Nedozvoljenost revizije u postupku određivanja naknade za eksproprisano zemljište

Rešenjem Višeg suda u Valjevu Gž 1473/22 od 27.10.2022. godine odbijena je kao neosnovana žalba protivnika predlagača i potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Ubu R1 65/21 od 05.04.2022. godine, ispravljeno rešenjem R1 65/21 od 04.08.2022. godine.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu protivnik predlagača je zbog pogrešne primene materijalnog prava blagovremeno izjavio reviziju, sa predlogom da se o istoj odluči kao izuzetnoj dozvoljenoj.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji Vrhovi sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj.

Članom 404. ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11 sa izmenama i dopunama), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujedanačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (prvi stav). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija (drugi stav).

Po oceni Vrhovnog suda nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, za odlučivanje o posebnoj reviziji protivnika predlagača, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pitanja u iteresu ravnopranosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Sporno pravno pitanje nije od opšteg interesa već je vezano za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog pravnog odnosa pošto je utvrđeno da je planskim dokumentom izvršena promena namene iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište, s tim što ova promena nije evidentirana u katastru nepokretnosti. Tržišna vrednost nepokretnosti utvrđena je na način koji ne odstupa od pravnog shvatanja o određivanju visine naknade za građevinsko zemljište, izraženog u sudskim odlukama Vrhovnog suda i Ustavnog suda, po kojima prilikom određivanja visine naknade sud nije vezan isključivo procenom poreske uprave, na osnovu čega je u konkretnom slučaju, veštačenjem obavljenim primenom odgovarajućih kriterijuma utvrđena tržišna vrednost ekspropisane nepokretnosti u vreme presuđenja.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 420. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Članom 420. stav 2. ZPP propisano je da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana (kojim je postupak pravnosnažno okončan) nije dozvoljeno u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.

Postupak je započet predlogom za određivanje naknade za ekspropisanu nepokretnost podnetim dana 18.03.2021. godine, a vrednost spora iznosa 1.546.600,00 dinara.

Kako vrednost spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, u vezi sa članom 30. Zakona o vanparničnom postupku, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković