Poveravanje deteta majci i najbolji interes maloletnog lica

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 18/24 od 31.01.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju i to u odnosu na odluku o doprinosu tuženog za izdržavanje maloletnog deteta, s pozivom na odredbu člana 374. stav 2. tačka 10. ZPP, a u odnosu na preostale delove presude, zbog bitne povrede postupka koja se, prema navodima revizije, odnosno na odredbu člana 374. stav 1. ZPP i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), Vrhovni sud je utvrdio da revizija tuženog osnovana u odnosu na odluku u pogledu izdržavanja maloletnog deteta, a neosnovana u odnosu na preostale delove drugostepene odluke.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije učinjena ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje. Međutim, u odnosu na odluku o izdržavanju maloletnog deteta po tužbi, odluka je doneta uz bitnu povredu odredbe člana 374. stav 2. tačka 10. ZPP. na koju se revizijom osnovano ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja i tuženi su roditelji maloletnog VV, rođenog ...2010. godine, u vanbračnoj zajednici koja je trajala trinaest godina i prestala 14.03.2019. godine kada je tužilja sa detetom napustila tuženog zbog poremećenih i incidentnih situacija zbog neslaganja u vezi sa vaspitanjem i psihofizičkim razvojem deteta.

Organ starateljstva SCR „Solidarnost Pančevo“ je za potrebe ovog postupka dostavilo sedam nalaza i stručnih mišljenja u vezi opservacije roditelja davanjem mišljenja o predlozima za donošenje privremenih mera, predloga o izmenama ovih rešenja, predloga u vezi sa izricanjem mera zaštita od nasilja u porodici, kao i odluke o poveravanju maloletnog deteta i modelaom viđanja sa drugim roditeljem. U svim nalazima, organ starateljstva je zastupao mišljenje da se maloletno dete poveri majci na samostalno vršenje roditeljskog prava. Shodno zadnjem sintetizovanom nalazu i stručnom mišljenju od 29.12.2022. godine koji je dat nakon ponovne opservacije majke i deteta, uz objedinjeno mišljenje Gradskog SCR, Odeljenje Palilula, u pogledu ponovne opservacije oca koji živi na teritoriji navedenog centra, utvrđeno je da maloletni VV pohađa šesti razred OŠ „GG“ u Pančevu, da redovno pohađa nastavu, da se uspešno uklopio u vršnjačku grupu, da je na pragu pubertetskog uzrasta, da mu je vršnjačka grupa sve značajnija. Prilikom posete u domaćinstvu majke stvoren je utisak da je dete sve zadovoljnije u društvu svojih vršnjaka. Pozitivne promene kod deteta u odnosu na adaptaciju na školsku sredinu su potvrđene periodičnim izveštavanjem OŠ „GG“. Na osnovu navedenog, SCR „Solidarnost Pančevo“ formirao je mišljenje da je u najboljem interesu maloletnog deteta da bude povereno majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, da se kontakti maloletnog deteta sa ocem odvijaju svakog drugog i četvrtog vikenda u mesecu, od subote od 11,00 časova do nedelje u 18,00 časova, a imajući u vidu spontanu uspostavljenu praksu kontakta, u interesu je maloletnog deteta da se sa ocem viđa i po dogovoru, uz neophodno poštovanje detetovih školskih obaveza i aktivnosti.

Prvostepeni sud je na ročištu održaom 11.04.2019. godine, odredio izvođenje dokaza veštačenjem od strane sudskog veštaka specijaliste neuropsihijatrije i sudske psihijatrije i porodičnog sistemskog psihoterapeuta Ljiljane Mihajlovski na okolnosti podobnosti i kapaciteta roditelja za vršenje roditeljskog prava i psihičkog i ukupnog zdravlja maloletnog deteta. Veštak je angažovala psihologa dr Nikolu Atanackovića, koji je u svom nalazu i mišljenju od 28.05.2019. godine dao zaključak da kod maloletnog deteta postoje manifestni vidovi raspolaženja i obrasci ponašanja koje dete ispoljava u relacijama porodice sa socijalnom sredinom, koji ukazuju na postojanje snižene emotivne socijalne nezrelosti sa ispoljenim disocijalnim ponašanjem u populaciji vršnjaka, prema majci i autoritetu i da je, u cilju sprečavanja daljeg nezadovoljstva deteta u socijalnom i emotivnom razvoju, neophodno opredeliti mu sredinu roditelja koji je kompetentni prema njegovim potrebama i motivisan da zatraži stručnu pomoć u cilju korigovanja i prevazilaženja njegovog aktuelnog psihičkog stanja. Sudski veštak Ljiljana Mihajlovski je u svom nalazu i mišljenju od 03.06.2019. godine dala mišljenje da kod maloletnog VV nije registrovano postojanje duševnog oboljenja ili poremećaja u užem psihijatrijskom smislu niti zaostalost u duševnom razvoju, ali da je dete tokom pregleda ispoljilo ponašanje koje ukazuje na disfunkcionalne obrasce i da je nedovoljnog emocionalnog i socijalnog razvoja koji nisu u skladu sa kalendarskim uzrastom, da je pokazalo regresivne oblike ponašanja u komunikaciji sa ocem i negativno-odbojan odnos prema majci, kako ne bi izneverilo oca i kako bi mu iskazalo lojalnost, da otac ne prepoznaje razvojne poteškoće kod deteta i smatra da samo pružajući mu podršku i idealizujući njegove kapacitete može da doprinese adekvatnom razvoju deteta. U cilju sprečavanja daljeg nazadovanja deteta u socijalnom i emotivnom razvoju, mišljenja je da dete treba poveriti majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, jer ona raspolaže adekvatnim kapacitetima i da svojom strukturom i sklopom ličnosti jeste kompetentnija u prepoznavanju, podršci i pravilnoj stimulaciji razvoja deteta jer je samo ona pokazala spremnost da zatraži stručnu pomoć u cilju korigovanja i prevazilaženja aktuelnih poteškoća deteta. Veštak smatra da otac deteta treba da održava lične odnose sa detetom u skladu sa školskim obavezama deteta i na način koji će opredeliti organ starateljstva. Na zahtev tuženog, dat je nalaz i mišljenje od strane primarijusa neuropsihijatrije dr Zorana Đurića i specijaliste medicinske psihologije Olge Živković Aleksić. Prema tom nalazu, na okolnost procene roditeljskih kapaciteta tuženog, psihološke zrelosti maloletnog VV i njihovog međusobnog odnosa, kod tuženog nema znakova trajne ili privremene duševne bolesti i privremenog duševnog poremećaja, on spada u ličnosti normalne strukture koja je snažno emocionalno investirana u roditeljstvo, da je otac koji spontano nalazi prave odgovore za svoje dete i da je podoban za roditeljstvo i funkcionisanje u u poziciji roditelja koji samostalno vrši roditeljsko pravo. Što se tiče maloletnog VV, on je ličnost u razvoju, u fazi strukturisanja mehanizma odbrane i formiranja psiho-socijalnih obrazaca koji za sada primereno prati kalendarski uzrast, da intelektualno funkcioniše u okvirima solidnog proseka, da stepen kognitivne razvijenosti obezbeđuje adekvatno razumevanje uzročno-posledičnih dešavanja i formiranja zaključaka koji odgovaraju opaženom i doživljenom. Veštaci naglašavaju da je otac taj roditelj koji svojom prirodom odgovara detetu, da on svom sinu daje toplinu i prihvatanje koje dečak ne oseća da dobija od majke sa kojom trenutno živi, da su za dalji razvoj deteta neophodni toplina, podrška i prihvatanje koje dobija od oca i da je najbolji interes maloletnog VV da odrasta uz oca koji ima takve osobine.

Centar za socijalni rad „Solidarnost“ iz Pančeva je 01.07.2019. godine dao nalaz i stručno mišljenje u kome je predloženo da se maloletni VV poveri majci na samostalno vršenje roditeljskog prava i da se kontakti sa ocem odvijaju prema modelu koji nije u suprotnosti sa njegovim interesima i to: svaki drugi vikend od petka od 18,00 časova do nedelje u 19,00 časova, te polovinom letnjeg i zimskog raspusta, svaki drugi državni i verski praznik i dan očeve krsne slave i dan očevog rođendana. Za ovim su veštaci medicinske struke dr Zoran Đurić i specijalista medicinske psihologije Olga Živković Aleksić, izvršili ponovni razgovor sa detetom i tuženim, pa je dr Olga Živković Aleksić, psiholog, izvela zaključak da maloletni VV u verbalnom i neverbalnom ponašanju manifestuje osećanje prolongiranog stanja stresa koji ometa njegovu svakodnevnu funkcionalnost, umanjuje mu sposobnost adaptacije primerene njegovom kalendarskom uzrastu i njegovim realnim kognitivnim potencijalima, te da njegovo aktuelno stanje nosi rizik za dalji psihološki razvoj, zbog čega se sugeriše i urgentno uključivanje stručne pomoći. Istog stanovišta je bio i primarijus dr Zoran Đurić, neuropsihijatar, koji je 06.09.2019. godine u svom izveštaju istakao da je pregledao maloletnog VV i da je konstatovao da postoji dijagnostifikovan problem u odnosima sa roditeljima i rođacima, dijagnoza Z-63.1, neodgovarajuća podrška porodice, dijagnoza Z-63.2 i istakao neopohodnost porodične terapije roditelja posle razvoda i da se dete uputi dečijem psihoterapeutu. Dana 21.10.2019. godine, parnične stranke su odvele dete na Insitut za mentalno zdravlje, Kliniku za decu i omladinu, na Odeljenje za specijalističko-konsultativne preglede, jer je dete istaklo da će da umre, na šta je tom prilikom izjavilo da to ne misli zaista, ali da ne želi da živi sa majkom, nego sa ocem. Maloletni VV je nevoljno odgovarao na postavljena pitanja i u samim odnosima je postupajući ordinirajući lekar specijalista dečije psihijatrije istakla da su prisutni visoko-konfliktni odnosi koji u mnogome doprinose stvaranju tenzije kod deteta i mogu dovesti do emocionalnih problema, te da je stoga potrebno porodicu uputiti u bračno savetovalište. Veštak Nikola Atanacković je 22.10.2019. godine, u prostorijama organa starateljstva pregledao maloletnog VV, obavio psiho-dijagnostičko ispitivanje i opservaciju maloletnog deteta i dao dopunu svog psihološkog izveštaja u kome je zaključio da podatci profesionalno-relevantnih institucija koji su dostupni, ne potvrđuju, niti pak pružaju sumnju u pogledu navoda koje maloletni VV navodi (ističe da on ne voli mamu, da ga mama ne voli, da ga mama niučemu ne razume, da krši njegovu volju, da mu je napravila ožiljak, da hoće da bude sa tatom, jer mu je takva priroda, da se kaže da je kao tata), pa je mišljenje veštaka, sa visokom verovatnoćom, da maloletni VV samo nekritički replicira indukovane stavove i mišljenja roditelja sa kojim je u kontaktu, a koji evidentno manifestuje i stoji iza ovakvih stavova, te da je u interesu prevencije moguće psihopatologije neophodno uključivanje u savetovalište.

Po rešenju suda od 28.01.2020. godine, primarijus dr Zorana Đurića i specijaliste medicinske psihologije Olga Živković Aleksić, nakon opservacije oba roditelja, dopunili su nalaz i mišljenje, kao zajedničko, da su majka i otac normalno strukturisane ličnosti i oboje podobni za roditeljstvo, ali da na probleme roditeljstva gledaju na različite načine, da majka u prvi plan stavlja dečakovo prilagođavanje na vršnjačku grupu i rad u školi i ne vidi emocionalne potrebe deteta kao dominantne, a otac smatra da dete pati bez ljubavi i topline u majčinom domu i oseća, što mu je i dete svojim ponašanjem i emocijama prema njemu i potvrdilo, da je život u njegovom domu i ljubav koju mu on pruža prava sredina za malog VV. Dete otvoreno pokazuje veliki otpor prema majci i želi da živi sa ocem, a takvo njegovo ponašanje je posledica povređenosti i razočarenja koje je doživelo kada ga je majka prilikom odlaska iz porodične zajednice povela sa sobom i kada više od mesec dana nije išao u školu, niti je video oca, pa je zbog toga pod velikim emocionalnim pritiskom u ovom periodu svog života i dalje ljut na majku, a ta ljutnja nije ublažena i zato mu je život sa majkom dobrim delom kao prinuda, pa stoga detetu treba omogućiti da živi u povoljnijoj emocionalnoj klimi nego dotadašnjoj. Smatraju da je potrebno da roditelji i dete idu na porodičnu, a po potrebi i na pojedinačnu terapiju čiji je cilj da se njihovi konflikti razreše ili ublaže u dovoljnoj meri da bi mogli sarađivati za dobro deteta. Shodno ovome, veštaci su predložili da roditelji dogovorno podrže dete i da dete provodi sa majkom vreme od 01-og do 14-og u mesecu, a ostatak meseca kod oca, da roditelji poštuju želje deteta o tome kod kog roditelja želi da bude. Zaključak i profesionalno mišljenje psihoterapeuta dr Marije Stojković, specijaliste psihijatrije je da su detetu potrebna oba roditelja, ali i pomoć da razume da se njegov odnosa sa majkom razlikuje od odnosa sa ocem, što ne znači da je jedan dobar, a drugi loš, a ovo se sigurno ne može desiti ubeđivanjem ili pretnjama koje je dete opisalo u toku individualne seanse.

Prema evidenciji Centra za socijalni rad „Solidarnost“ iz Pančeva, tužilja je prijavila tuženog da je izlaže psihičkom nasilju i da ispoljava agresiju prema njoj, pa je uplašena za svoju bezbednost, te je naređenjem PU Pančevo od 18.03.2019. godine prema tuženom, kao potencijalnom počiniocu, određena hitna mera privremene zabrane kontaktiranja i prilaska žrtvi – tužilji, a rešenjem Višeg suda u Pančevu od 22.03.2019. godine preinačeno je rešenje Osnovnog suda i odbijen je predlog OJT u Pančevu da se prema tuženom ova hitna mera produži za još 30 dana. Krivična prijava tuženog protiv tužilje zbog krivičnog dela oduzimanja maloletnog deteta podneta je sa obrazloženjem da je tužilja maloletnog VV odvela iz njihovog zajedničkog domaćinstva 14.03.2019. godine bez njegove saglasnosti i odobrenja, u kuću najpre njenog oca u ..., a potom u kuću njene sestre u ... i tako mu onemogućila da vrši roditeljsko pravo. Tužilja je 01.07.2020. godine OJT Pančevo podnela krivičnu prijavu protiv tuženog zbog krivičnog dela oduzimanja maloletnog deteta, uz obrazloženje da je tuženi 03.02.2020. godine odbio da joj preda dete po već prethodno određenoj pravnosnažnoj i izvršenoj privremenoj meri i preporuci veštaka, a OJT Pančevo je 20.07.2020. godine podnelo predlog sudu da se tuženom zbog prethodno navedenog odredi pritvor, jer je on kao osumnjičeni pokazao upornost da dete ne preda majci, Rešenjem Osnovnog suda u Pančevu od 06.02.2021. godine produžena je hitna mera za 30 dana tuženom i privremena mera zabrane kontaktiranja žrtve – tužilje zbog toga što je u dva navrata i to 04.02.2021. godine kada je tuženi na adresi prebivališta žrtve polomio prozore na stanu tužilje, sa obrazloženjem da je mogući učinilac, te da postoje ranije ponašanje učinioca u odnosu na žrtvu manifestovano sa dva negativna aspekta. Evidentiran je i događaj od 18.07.2020. godine kada je komšinica obavestila tužilju da neko pokušava da joj obije stan kada je tužilja došla i videla da je to tuženi i odmah je prijavila slučaj, kojom prilikom je tuženi odbio da kaže gde se dete nalazi, ali se dete tog dana oko 18,00 časova javilo majci i reklo da se nalazi u stanu oca u Beogradu, nakon čega je ona o tome obavestila organ starateljstva i policiju i otišla do stana tuženog gde je zatekla dete i odvela ga kod sebe, od kada je dete kod nje. Tužilja od tog trenutka primećuje veliki napredak u odnosu sa detetom i da je u najboljem interesu maloletnog deteta da se privremenom merom odredi da tuženi ne viđa dete. Objasnila je i to da smatra kako joj je ugrožena bezbednost kako bi izašla napolje sa detetom zato što su reakcije tuženog nepredvidive jer se ne kontroliše pred detetom, viče na nju, pa se ona boji za svoju fizičku bezbednost posebno zbog toga što bi to izazvalo stres kod deteta. Dete je kod majke od tada, a tuženi je 31.07.2020. godine podneo predlog za izvršenje na osnovu rešenja tog suda o privremenoj meri od 11.04.2019. godine na osnovu koga je taj sud 13.08.2019. doneo rešenje o izvršenju kojim je odredio predloženo izvršenje u smislu rešenja o privremenoj meri od 11.04.2019. godine. Za potrebe tog postupka, psiholog Centra za socijalni rad Stojan Pandilovski podneo je izveštaj 31.12.2020. godine u kome je naveo da je u dotadašnjem periodu prema iskazu deteta, četiri puta videlo oca na javnom mestu u blizini mesta stanovanja, da su ti kontakti bili dogovoreni i održani uz saglasnost majke koja ih je nadgledala sa određene udaljenosti, da su detetu kontaki bili prijatni i da je iz razgovora sa VV zaključio da dečak ima potrebu za kontaktima i identifikacijom sa ocem, što je već bilo predmet analize ranijih stručnjaka, a majka nije spremna da prihvati kontakte postojećim rešenjem o izvršenju, jer se boji da otac, kao i u prethodnom slučaju, neće dozvoliti da se dete vrati kod nje. Mišljenje Centra za socijalni rad je bio da se pokrene postupak za lišenje roditeljskog prava i da se kontakti sa ocem sprovode u kontrolisanim uslovima.

Centar za socijalni rad „Solidarnost“ iz Pančeva, dostavio je nalaz i stručno mišljenje u kome je konstatovano da se maloletni VV od jula 2020. godine nalazi kod majke nakon intervencije policije, jer je tada otac ostavio dečaka samog u stanu i nije želeo da kaže gde se nalazi, te je ugrozio njegovu bezbednost, da je tuženi pritvoren na 48 sati posle toga, mal. VV se javio majci na telefon i rekao gde se nalazi. Tuženom je sada boravište i prebivalište na teritoriji Grada Beograda za koji je mesno nadležan Centar za socijalni rad Palilula. Maloletni VV sada redovno pohađa nastavu, u potpunosti se uklopio u vršnjačku grupu i nema ispade u ponašanju, odbija razgovore sa psihoterapeutom, a dečiji psihijatar Stevanović procenjuje da je u njegovom najboljem interesu da oca viđa u kontrolisanim uslovima sve do okončanja sudskog postupka, da je dečak instruisan od strane oca, da je tuženi oduzeo maloletno dete jer nije želeo da ga vrati majci, niti da kaže gde se dete nalazi. Organa starateljstva tada konstatuje visok stepen rizika za dalji razvoj deteta ukoliko otac dalje nastavi sa instruisanjem, pa je procena da je u najboljem interesu maloletnog deteta donošenje privremene mere kojim bi maloletno dete sa ocem ostvarivalo kontakt u kontrolisanim uslovima svake druge srede u trajanju od sat vremena.

Maloletni VV je 17.03.2021. godine dao iskaz pred prvostepenim sudom, u kome je naveo da je svestan da je na sud pozvan da bi se rešilo sa kim će da živi, da posle dve godine ružnih dešavanja ne može da kaže da mu je nešto lepo sa mamom, dok mu je sa tatom sve lepo, nikako mu ne prija da odlazi u Centar za socijalni rad i voleo bi da se sa tatom viđa u Narodnoj bašti, nakon čega je zatraženo mišljenje Centra za socijalni rad da li postoje uslove da se kontakti sa ocem odvijaju u drugoj sredini, a ne u Centru za socijalni rad, npr. u Narodnoj bašti u Pančevu, pa je Centar nalazom od 30.03.2021. godine stanovišta da se kontakti u kontrolisanim uslovima odvijaju isključivo u prostorijama ustanove Centra za socijalni rad i da nije moguće da se odvijaju u Narodnoj bašti u prisustvovu socijalnih radnika.

Maloletni VV je redovno išao na psihoterapiju kod psihologa Vukašina Čobeljića počev od 11.09.2020. godine kada je došao u pratnji majke radi procene nivoa psihološke sposobnosti, a nakon toga je nastavio da dolazi radi daljeg individualnog rada sa njim, jednom u dve ili tri nedelje. U prvom trenutku, po mišljenju psihologa, maloletni VV je imao problem jer je osećao određene strahove, nije viđao oca, imao je probleme u komunikaciji sa vršnjacima, osećao se usamljeno vezano za vršnjačke kontakte, a u to vreme nastava se odvijala „onlajn“ zbog epidemiološke situacije, ta da je imao nekoliko drugova sa kojima je bio u kontaktu „onlajn“ i od kojih je doživeo određeno razočarenja. Od maja meseca krenuo je u školu, polovinu nastave je odlazio u školu, a polovinu je pratio „onlajn“ i tada je došlo do promene u odnosu sa vršnjacima, uspešno je završio četvrti razred, evidentiran je napredak u odnosu sa majkom. Na početku psihoterapije odnos sa majkom definisao je kao dobar, s tim što mu je teško kada majka postavlja granice, ali sada se i na to navikao i u tom smislu situacija je sada bolja, da se može reći da se adaptirao na odnos sa majkom prema granicama i obavezama koje mu se postavljaju i tu nema nikakvog antagonizma. U septembru mesecu kada je počeo da dolazi na psihoterapiju, otac mu je nedostajao jer ga nije viđao, već su samo razgovarali telefonom, da bi kasnije počeli da se viđaju u Narodnoj bašti u Pančevu prema dogovoru roditelja i jako mu prija prisustvo oca i to što se viđaju u Narodnoj bašti pošto ima negativan odnos prema Centru za socijalni rad i nije tamo želeo da viđa oca, ne postoji ništa što bi ocu zamerio jer ga on vodi na utakmice i šetnju u prirodi, razgovaraju i otac mu ne postavlja granice, blag je i pun razumevanja a samo dva puta je povisio ton, ali smatra da je to i zaslužio.

Viđanje sa ocem je poslednjom privremenom merom prošireno, a odvija se i češće - svake druge subote kada i prespava kod oca, svaki drugi dan preko nedelje kada otac ne radi, tako da ga sačeka ispred škole, provedu zajedno oko tri sata, nakon čega ga majka preuzima u Narodnoj bašti u Pančevu.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su primenom člana 6, 73, 77, 266. i 270. Porodičnog zakona, polazeći od nalaza veštaka Ljiljane Mihajlović, Nikole Atanackovića i datih nalaza GCZSR, odlučili da samostalno vršenje roditeljskog prava povere majci, prvenstveno ceneći činjenicu da se maloletno dete nalazi kod majke, da se psihički konsolidovalo, adaptiralo na okruženje iz škole, da je prihvatilo školske obaveze i granice koje mu se postavljaju, sve zahvaljujući psihoterapiji na koju ide još od 2020. goidne, da sa ocem ima širok model viđanja, pa kako je maloletni VV u osetljivoj fazi razvoja, početak puberteta, da je u njegovom najboljem interesu da se ovakva situacija koja je poboljšana u odnosu na raniji period ne menja, jer bi svaka promena životnog i školskog ambijenta uticala na psihički razvoj deteta i verovatno bi ponovo prouzrokovale nesigurnost kod njega. S obzirom da kod deteta postoji konflikt lojalnosti, da njegova volja koja je izražena u pismenim izjavama koje su dostavljene sudu nije autentična, da je u najboljem interesu maloletnog deteta da bude povereno majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, da je postignuta stabilnost i adaptacija na aktuelno okruženje u kojem živi,s tim da sa ocem ostvaruje širok model viđanja koji se spontano primenjuje, pa je određeno da se viđanje maloletnog VV sa ocem obavlja svakog drugog i četvrtog vikenda u mesecu, od subote u 11,00 časova do nedelje u 18,00 časova, ostalim danima da se sa maloletno dete sa ocem viđa po dogovoru sa drugim roditeljem u trajanju od 3 sata dnevno, u zavisnosti od detetovih školskih i vanškolskih obaveza i aktivnosti.

Po oceni Vrhovnog suda, u ovom delu odluka je pravilna.

Kod utvrđenog činjeničnog stanja, odluke nižestepenih sudova donete su uz pravilnu primenu materijalnog prava, člana 3. stav 1. i 2. Konvencije o pravu deteta, i člana 6. stav 1. člana 266. stav 1.i 3. Porodičnog zakona, kojim je propisana obaveza suda da se, prilikom odlučivanja o načinu vršenja roditeljskog prava, rukovodi najboljim interesom deteta (stav1.) kao pravnim standardom koji čini više elemenata procene, posebno njegove želje i osećanja s obzirom na uzrast i zrelost, emotivne potrebe, način uspostavljanja socijalne i psihološke stabilnosti, uz ocenu i mišljenja deteta, koji elementi su u konkretnoj situaciji pravilno procenjeni- ocenom mišljenja deteta u vezi sa nalazom i mišljenje organa starateljstva i ocenom nalaza i mišljenja sudskih veštaka i relevantnih medicinskih izveštaja, uz pravilan zaključak da je u najboljem interesu maloletnog deteta da živi u domaćinstvu sa majkom, uz način održavanja ličnih odnosa sa ocem prema navedenom širokom, spontanom modelu, a kako je nakon donošenja odluke koja se osporava revizijom, mal.dete u uzrastu od 15. godina, to shodno članu 61 stav 4 PZ, može i na drugačiji način odlučiti o održavanju ličnih odnosa sa roditeljem sa kojim ne živi.

Suprotno navodima revizije, nižestepeni sudovi su pravilno cenili izraženo mišljenje maloletnog deteta da želi da živi sa ocem i, po oceni Vrhovnog suda, odlučili u skladu sa najboljim interesom deteta, dovodeći u vezu izjavu maloletnog deteta sa drugim izvedenim dokazima, posebno činjenicom da od prestanka vanbračne zajednice dete živi u domaćinstvu majke koja je sposobna da prepozna i na adekvatan način zadovolji potrebe maloletnog deteta, da se dete adaptiralo na postojeće okruženje. Zaključak nižestepenih sudova zasnovan je na nalazu i mišljenjem organa starateljstva, uz ocenu nalaza i mišljenja drugih sudskih veštaka u ovom postupku, koji su dati nakon informativno-dijagnostičkog intervjua sa roditeljima, terenske posete porodici, opservacije odnosa deteta sa majkom i ocem, uz uvažavanje činjenice da majka maloletnog deteta omogućava i širi model viđanja ukoliko tuženi ili detete zatraže. Posebno su imali u vidu da je maloletno dete u osetljivoj fazi razvoja – početku puberteta, da se tokom psihoterapije psihički konsolidovalo, adaptiralo na okruženje iz škole, prihvatilo školske obaveze i granice koje mu se postavljaju zahvaljujući psihoterapiji na koju ide još od 2020. godine, da je na početku psihoterapije odnos sa majkom definisao kao dobar, ali da mu je teško kad majka postavlja granice na koje se kasnije naviklo, pa se adaptiralo na odnos sa majkom tako da nema nikakvog antagonizma, da mu je u početnom delu psihoterapije otac nedostajao, jer ga, shodno odlukama suda po privremenim merama, nije viđao već je su samo razgovarali telefonom, da bi mu kasnije omogućeno viđanje jako prijalo, da ne postoji ništa što bi ocu zamerio, pošto ga on vodi na utakmice, u šetnju u prirodu, razgovara sa njim i ne postavlja mu granice, blag je i pun razumevanja.

Nižestepeni sudovi su na osnovu utvrđenih činjenica da su oba roditelja ličnosti normalne organizacije, da je dete emotivno vezano za oba roditelja s tim što je otac prezaštitnički orijentisan prema dečaku kome je mišljenje oca veoma važno, pa odbojan odnos prema majci izražava kako ne bi izneverilo oca i iskazalo mu lojalnost, da otac slabije prepoznaje razvojne poteškoće kod deteta i smatra da samo pružajući mu podršku i idealizujući njegove kapacitete može da doprinese adekvatnom razvoju deteta, dok majka postavlja granice i insistira na ispunjavanju obaveza, da je strukturom i sklopom ličnosti kompetentnija u prepoznavanju, podršci i pravilnoj stimulaciji razvoja deteta, da samo ona pokazuje i spremnost da zatraži stručnu pomoć u cilju korigovanja i prevazilaženja aktuelnih poteškoća deteta, da dete održava lične odnose sa ocem koji mu pruža toplinu ali nije želeo da učestvuje u preporučenoj porodičnoj psihoterapiji i da u pogledu nerešenih odnosa ima sniženu mogućnost samokontrole prema majci, što je rezultiralo i izricanjem hitne mere kontaktiranja i prilaska majci kao potencijalnoj žrtvi, uz njeno produženjem na 30 dana, pravilno zaključili da je u najboljem interesu maloletnog deteta da bude poverno majci na samostalno vršenje roditeljskog prava i o načinu održavanja kontakta oca i deteta. jer se ovakvom odlukom može sprečiti nazadovanje deteta u socijalanom i emotivnom razvoju, odnosno očuvati postignuta emotivna i socijalna stabilnost.

Međutim, odluka o izdržavanju maloletnog deteta doneta je uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 10. ZPP, na koju se osnovano revizijom ukazuje, jer je odlučeno i o zahtevu o kome je ranije pravnosnažno presuđeno. Ovo zbog toga što je pravnosnažnim delom prvostepene presude Osnovnog suda u Pančevu P2 457/20 od 30.06.2021. godine donetoj u ovoj parnici, stavom sedmim izreke odbijen tužbeni zahtev da se tuženi obaveže da doprinosi izdržavanju maloletnog deteta mesečnim iznosom od 15.000,00 dinara počev od 25.03.2019. godine, kao dana podnošenja tužbe, do 30.06.2021. godine, kao dana presuđenja, (stav šesti izreke te odluke kojim je tuženi obavezan da doprinosi izdržavanju maloletnog deteta mesečnim iznosom od 15.000,00 dinara mesečno, počev od 30.06.2021. godine kao dana presuđenja, pa ubuduće, je ukinut i predmet u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje), dok je stavom četvrtim prvostepene presude koji je potvrđen drugostepenom presudom koja se revizijom osporava, tuženi obavezan da doprinosi izdržavanju maloletnog deteta mesečnim iznosom od 20.000,00 dinara počev od dana podnošenja tužbe - 25.03.2019. godine, do desetog u mesecu za tekući mesec, pa ubuduće dok za to budu postojali zakonski uslovi, s tim da sve zaostale rate plati u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude. Stoga su u tom delu nižestepene odluke morale biti ukinute, jer nižestepeni sudovi, odlučujući o visini doprinosa tuženog u izdržavanju maloletnog deteta, nisu imali u vidu navedenu činjenicu – da je pravnosnažno odlučeno o obavezi tuženog za period od 25.03.2019. godine do 30.06.2021. godine.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će ponovo odlučiti o visini doprinosa tuženog u izdržavanju maloletnog deteta, imajući u vidu sve napred navedeno, pri tome ceneći mogućnosti tuženog kao dužnika izdržavanja i majke kojoj je dete povereno na samostalno vršenje roditeljskog prava i potrebe deteta, kao poverioca izdržavanja.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke presude a primenom člana 416. stav 2. ZPP. kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković