Odbacivanje revizije tužilje izjavljene protiv odluke o troškovima postupka

Presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž 274/2020 od 07.07.2020. godine, stavom prvim izreke, delimično su usvojene žalbe tuženih i preinačena prvostepena presuda u usvajajućem delu odluke o glavnom zahtevu tako što su obavezani tuženi da tužilji isplate na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove 40.000,00 dinara i za pretrpljeni strah 55.000,00 dinara, kao i u delu odluke o troškovima postupka tako što su obavezani tuženi da tužilji na ime naknade troškova postupka isplate 80.900,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, dok je za iznos preko dosuđenih do dosuđenih prvostepenom presudom sa zakonskom zateznom kamatom na tu razliku, kao i za zakonsku zateznu kamatu na troškove postupka od prvostepenog presuđenja do izvršnosti presude, tužbeni zahtev odbijen. U preostalom delu, žalbe tuženih su odbijene, a prvostepena presuda u preostalom pobijanom odbijajućem delu potvrđena. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženim Gradu Novom Sadu i JP „Zavod za izgradnju grada“ – u likvidaciji naknadi troškove žalbenog postupka od 12.000,00 dinara i tuženom JKP „Put“ od 17.000,00 dinara.

Protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u stavu drugom izreke drugostepene presude, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tuženi Grad Novi Sad i JP „Zavod za izgradnju grada“ – u likvidaciji dostavili su odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku. Naime, odluka o troškovima parničnog postupka, kojom je tužilja obavezana da tuženima te troškove nadoknadi, doneta je primenom odredaba člana 153. i 154. ZPP i ne iziskuje potrebu da se primeni institut ujednačavanja sudske prakse po pitanju troškova postupka o kojima sud odlučuje u svakoj konkretnoj parnici, shodno stavljenim predlozima i utvrđenim činjenicama.

Imajući u vidu navedeno, odlučeno je kao u stavu prvom izreke rešenja.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija tužilje nije dozvoljena.

Odredbom člana 420. stav 1. ZPP, propisano je da stranke mogu da izjave reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, dok je stavom 2. istog člana Zakona, propisano da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.

Odredbom člana 28. stav 1. ZPP je propisano da se, ako je, između ostalog, za utvrđivanje prava na izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima samo vrednost glavnog zahteva, dok se prema članu 2. istog člana ne uzimaju u obzir, između ostalog, troškovi postupka ako ne čine glavni zahtev.

U konkretnom slučaju revizija je izjavljena protiv rešenja kojim je odlučeno o troškovima postupka, što u ovoj pravnoj stvari ne predstavlja glavni zahtev već sporedno potraživanje, zbog čega revizija tužilje nije dozvoljena. U postupku po reviziji protiv odluke o troškovima postupka ne primenjuje se odredba člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, kojom je propisano da je revizija uvek dozvoljena kada je drugostepeni sud preinačio drugostepenu presudu i odlučio o zahtevima stranaka.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Tuženima ne pripadaju troškovi odgovora na reviziju, jer isti u smislu člana 154. ZPP nisu bili nužni za vođenje parnice, zbog čega je primenom člana 165. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković