Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije u sporu za predaju nepokretnosti

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Katarine Manojlović Andrić i Gordane Džakula, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ... i VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Zlatko Milosavljević, advokat iz ..., protiv tuženog GG iz ..., čiji je punomoćnik Milena Knežević, advokat iz ..., radi predaje nepokretnosti, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 300/2020 od 22.09.2020. godine, u sednici veća održanoj 28.04.2021. godine doneo je

R E Š E Nj E

NE DOZVOLjAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 300/2020 od 22.09.2020. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 300/2020 od 22.09.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zaječaru P 467/2019 od 14.10.2019. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da se sa svim licima i stvarima iseli iz stambenog objekta tužilaca u ..., u ul. ... br. ..., na kp. br. .../... KO ..., kao i da navedenu nepokretnost (objekat i zemljište pod objektom i uz objekat) preda tužiocima u državinu. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 158.700,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 300/2020 od 22.09.2020. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Zaječaru P 467/2019 od 14.10.2019. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju na osnovu člana 404. stav 1. ZPP zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana, propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ni pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana u cilju ujednačavanja sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva. Sporno pravno pitanje – pitanje sticanja svojine i stranačke legitimicaje u sporu po tužbi za zaštitu prava svojine na način na koji se revizijom ukazuje, nije od opšteg interesa ni u interesu ravnopravnosti građana, već je vezano za konkretno činjenično stanje u rešenju spornog odnosa stranaka. Tuženi uz reviziju nije priložio sudske odluke kojima bi potkrepio svoju uopštenu tvrdnju o neujednačenoj sudskog praksi. U tom smislu, obrazloženja pobijanih presuda za odluku o usvajanju tužbenog zahteva u skladu su sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava – čl. 3, 20, 33. i 37. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, a razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova u tom smislu odgovaraju i usklađeni su sa važećim tumačenjem prava i vladajućim pravnim shvatanjem u praksi nižestepenih sudova i revizijskog suda, tako da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava. Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužilac je podneo tužbu 04.09.2017. godine, radi iseljenja i predaje nepokretnosti, a u tužbi je kao vrednost predmeta spora naveden iznos od 10.000,00 dinara.

S obzirom da vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija je nedozvoljena.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić