stanu broj ..., površine 28,97 m2, u ulici ... broj ..., na pokretnim stvarima navedenim u ugovoru i sredstvima na bankovnim računima u Poštanskoj štedionici i EFG Banci, svakom sa udelom od po ½. Ugovor je izmenjen Aneksom od 06.03.2015. godine, overenim kod javnog beležnika utoliko što je ugovorena zajednica života u kući primaoca izdržavanja, a primalac izdržavanja se obavezao da davaocima izdržavanja, sa jednakim udelima prenese 1/8 delova nepokretnosti u ulici ... ..., upisanoj u LN br. ... K.O. ..., koju je primalac izdržavanja stekao nasleđem od oca Vitomira po rešenju Prvog osnovnog suda u Beogradu O ..../... od 07.10.2014. godine. Pok. GG je rođen .... godine, a lekarskom ocenom iz 1958. godine utvrđen mu je gubitak opšte radne sposobnosti od 75% kao posledica telesne bolesti. Kretao se uz pomoć invalidskih kolica a živeo je sa svojom majkom u kući u ul. ... i bio korisnik penzije. Tužena BB je bila zaposlena kao .... u ..., pa je njena radna obaveza bila da pacijentima pruža medicinske usluge na terenu u skladu sa nalogom lekara. Pok. GG je upoznala tokom vršenja svog posla, a kako su njegove potrebe za negom i pomoći drugog lica bile po obimu i strukturi veće od onog koje je mogao da dobija preko zdravstvene ustanove, počeo je da privatno angažuje tuženu da mu pomaže, van radnog vremena. Potom se pok. GG upoznao i sa tuženim VV, suprugom tužene BB, koga je pozivao kada mu je bila potrebna pomoć oko kupanja i smeštanja u invalidska kolica. Majka pok. GG, preminula je 2012. godine, pa je on ostao sam, što mu je teško padalo, a pošto nije želeo smeštaj u ustanovu za stara lica, odlučio je da sa tuženima zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju. Prethodno je zaključenje takvog ugovora, ponudio tužiocu koji, s obzirom na svoje tadašnje porodične prilike, nije bio u mogućnosti da prihvati da se stara o stricu na način kako je on to želeo, a bio je upoznat sa namerom svog strica da sa tuženima zaključi predmetni ugovor. Pre zaključenja predmetnog ugovora o doživotnom izdržavanju, pok. GG je ovlastio tuženu BB da podiže novac sa njegovih računa u banci. Prema izveštaju EFG Banke, pok. GG je lično, dana 08.07.2013. godine, sa svog računa podigao iznos od 30.100 evra a približna suma je istog dana uplaćena na račun tužene BB i oročena. To je urađeno na osnovu dogovora pok. GG i tužene BB, da novac bude na njenom računu kako bi ga ona podizala i trošila za GG potrebe. Račun na kome su ta sredstva prethodno bila položena do 08.07.2013. godine je obuhvaćen ugovorom o doživotnom izdržavanju, kojim je zasnovana zajednica života tuženih i pok. GG, koja je trajala do GGG smrti. Tuženi su pok. GG sahranili nakon njegove smrti u skladu sa odredbama ugovora. Saglasnost Centra za socijalni rad za zaključenje predmetnog ugovora nije tražena.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su, kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi pravilnom primenom materijalnog prava odbili tužbeni zahtev tužioca kako za utvrđenje tako i za tražene činidbe.

Poseban slučaj ništavosti ugovora propisan odredbom člana 196. Zakona o nasleđivanju („Sl. glasnik RS“, br.46/95...6/2015), na kom tužilac zasniva svoj tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti predmetnog ugovora i njegovog Aneksa, odnosi se na situacije u kojima je davalac izdržavanja fizičko ili pravno lice koje se u okviru svog zanimanja odnosno delatnosti stara o primaocu izdržavanja (medicinsko osoblje, bolnice, različite agencije i slično), tako što je ugovor ništav, ako prethodno nije dobijena saglasnost nadležnog organa starateljstva za njegovo zaključenje.

U vreme kada je predmetni ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između tuženih, kao davalaca izdržavanja i pok. GG kao primaoca izdržavanja, dana 26.11.2013. godine, tužena BB je bila raspoređena na radno mesto ...u Odeljenju za ... sa Odsekom za ... u Službi za ... počev od 01.11.2013. godine, a zbog potreba tog odeljenja. To što je tužena BB, prethodno radila kao patronažna sestra na Opštini ... i tada obilazila tužioca, kao lice koje je imalo potrebu za medicinskim zbrinjavanjem, nije bitna činjenica, imajući u vidu da, u vreme kada je predmetni ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen ona se više nije starala o primaocu izdržavanja u okviru svog zanimanja, što znači da nije bila potrebna saglasnost nadležnog organa starateljstva za zaključenje tog ugovora.

Neosnovani su navodi revizije tužioca da je tužena BB, znajući kakvo je imovino stanje pok. GG, iskoristila njegovu bolest i na prevaran način, a bez saglasnosti organa starateljstva, sa njim zaključila predmetni ugovor o doživotnom izdržavanju. Suprotno tim navodima revizije tužioca, predmetni ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen je na osnovu saglasnih volja primaoca izdržavanja i davalaca izdržavanja, a na osnovu dugogodišnjih prijateljskih i dobrih komšijskih odnosa a ne zloupotrebom funkcije stručnog lica. Tužena BB, kao jedan od davalaca izdržavanja, u vreme kada je taj ugovor zaključen, nije radila kao patronažna sestra što znači da pok. GG, kao primalac izdržavanja, nije bio u nejednakom položaju u odnosu na nju, kao davaoca izdržavanja. Ovo posebno kada se ima u vidu da drugi davalac izdržavanja, tuženi VV, nije bio zaposlen kao medicinsko osoblje.

Revident u reviziji ukazuje da je pok. GG, imao novac za svoje izdržavanje, međutim, ta činjenica nije bitna za odlučivanje. Predmetni ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen je pošto je primaocu izdržavanju pok. GG, bila neophodna pomoć, kao invalidu koji nije bio u mogućnosti da se sam o sebi stara, pa s tim u vezi, ugovorne obaveze tuženih nisu ni obuhvatale novčanu pomoć primaocu izdržavanja, već samo staranje o njegovom zdravstvenom stanju, higijeni, ishrani, odeći, obući i ostalim potrebama primerenih licu zdravstvenog stanja u kom je bio primalac izdržavanja. Zbog toga se navodima revizije tužioca neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Na osnovu izloženog Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo u smislu odredbe člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić